.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2995/2020
21.04.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Branka Stanića, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa punomoćnik Vladimir Mišković, advokat iz ..., protiv tuženog Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7964/19 od 05.12.2019. godine, u sednici održanoj dana 21.04.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7964/19 od 05.12.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7964/19 od 05.12.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog suda u Beogradu P 2458/19 od 17.06.2019. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje i obavezan tuženi da tužilji na ime neisplaćenih penzija za period od druge polovine marta 2013. godine do 31.01.2017. godine, isplati iznos od 1.194.533,76 dinara i to pojedinačno označene novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom bliže označeno u tom stavu izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se tuženi obaveže da joj na ime razlike penzije isplati iznos od 2.259.601,00 dinara za period od marta 1999. godine do kraja prve polovine marta 2013. godine sa zakonskom zateznom kamatom. Stavom trećim izreke, odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti suda. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 234.750,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti odluke do isplate, dok je u preostalom delu za period od 17.06.2019. godine do dana nastupanja uslova za izvršenje zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos troškova postupka odbijen kao neosnovan. Stavom petim izreke, tužilja je oslobođena plaćanja troškova sudskih taksi u ovoj parnici.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 7964/19 od 05.12.2019. godine stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom, drugom i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...87/18), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava prvog ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2.).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. stav 1. ZPP u konkretnom slučaju nisu ispunjeni. Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužilje za naknadu neisplaćenih penzija uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Pitanje zastarelosti potraživanja naknade štete na ime neisplaćenih penzija dovoljno je raspravljeno u sudskoj praksi uz stav da tužilji pripada pravo na naknadu štete za period od tri godine pre utuženja u smislu člana 376. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Zbog toga ne postoji potreba ujednačavanja sudske prakse, a izraženo stanovište nižestepenih sudova u pogledu zastarelosti potraživanja ne odstupa ni od prakse Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Grudić protiv Srbije (predstavka broj 31925/08) na koju se revident poziva, jer u tom predmetu trogodišnji rok zastarelosti nije postavljen kao pitanje, dok je u odluci Skenderi i drugi protiv Srbije (predstavka broj 15090/08) izražen stav da je odbijanje dela tužbenog zahteva zbog zastarelosti bilo zakonito i težilo je legitimnom cilju uz poštovanje principa proporcionalnosti.
Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP-a, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP-a Vrhovni kasacioni sud nalazi da izjavljena revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP-a revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Tužba u ovom sporu podneta je 14.04.2016. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 2.259.601,00 dinara (18.385 evra).
Kako se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu koji se odnosi na potraživanje u novcu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP-a odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
