Okrivljeni Rada Jovanov, obavezan je da na ime troškova krivičnog postupka plati i to: Višem javnom tužilaštvu u Zrenjaninu iznos od 120.000,00 dinara, Višem sudu u Zrenjaninu iznos od 79.038,12 dinara i Apelacionom sudu u Novom Sadu iznos od 600,00 dinara, kao i da plati paušal u iznosu od 10.000,00 dinara, sve u roku od 30 dana od pravnosnažnosti presude i pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3 3/21 od 17.03.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Rade Jovanova, a prvostepena presuda je potvrđena, dok je žalba Višeg javnog tužioca u Zrenjaninu odbačena kao nedozvoljena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Novom Sadu, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Rade Jovanova, advokat Milan Burić, zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 1) do 3) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati apelacionom sudu na ponovno odlučivanje ili da iste preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio predmetno krivično delo ili ga oglasiti krivim zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a KZ i primenom odredbe o ublažavanju kazne, izreći mu kaznu na samom zakonskom minimumu. Branilac je predložio da mu se isplate troškovi na ime sastava zahteva za zaštitu zakonitosti u iznosu od 90.000,00 dinara.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet i po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog Rade Jovanova ističe da je u izreci drugostepene presude navedeno samo da je okrivljeni opojnu drogu kanabis neovlašćeno držao radi prodaje, što, bez opisa same prodaje i namere okrivljenog za prodaju opojne droge, nije dovoljno za postojanje predmetnog krivičnog dela.

Iznete navode zahteva branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Radnja izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, alternativno je postavljena i ista se može sastojati u proizvodnji, preradi, prodaji ili nuđenju na prodaju opojnih droga, kao i u kupovanju, držanju ili prenošenju radi prodaje opojnih droga. Inkriminisano je i posredovanje u prodaji ili kupovini kao i svako drugo neovlašćeno stavljanje u promet opojnih droga.

Iz činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela datog u izreci pravnosnažne presude proizlazi da je okrivljeni Rada Jovanov, krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, izvršio jednom od alternativno predviđenih radnji izvršenja krivičnog dela i to tako što je „...neovlašćeno radi prodaje držao supstancu koja je proglašena za opojnu drogu – delove biljke kanabis, koja sadrži THC „tetrahidrokanabinol“ u koncentraciji većoj od 0,3% koji se nalazi na spisku psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, u ukpunoj neto masi od 5.491,77 grama, upakovanu u 15 kesa, a u vreme, na mestu i na način kako je to opisano u izreci presude, kao i da je u izreci presude jasno opisana radnja neovlašćenog držanja opojne droge radi prodaje i označeno da je okrivljeni bio sposoban da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima, te da je bio svestan svoga dela, njegove zabranjenosti i hteo njegovo izvršenje. Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ovakva izreka pravnosnažne presude sadrži sva zakonska obeležja (objektivna i subjektivna) krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni optužen i pravnosnažnom presudom oglašen krivim.

Stoga se zahtevom za zaštitu zakonitosti neosnovano ukazuje da je izreka pravnosnažne presude trebalo da sadrži opis neovlašćene prodaje opojne droge, imajući u vidu da okrivljenom ta radnja optužbom nije ni bila stavljena na teret. Nadalje, namera učinioca da kupuje, prenosi ili drži opojnu drogu u cilju prodaje, nije izričito uneta u zakonski opis krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ i stoga ista ne mora biti označena u činjeničnom opisu dela u izreci presude. Međutim, ona je neophodna kod nekih oblika radnje izvršenja, pa se tako neovlašćeno držanje opojne droge mora vršiti radi prodaje, što znači da kod učinioca mora postojati namera da to čini u cilju prodaje. Po nalaženju ovoga suda takva namera okrivljenog sadržana je u činjeničnom opisu radnje izvršenja – neovlašćeno držao opojnu drogu radi prodaje, datom u izreci pravnosnažne presude, a sud je u obrazloženju presude dao jasne i dovoljne razloge zbog čega nalazi da je okrivljeni neovlašćeno držao radi prodaje supstancu koja je proglašena za opojnu drogu.

Imajući u vidu napred navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pobijanom pravnosnažnom presudom nije učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, kako se to neosnovano ističe u zahtevu branioca okrivljenog.

Prema navodima zahteva, pravnosnažnom presudom učinjena je i povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, na štetu okrivljenog, time što je sud kao otežavajuću okolnost na strani okrivljenog cenio količinu opojne droge koju je okrivljeni neovlašćeno držao što predstavlja zakonsko obeležje krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 54. stav 3. KZ, propisano je da se okolnost koja je obeležje krivičnog dela ne može uzeti u obzir i kao otežavajuća, odnosno olakšavajuća okolnost, izuzev ako prelazi meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela ili određenog oblika krivičnog dela ili ako postoje dve ili više ovakvih okolnosti, a samo je jedna dovoljna za postojanje težeg odnosno lakšeg oblika krivičnog dela.

Količina opojne droge koju učinilac neovlašćeno drži radi prodaje, nije element bića krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojne droge iz člana 246. stav 1. KZ, pa je samim tim sud bio ovlašćen da kod odmeravanja kazne okrivljenom u smislu člana 54. stav 1. KZ, kao otežavajuću okolnost ceni količinu opojne droge (5.491,77 grama) koju je okrivljeni neovlašćeno držao radi prodaje.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao neosnovane navode zahteva kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, u vezi člana 54. stav 3. KZ.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac označava povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i u vezi sa tim ističe da se prema opisu radnje izvršenja krivičnog dela u izreci presude, bez opisane prodaje i namere prodaje opojne droge, zaključuje da se u radnjama okrivljenog stiču zakonska obeležja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 2. KZ (primenom odredbe člana 5. stav 2. KZ), a ne krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, te da je sud primenio zakon koji se ne može primeniti, jer je u vreme presuđenja važio zakon koji je bio blaži za učinioca – odredba člana 246a stav 2. KZ, koja propisuje da neovlašćeno držanje opojnih droga čini onaj ko neovlašćeno drži u velikoj količini supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da branilac okrivljenog iznetim navodima zahteva izvodi svoje činjenične zaključke koji su drugačiji od onih utvrđenih u pobijanim presudama, pri čemu iz takvih zaključaka daje sopstvenu verziju kritičnog događaja različitu od one opisane u izreci pravnosnažne presude i na istoj zasniva stav o pogrešnoj pravnoj kvalifikaciji krivičnog dela, zbog čega branilac okrivljenog, iako formalno označava povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, u suštini pravnosnažnu presudu osporava zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i time ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Pored navedenog, branilac okrivljenog Rade Jovanova, u zahtevu navodi i to da je pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, time što je istovetna odbrana okrivljenog Rade Jovanova i njegovog brata, okrivljenog AA, u pogledu okolnosti pod kojima je okrivljeni AA saznao za predmetnu opojnu drogu, različito cenjena i da je sud, pošto je iz odbrane okrivljenog AA, utvrđeno zbog čega okrivljeni Rada Jovanov nije prijavio policiji lice koje mu je donelo predmetnu opojnu drogu, a da iz iskaza svedoka BB proizlazi da je on okrivljenom opojnu drogu „namestio“ za novac, zbog osvete registrovanog dilera drogom VV, bio u obavezi da primenom odredbe člana 16. stav 5. ZKP, sumnju u pogledu odbrane okrivljenog razreši u njegovu korist.

Po nalaženju ovoga suda, branilac okrivljenog iako formalno označava povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, iznetim navodima zahteva osporava ocenu dokaza i takvom ocenom činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj presudi.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku, u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog Rade Jovanova u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić