Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu kojim je odbijena, kao neosnovana, žalba tužioca i potvrđeno rešenje o troškovima postupka, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tužioca dozvoljena, imajući u vidu revizijske navode da je pogrešnom primenom materijalnog prava odlučeno o zahtevu za naknadu troškova parničnog postupka suprotno važećoj sudskoj praksi u istoj ili bitno sličnoj činjenično- pravnoj situaciji.

Zbog toga je na osnovu člana 404. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o osnovanosti revizije, u smislu člana 408. u vezi člana 420. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema stanju u spisima, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana je tužena da u korist tužioca uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje na isplaćene iznose naknade za vreme nezaposlenosti, u izvršenju pravnosnažne presude kojom su ti iznosi dosuđeni. Odluku da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka nižestepeni sudovi su doneli iz razloga što je tužilac doprinose mogao potraživati i u postupku u kojem je potraživao razliku naknade za slučaj nezaposlenosti.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda osnovano se revizijom tužioca ukazuje da je pri odlučivanju o zahtevu tužioca za naknadu troškova postupka pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Odredbom člana 153. stav 1. ZPP propisano je da je stranka koja u celini izgubi parnicu dužna da protivnoj stranci naknadi troškove, a članom 154. stav 1. istog zakona je propisano da će sud prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice.

Imajući u vidu sadržinu citiranih zakonskih odredaba, kao i ishod ove parnice, ne može se prihvatiti zaključak nižestepenih sudova da troškovi ovog postupka nisu bili potrebni. Prilikom odlučivanja o troškovima parničnog postupka, osim u sporovima iz oblasti porodičnih odnosa, sud ne vodi računa o razlozima pravičnosti, a takođe visina tužbenog zahteva ni jednom zakonskom odredbom nije propisana kao osnov za nedosuđivanje troškova parničnog postupka u situaciji kada je stranka uspela u sporu.

Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud je preinačio prvostepenu i drugostepenu presudu u delu odluke o troškovima postupka tako što je obavezao tuženu da tužiocu na ime naknade troškova prvostepenog postupka isplati iznos od 21.000,00 dinara, i to za sastav tužbe u iznosu od 6.000,00 dinara i za zastupanje tužioca od strane punomoćnika iz reda advokata na dva održana ročišta u iznosima od po 7.500,00 dinara. Na iznos naknade troškova prvostepenog postupka tužiocu je dosuđena zakonska zatezna kamata od izvršnosti presude do isplate u smislu čl. 277. stav 1. u vezi čl. 324. Zakona o obligacionim odnosima. Tužiocu ne pripšada pravo na isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos troškova postupka od presuđenja do izvršnosti presude, jer tužena dolazi u docnju tek kada odluka o troškovima parničnog postupka postane pravnosnažna i kada protekne rok za njeno dobrovoljno ispunjenje.

Tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove drugostepenog postupka na ime sastava žalbe u iznosu od 6.000,00 dinara, primenom člana 163. st. 1. i 2. ZPP u vezi člana 3. stav 1. ZPP, a prema opredeljenom zahtvu za naknadu troškova u žalbi.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 416. stava 1. u vezi člana 420. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Tužiocu koji je uspeo u postupku po reviziji, primenom člana 165. stav 2. u vezi čl. 153. i 154. ZPP pripada i pravo na naknadu troškova za sastav revizije u iznosu od 12.000,00 dinara, zbog čega je doneta odluka kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić