Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podnela branilac okrivljene, advokat Ana Matić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio je spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet i nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljene Lidije Milivojević u zahtevu ističe da je prvostepeni sud povredio objektivni identitet između optužbe i presude time što je izmenio činjenični opis krivičnog dela dat u optužnom aktu javnog tužioca, tako da se isti u bitnom razlikuje od onog što je navedeno u optužnici sa obrazloženjem da je optužba prekoračena na taj način što je sud neke bitne elemente iz optužnog akta izostavio ili opisao na drugačiji način, dok je u izreku presude uneo da je strela ispaljena u pravcu vrata stana „kroz koja oštećeni ulazi“, a da je potom oštećeni „ustuknuo korak nazad kada je optuženu video sa samostrelom“.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su izneti navodi zahteva branioca okrivljene neosnovani iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP, propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, iz citirane zakonske odredbe proizlazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Poređenjem činjeničnog opisa predmetnog krivičnog dela datog u dispozitivu optužnice Višeg javnog tužioca u Beogradu Kto 233/17 od 09.06.2017. godine i činjeničnog opisa dela iz izreke prvostepene presude zaključuje se da je prvostepeni sud iz izreke presude izostavio navode sadržane u optužnom aktu „videvši da se oštećeni udaljava sa lica mesta, uzela drugu strelu sa metalnim vrhom i stala nogom na uzengiju samostrela i kanapom sa rukama zatezala i zapinjala tetivu, a potom sa takvim samostrelom krenula za oštećenim, no kako joj sve do samog izlaza iz zgrade gde je u hodniku ispred izlaza iz zgrade samostrel bacila, u kom momentu se oštećeni nalazio u stanu kod komšije“, i da je umesto navoda označenih u optužnom aktu da je okrivljena iz samostrela ispalila jednu strelu sa metalnim vrhom u pravcu poluotvorenih ulaznih vrata „ispred kojih se sa suprotne strane nalazio njen suprug oštećeni, koga je ona videla“ u izreku presude uneo navod „kroz koja oštećeni ulazi, koji je potom ustuknuo korak nazad kada je optuženu video sa samostrelom“.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, citiranom izmenom činjeničnog opisa krivičnog dela iz optužnog akta, sud nije prekoračio optužbu, odnosno nije povredio objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljene Lidije Milivojević, već je na navedeni način uskladio činjenični opis krivičnog dela, koji se odnosi na poziciju oštećenog u trenutku ispaljivanja strele od strane okrivljene, sa činjeničnim stanjem utvrđenim na glavnom pretresu, izostavljajući onaj deo činjeničnog opisa za koji nije bilo dokaza - da je okrivljena nakon ispaljivanja prve uzela drugu strelu, zapinjala tetivu samostrela i potom krenula za oštećenim, pri čemu su zakonska obeležja krivičnog dela ista i u optužnom aktu i u izreci presude, odnosno u bitnom postoji istovetnost činjeničnog opisa radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela iz izreke presude sa činjeničnim opisom radnje dela datog u optužnom aktu.

Dakle, Vrhovni kasacioni sud nalazi da navedena izmena činjeničnog opisa krivičnog dela u izreci presude okrivljenu nije dovela u teži procesnopravni položaj, već je ista izvršena u njenu korist, i sledstveno tome, a nasuprot navodima zahteva, okrivljena nije oglašena krivom za više kriminalnih aktivnosti i veću kriminalnu volju (veću „kriminalnu količinu“), od one za koju je optužena.

Kako je činjenični opis u izreci pravnosnažne presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizlaze zakonska obeležja krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. KZ, to su ocenjeni kao neosnovani navodi branioca okrivljene kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac ističe da je okrivljena predmetno krivično delo učinila u nužnoj odbrani kojim navodima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Naime, na istu povredu zakona, branilac okrivljene ukazivao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, koje žalbene navode je Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni, ocenio neosnovanim i o tome na strani 5, četvrti stav, svoje presude Kž1 795/20 od 10.03.2021. godine, izneo jasne i dovoljne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Branilac okrivljenog u zahtevu ističe i to da je u konkretnom slučaju pogrešno primenjen zakon jer je u toku postupka dokazano samo izvršenje krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 4. KZ, kojim navodima branilac, iako formalno ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, u suštini ceni izvedene dokaze i na takvoj oceni zasniva svoje viđenje događaja i stav o pogrešnoj pravnoj kvalifikaciji krivičnog dela, čime pravnosnažnu presudu pobija zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP. 

Pored iznetog, branilac u zahtevu navodi da je ponašanje oštećenog koje je prethodilo kritičnom događaju – pretnje da će okrivljenu ubiti, vređanje, šamaranje i omalovažavanje oštećene moglo dovesti okrivljenu u stanje jake razdraženosti bez svoje krivice, koje stanje je zajedno sa upotrebom alkohola i sedativa dovelo do bitno smanjene uračunljivosti kod okrivljene, te da se zaključak nižestepenih sudova da je okrivljena postupala sa direktnim umišljajem dovodi u sumnju time što je ista pokušala da liši života oštećenog samostrelom, a ne nožem, tupim predmetom ili pištoljem, koji se nalazio u kući, kojim navodima branilac osporava ocenu dokaza i činjenično stanje utvrđeno na osnovu takve ocene čime ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Prema navodima zahteva, drugostepeni sud, suprotno obavezi iz člana 460. ZKP, nije cenio žalbene navode branioca, već je samo paušalno tvrdio da je prvostepeni sud pravilno odlučio, a da su žalbeni navodi neosnovani.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, niti zbog povrede zakona iz člana 460. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljene Lidije Milivojević, u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić