U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., čiji je punomoćnik Ivana Đokić, advokat iz ..., protiv tuženog Doma zdravlja BB, čiji je punomoćnik Dragan Davitkov, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3070/2017 od 21.02.2019. godine, u sednici održanoj 21.10.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3070/2017 od 21.02.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Surdulici – Sudska jedinica u Bosilegradu P1 38/17 od 04.05.2017. godine stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i poništeno kao nezakonito rešenje tuženog broj .. od 28.12.2015. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu i obavezan je tuženi da tužioca vrati na rad. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 105.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3070/2017 od 21.02.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Surdulici, Sudska jedinica u Bosilegradu P1 38/2017 od 04.05.2017. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U postupku pred drugostepenim sudom nije učinjena ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se ukazuje u reviziji, jer je prilikom odlučivanja drugostepeni sud ocenio bitne žalbene navode u smislu člana 396. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog obavljao poslove radiološkog tehničara u Odeljenju stomatološke zdravstvene zaštite odraslih sa protetikom. Zaključkom Vlade RS 05 broj 112-10600/2015 od 02.10.2015. godine, pod tačkom 1. određeno je da je Vlada saglasna da zdravstvene ustanove iz Uredbe o planu mreže zdravstvenih ustanova koje pružaju stomatološke zdravstvene usluge, u cilju rešavanja višegodišnjih problema u stomatološkim službama u pogledu kadrovske obezbeđenosti i racionalizacije zaposlenih u službama, u roku od 30 dana od dana donošenja ovog zaključka, utvrde broj zaposlenih za čijim radom je prestala potreba, imajući u vidu kadrovski plan, izvor obezbeđivanja sredstava za plate zaposlenih u stomatološkim službama i drugih dodataka i naknada u skladu sa zakonom, kao i obim zadovoljenja potreba korisnika stomatoloških usluga. Na osnovu ovog Zaključka, tuženi je 02.11.2015. godine doneo Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova Doma zdravlja u cilju rešavanja viška zaposlenih kojima je „brisano“ radno mesto rentgen tehničar, a u Pravilniku je navedeno da će se primenjivati od 01.01.2016. godine. Direktor tuženog je 10.11.2015. godine doneo Odluku o pokretanju postupka i utvrđivanju kriterijuma i ostalih uslova za proglašenje viška zaposlenih u Službi za stomatološku zdravstvenu zaštitu Doma zdravlja BB, kojom su u članu 4. određeni kriterijumi za utvrđivanje zaposlenih za čijim je radom prestala potreba i to rezultati rada, vrednost izvršenih usluga, godine radnog staža ostvarene u radnom odnosu, a takođe je određeno da zaposlenima na poslovima stomatoloških sestara i zubnih tehničara koji su u timu, rezultati rada utvrđuju se na osnovu rezultata tima, a koji nisu bili u timu lekara ili su radili sa više lekara, rezultati rada utvrdiće se na osnovu proseka mera izvršenja svih lekara sa kojima su radili; za sve ostale zaposlene koji nisu u timu lekara, kao i za zaposlene za koje nije moguće objektivno utvrditi rezultate rada, rezultati rada utvrđuju se prema prosečnim rezultatima rada ostvarenim u službi. Na osnovu ove Odluke sačinjena je rang lista zaposlenih u Službi za stomatološku zdravstvenu zaštitu Doma zdravlja BB, u kojoj je navedeno da je tužilac pružio 94 usluge. Tokom postupka utvrđeno je da je tužilac u posmatranom periodu pružio 253 usluge kako naplaćene od strane Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja, tako i besplatne usluge pružene na osnovu ugovora sa Opštinom ... . Rangiranje tužioca je izvršeno upoređivanjem rada sa tehničarem iz Odeljenja za opštu dijagnostiku, koje ne pripada stomatološkoj službi. Rešenjem tuženog broj .. od 28.12.2015. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena, sa obrazloženjem da je utvrđena nova organizacija i sistematizacija radnih mesta i Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika od 02.11.2015. godine ukinuto je radno mesto na kojem je tužilac radio, a prema kriterijumima za proglašenje viška zaposlenih od 10.11.2015. godine, izvršeno je rangiranje zaposlenih u Službi za stomatološku zdravstvenu zaštitu, te da nije bilo mogućnosti premeštaja tužioca na odgovarajuće radno mesto kod drugog poslodavca, kvalifikaciju ili dokvalifikaciju, kao i skraćenje radnog vremena. Tužiocu je isplaćena otpremnina od 266.155,00 dinara pre 31.12.2015. godine kada mu je prema pobijanom rešenju prestao radni odnos.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da je tužiocu nezakonito prestao radni odnos zato što rangiranje tužioca nije izvršeno u skladu sa datim kriterijumima, uz navod da je tuženi pre izvršenog rangiranja doneo pravilnik kojim je ugasio radno mesto tužioca i na taj način prejudicirao ishod postupka za utvrđenje viška zaposlenih.

Drugostepeni sud je odbijajući žalbu tuženog, takođe zaključio da je rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonito, pozivajući se na odredbe Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak drugostepenog suda da je pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonito, jer je kod tuženog došlo do sprovođenja postupka racionalizacije u skladu sa Zaključkom Vlade RS, 05 broj 112- 10600/2015 od 02.10.2015. godine koji je donet na predlog Ministarstva zdravlja i odnosi se na pružanje stomatoloških zdravstvenih usluga. U konkretnom slučaju, tužena zdravstvena ustanova je u postupku racionalizacije bila u obavezi da primenjuje odredbe Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru („Sl. glasnik RS“, br.68/2015, 85/2015). Članom 19. ovog zakona propisano je da u periodu sprovođenja racionalizacije u skladu sa odredbama ovog zakona, radi praćenja sprovođenja akta o maksimalnom broju zaposlenih, organizacini oblici u javnim službama iz člana 2. stav 3. ovog zakona, dužni su da akte o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta dostavljaju na prethodnu saglasnost ministarstvima u čijem delokrugu se nalaze poslovi za čije obavljanje su obrazovane javne službe. Tuženi je organizacioni oblik u javnoj službi definisan članom 2. stav 3. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru. Svrha odredbe člana 19. ovog zakona je praćenje sprovođenja akta o maksimalnom broju zaposlenih i da saglasnost nadležnog ministarstva na akt o sistematizaciji moraju da dobiju one javne službe koje imaju obavezu racionalizacije, uključujući i zdravstvene ustanove, odnosno one javne službe koje imaju veći broj zaposlenih od broja utvrđenih aktom Vlade. U konkretnom slučaju kod tuženog je došlo do organizacionih promena i potrebe za smanjenjem broja zaposlenih, što je rezultiralo donošenjem Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog i ovim aktom tuženog je ukinuto radno mesto rentgen tehničar, koje je tužilac obavljao kao jedini izvršilac u Službi za stomatološku zdravstvenu zaštitu. Bez obzira što je u novom aktu o sistematizaciji navedeno da će se primenjivati od 01.01.2016. godine, a tužiocu je utvrđen prestanak radnog odnosa sa 31.12.2015. godine, tuženi je bio u obavezi da Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova dostavi Ministarstvu zdravlja, u skladu sa obavezom koja je propisana članom 19. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru. Tuženi ovaj novi akt o sistematizaciji radnih mesta nije dostavio nadležnom ministarstvu, a u pobijanom rešenju o otkazu ugovora o radu se poziva na činjenicu da je tužiočevo radno mesto ukinuto i pritom se poziva na akt o sistematizaciji koji u vreme donošenja pobijanog rešenja nije počeo da se primenjuje. Takođe je pravilan zaključak prvostepenog suda da prilikom utvrđivanja da je za radom tužioca prestala potreba nisu pravilno primenjeni kriterijumi koji su propisani Odlukom tuženog od 10.11.2015. godine i to tako što je za tužioca utvrđeno da je pružio manji broj usluga, a takođe su ovi kriterijumi pogrešno primenjeni jer je tužiočev rad upoređivan sa radom tehničara iz Odeljenja za opštu dijagnostiku, što nije uporedni radnik na osnovu kojeg bi bio ocenjen tužiočev rad kako u kvantitativnom, tako i u kvalitativnom smislu. Osim toga, u postupku racionalizacije broja zaposlenih, Zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru u članu 21. stav 1. propisuje da organizacioni oblik u kome postoji potreba racionalizacije broja zaposlenih na određenim poslovima u skladu sa preduzetim merama iz člana 7. stav 2. ovog zakona (način određivanja maksimalnog broja zaposlenih), dužan je da sprovede anketu među zaposlenima koji rade na poslovima za koje više ne postoji potreba ili na poslovima na kojima postoji potreba smanjenja broja izvršilaca, o njihovim namerama i spremnosti sa sporazumni prestanak radnog odnosa uz isplatu novčane naknade. U konkretnom slučaju, tuženi nije sproveo anketu na koju je bio dužan prema citiranoj odredbi člana 21. stav 1. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, već je doneo rešenje o otkazu ugovora o radu usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena. Imajući u vidu da je prilikom racionalizacije zaposlenih tuženi postupio protivno odredbama posebnog zakona kojima se reguliše ovaj postupak i to protivno odredbama Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, te da je kao posledica nezakonitog postupka doneto rešenje o otkazu ugovora o radu, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je tužiocu nezakonito prestao radni odnos i tuženi je u obavezi da tužioca vrati na rad na osnovu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Stoga su neosnovani revizijski navodi da je pobijanom presudom pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić