.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4573/2020
11.03.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Igor Komljenović advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Mirjana Miljković advokat iz …, radi neosnovanog obogaćenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2681/19 od 14.05.2020. godine, u sednici veća održanoj 11.03.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2681/19 od 14.05.2020. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2681/19 od 14.05.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Mladenovcu, Sudska jedinica u Sopotu P 1255/2017 od 03.12.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužilji po osnovu neosnovanog obogaćenja isplati, za period od decembra 2014. godine zaključno sa novembrom 2017. godine, za svaki mesec iznos od po 20.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti pa do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 41.400,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2681/19 od 14.05.2020. godine, stavim prvim izreke, odbijena je žalba tužilje kao neosnovana i potvrđena presuda Osnovnog suda u Mladenovcu, Sudska jedinica u Sopotu P 1255/17 od 03.12.2018. godine. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi tužilje i tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013 - US, 74/2013-US, 55/2014 i 87/2018, u daljem tekstu ZPP), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, niti za ujednačavanje sudske prakse, odnosno novim tumačenjem prava, a imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, kao i način presuđenja i razloge za odbijanje tužbenog zahteva. U nižestepenim presudama izražen je pravni stav da tužilja, kao suvlasnik - nedržalac, nema pravo na naknadu za korišćenje nepokretnosti od suvlasnika – držaoca, u situaciji kada tužilja, nakon pravnosnažnosti presude kojom je raspravljena bračna tekovina parničnih stranaka i kojom je ishodovala pravo svojine na predmetnoj nepokretnosti i obavezu tuženog da joj istu preda u sudržavinu, nije zahtevala deobu niti uređenje načina korišćenja nepokretnosti, odnosno kada nije pokazala nameru da stvar koristi. S druge strane, tuženi, kao držalac – korisnik nepokretnosti nije u obavezi da naknadi vrednost koristi koju je imao od uporebe predmetne nepokretnosti kada njegovo ponašanje nije protivpravno. Razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova ne zahtevaju novo tumačenje prava, a tužilja nije uz reviziju dostavila pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužilja je tužbu u ovoj pravnoj stvari podnela 06.12.2017. godine. Prvostepena presuda doneta je 03.12.2018. godine, a drugostepena 14.05.2020. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 720.000,00 dinara.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to revizija tužilje nije dozvoljena, u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
