Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 775/20 od 30.03.2021. godine, usvojena je žalba Višeg javnog tužioca u Beogradu i presuda Višeg suda u Beogradu K. 280/2019 od 02.10.2019. godine preinačena u pogledu odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud, okrivljenom Milošu Okičiću najpre utvrdio pojedinačne kazne za krivična dela za koja je prvostepenom presudom oglašen krivim, i to za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ kaznu zatvora u trajanju od 4 godine, a za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ, kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i novčanu kaznu kao sporednu kaznu, u iznosu od 30.000,00 dinara, a zatim ga osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 10 meseci, u koju mu je uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 04.02.2019. godine do 02.10.2019. godine i novčanu kaznu kao sporednu u iznosu od 30.000,00 dinara koju je dužan da plati sudu u roku od 2 meseca od pravnosnažnosti presude, a ukoliko u ostavljenom roku istu ne plati, sud će novčanu kaznu zameniti kaznom zatvora, tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, dok je žalba branioca okrivljenog Miloša Okičića odbijena kao neosnovanu i presuda Višeg suda u Beogradu K. 280/2019 od 02.10.2019. godine u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Miloša Okičića, advokat Filip Lazić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i presudu Apelacionog suda u Beogradu Kž1 775/20 od 30.03.2021. godine preinači.

Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog, iako ne numeriše, ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, navodima da je pobijanom odlukom sud neosnovano obavezao okrivljenog na plaćanje troškova krivičnog postupka suprotno članu 264. ZKP, te da bi obavezivanje okrivljenog Miloša Okičića na plaćanje celokupnih troškova krivičnog postupka u trenutku kada ga sud osuđuje na višegodišnju kaznu zatvora bila dovedena u pitanje ne samo njegova egzistancija, već i egzistencija cele njegove porodice.

Odredbom člana 264. stav 1. ZKP je propisano da će sud kad okrivljenog oglasi krivim, izreći u presudi da je dužan da naknadi troškove krivičnog postupka, dok je stavom 4. istog člana propisano da u odluci kojom rešava o troškovima, sud može osloboditi okrivljenog od dužnosti da naknadi u celini ili delimično troškove krivičnog postupka iz člana 261. stav 1. tačka 1) do 6) i tačka 9) ovog zakonika, kao i nagrade za veštaka i postavljenog stručnog savetnika, ako bi njihovim plaćanjem bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog i lica koja je on dužan da izdržava, a ako se ove okolnosti utvrde posle donošenja odluke o troškovima predsednik veća, odnosno sudija pojedinac može posebnim rešenjem osloboditi okrivljenog od dužnosti naknade troškova krivičnog postupka.

Odredbom člana 265. stav 1. ZKP, propisano je da kada se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije, ili se okrivljeni oslobodi od optužbe izreći će se u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) tog zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika (član 103. stav 3), kao i nagrada veštaka stručnog savetnika, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Odredbom člana 266. ZKP, određeno je da nagrada i nužni izdaci branioca i punomoćnika oštećenog kao tužioca ili privatnog tužioca dužno da plati zastupano lice, bez obzira ko je po odluci suda dužan da snosi troškove krivičnog postupka, osim ako po odredbama tog zakonika nagrada i nužni izdaci branioca padaju na teret budžetskih sredstava suda, te da će se, ako je okrivljenom postavljen branilac, a plaćanjem nagrade i nužnih izdataka bi bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog ili izdržavanje lica koje je on obavezan da izdržava, nagrada i nužni izdaci branioca isplatiti iz budžetskih sredstava suda.

Polazeći od citiranih zakonskih odredbi, a imajući u vidu da je okrivljeni Miloš Okičić pravnosnažnom presudom Višeg suda u Beogradu K. 280/2019 od 02.10.2019. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 775/20 od 30.03.2021. godine oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ i krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ i obavezan da plati sudu troškove krivičnog postupka, to je po nalaženju ovog suda pravilno okrivljeni pobijanim presudama obavezan da naknadi troškove krivičnog postupka. Oslobođenje okrivljenog od dužnosti naknade troškova krivičnog postupka, ukoliko su ispunjeni zakonski uslovi iz člana 264. stav 4. ZKP i člana 266. ZKP je u zakonu predviđeno samo kao mogućnost, te sud nije u obavezi da okrivljenog u svakom slučaju oslobodi od dužnosti naknade troškova krivičnog postupka. Da li, u konkretnom slučaju, ima mesta oslobađanju okrivljenog Miloša Okičića od dužnosti plaćanja troškova krivičnog postupka je pitanje činjeničnih utvrđenja suda, a što nije predmet razmatanja Vrhovnog kasacionog suda u postupku po podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Stoga su, ocenjeni kao neosnovani navodi zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Pored iznetog, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, a koja povreda zakona je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca.

Međutim, obrazlažući napred navedenu povredu zakona, branilac okrivljenog navodi da okrivljeni nikada nije bio osuđivan ni krivično ni prekršajno, da živi u višegodišnjoj vanbračnoj zajednici, da se ni danas, protekom dve godine od izvršenja krivičnog dela ne vodi protiv okrivljenog drugi krivični postupak, da sud nije dovoljno cenio priznanje izvršenja krivičnog dela, držanje okrivljenog tokom glavnog pretresa, iskreno kajanje, izražavanje žaljenja, da je okrivljeni u vreme izvršenja dela imao samo 22 godine..., a kojim navodima branioca okrivljenog, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, u suštini se ukazuje na povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP, koja povreda ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca zbog povrede zakona, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog Miloša Okičića ,u ovom delu, ocenio kao neodozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odbio zahtev za zaštitu zakonitosti kao neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, a u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti odbacio kao nedozvoljen, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                       Predsednik veća-sudija,

Irina Ristić, s.r.                                                                                                               Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić