U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Međutim, osnovano tužilac u reviziji ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 394. stav 1. tačka 1. Zakona o parničnom postupku, učinjenu u postupku pred drugostepenim sudom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju od strane prvostepenog suda, tužilac je vlasnik trgovinske komisione radnje „VV“ u ..., a tuženi je investitor izgradnje zgrade u ..., .... Tuženi je zaključio ugovor sa firmom „GG“ d.o.o. ..., o isporuci opreme za objekat na ..., kojim se ta firma, kao prodavac, obavezala da tuženom BB kao investitoru, isporuči i ugradi određenu opremu i to: hidraulični lift sa određenim brojem stanica po ceni od 26.500 evra, ogradu za unutrašnje, spoljašnje stepenice i spoljne terase po ceni od 12.500 evra; elektromaterijal po specifikaciji u vrednosti od 10.000 evra i unutrašnja sobna vrata, ukupno 140 komada po ceni od 18.380 evra. Investitor, kao kupac, obavezao se da na ime ugovorenog posla ustupi stan površine 86,70 m2 firmi „GG“ d.o.o. iz .... Taj ugovor nije realizovan, jer nije postignut dogovor pošto prodavac nije bio u mogućnosti da isporuči lift. Tužilac je isporučivao elektromaterijal po ponudi lica koje se predstavilo kao „...“, međutim to lice nije ovde tuženi. Sve račune-otpremnice tužilac je dostavljao direktoru firme“ DD“ iz ..., ali računi mu nisu vraćeni, jer ih nije potpisao tuženi. U iskazu datom u svojstvu parnične stranke, tužilac je naveo da je tuženog upoznao tek kad je otišao na gradilište i tražio da se izmire obaveze prema njegovoj firmi, što je tuženi odbio, rekavši tužiocu da ništa od njega nije naručio.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužioca usvojio i tuženog obavezao tuženog da mu na ime duga isplati iznos od 501.244,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 28.06.2013. godine pa do isplate, jer je zaključio da je prigovor nedostatka pasivne legitimacije neosnovan, pošto je nesporno da je elektromaterijal isporučen od strane firme „GG“ d.o.o. ugrađen u predmetnu zgradu, tako što su materijal od tužioca uzimali radnici iz firme „DD“, a to su učinili po nalogu lica (po imenu ...) koji je u tom trenutku imao ovlašćenje za nabavku elektromaterijala, kao i dogovor u vezi sa tim sa investitorom, ovde tuženim. Pošto je utvrđeno da je elektromaterijal iz radnje tužioca ugrađen u objekat tuženog, prvostepeni sud nije prihvatio navode tuženog da on sa tužiocem nije u dužničko-poverilačkom odnosu, pa je odluku doneo u smislu odredbe člana 612. Zakona o obligacionim odnosima.

Drugostepeni sud je, odlučujući o žalbi tuženog, preinačio prvostepenu presudu i tužbeni zahtev tužioca odbio, kao neosnovan, pošto je zaključio da tuženi nije pasivno legitimisan, jer nije bio u dužničko-peverilačkom odnosu sa tužiocem. Po mišljenju drugostepenog suda, „nesporno je da bi tuženi bio dužan da izvrši naknadu na ime isporučenog elektromaterijala, da je tužilac dokazao da je materijal koji je on isporučio ugrađen u objekat tuženog“, ali to, po mišljenju drugostepenog suda, tužilac nije dokazao, u smislu odredbe člana 231. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da tužilac osnovano u reviziji ukazuje da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka, jer je preinačio prvostepenu presudu i utvrdio drugačije činjenično stanje od onog u prvostepenoj presudi, a u pogledu činjenice da je materijal koji je tužilac isporučio ugrađen u objekat čiji je tuženi investitor. Takav zaključak drugostepenog suda je suprotan zaključku prvostepenog suda da se radi o materijalu koji jeste ugrađen u objekat čiji je tuženi investitor izgradnje. Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, kada se ima u vidu da je u ovoj parnici prvostepena presuda već jedanput bila ukinuta, drugostepeni sud nije imao mogućnost da, bez održavanja rasprave, utvrdi drugačije činjenično stanje od onoga koje je utvrđeno u prvostepenoj presudi, pri čemu je drugostepeni sud drugačije cenio iskaze svedoka, stranaka i pisane dokaze, što znači da je pogrešno primenio odredbu člana 8. Zakona o parničnom postupku. Naime, odluka prvostepenog suda zasnovana je na činjenici za koju prvostepeni sud, u svojoj odluci, navodi da je nesporna, a to je da elektromaterijal isporučen od strane tužioca ugrađen u zgradu čiji je tuženi investitor, tako što je tužilac savesno i po nalogu lica koje je imalo ovlašćenje za nabavku materijala, isti isporučio radnicima koji su izvodili radove na predmetnom objektu. Drugostepeni sud, suprotno tome, utvrđuje da „tužilac nije dokazao da je u objekat tuženog ugrađen elektromaterijal koji je isporučivao drugim licima, odnosno davao licima za koje je smatrao da su radila na objektu tuženog“, drugačijom ocenom dokaza koji su izvedeni pred prvostepenim sudom, iako nije u mogućnosti da ceni dokaze koje nije neposredno izveo.

Odredbom člana 383. stav 2. Zakona o parničnom postupku, propisano je da ako veće drugostepenog suda nađe da je radi pravilnog utvrđenja činjeničnog stanja potrebno da se pred drugostepenim sudom ponove već izvedeni dokazi ili dokazi čije je izvođenje odbio prvostepeni sud, može da zakaže raspravu pred drugostepenim sudom.

Drugostepeni sud nije postupio na način propisan citiranom odredbom zakona, pa zbog toga pravilnost primene materijalnog prava ne može da se ispita.

Na osnovu izloženog, pobijana drugostepena presuda je ukinuta i predmet vraćen tom sudu na ponovno suđenje.

Ukinuta je i odluka o troškovima postupka, jer zavisi od njegovog ishoda.

U ponovnom postupku, drugostepeni sud će da otkloni ukazanu bitnu povredu odredaba parničnog postupka, tako što će da odluči da li je radi pravilnog i potpunog utvrđenja činjeničnog stanja, kao i eventualne drugačije ocene izvedenih dokaza, potrebno održati raspravu pred tim sudom, da bi potom imao mogućnost, da pravilnom primenom materijalnog prava, odluči o žalbi tuženog izjavljenoj protiv prvostepene presude.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo u smislu odredbe člana 415. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić