Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tuženi iz svih zakonskih razloga predviđenih članom 407. ZPP.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredbe parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni bitne povrede postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je dana 21.03.2006. godine kupila od tuženog vozilo marke „Dasia“ tip „Logan Ambijens 1.4“, sa rokom garancije od 24 meseca. Vozilo je održavano u svemu prema uputstvu proizvođača i zahtevu prodavca i redovan pregled na vozilu u ovlašćenom servisu Renoa izvršen je 19.03.2007. godine. Dana 28.05.2007. godine, u ranim jutarnjim časovima na vozilu je izbio požar dok je bilo parkirano ispred zgrade u kojoj tužilja živi. Vozilo je oštećeno tako da više nije upotrebljivo i od tada se nalazi na placu kod tuženog. Iz nalaza i mišljenja komisije veštaka utvrđeno je da je uzrok zapaljenja vozila posledica kvara na delu elektroinstalacija koje se nalaze u kutiji sa relejima i osiguračima u prednjem levom delu motora vozila, te da naknadna ugradnja radio aparata koji je tužilja izvršila nije dovela do nastanka požara. Takođe, s obzirom da je u međuvremenu prestala proizvodnja ove marke i tipa vozila, vrednost predmetnog vozila uz amortizaciju od 21,2% u momentu oduzimanja iznosila je 570,154,00 dinara.

S obzirom na ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je ocenio da je tužilja ugradnjom radija sa zvučnicima u neovlašćenom servisu izgubila pravo iz ugovorne garancije, bez obzira što je veštačenjem utvrđeno da naknadna ugradnja radio aparata u predmetnom vozilu nije mogla dovesti do nastanka požara na vozilu, pa je tužbeni zahtev tužilje odbio kao neosnovan.

Drugostepeni sud je zaključio da je prvostepeni sud na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo i to odredbu člana 501. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima i zaključio da tužilja nije prekršila odredbe ugovorne garancije ugradnjom radija u praznu kutiju, bez ikakve prepravke, oštećenja ili zamene originalnih delova. U konkretnom slučaju šteta je nastala usled utvrđenog nedostatka samog motornog vozila (kvar u kutiji sa relejima) za koje je ovde tuženi izdao garanciju. Takođe, tuženi nije dokazao da je do kvara došlo tako što je stvar upotrebljavana suprotno tehničkim uputstvima i nameni, a tužilja je svim predloženim dokazima i veštačenjem pružila sudu dovoljnu činjeničnu podlogu za izvođenje pravilnog zaključka da je do zapaljenja došlo zbog kvara u kutiji sa relejima. Imajući ovo u vidu tužilja ima pravo da joj tuženi u skladu sa odredbama ugovora o garanciji preda ispravno vozilo, s tim što se ove obaveze može osloboditi i plaćanjem iznosa u vrednosti predmetnog vozila uz amortizaciju, u skladu sa odredbom člana 501. Zakona o obligacionim odnosima.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, a suprotno navodima revizije, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo i zaključio da je tužbeni zahtev tužilje osnovan.

Naime, tuženi je pri prodaji navedenog automobila tužilji dao garancije u vezi njegove ispravnosti i funkcionalnosti, pa je tako i odgovoran po osnovu garancije za ispravno funkcionisanje kupljenog vozila, a odgovornosti se može osloboditi samo ukoliko dokaže da je do kvara došlo zato što je upotrebljavan suprotno tehničkim uputstvima i nameni, a što tuženi nije dokazao u konkretnom slučaju.

Suprotno navodima revizije, do zapaljenja je došlo zbog kvara u samom vozilu što proizlazi iz nalaza komisije sudskih veštaka koju su činili veštaci elektro i mašinske struke. Tužilja jeste izvršila ugradnju radija, ali tom prilikom radio aparat je bio konektovan na originalnu električnu instalaciju vozila, preko originalnih fabričkih priključaka, a ni jedan deo vozila nije prepravljen, pa ni kutija sa relejima u kojoj je nastao požar, niti su originalni delovi zamenjeni delovima ili uređajima drugog porekla. Kako veštačenjem nije utvrđeno da postoji uzročno posledična veza između ugradnje radija i uzroka paljenja, već naprotiv da je požar izbio u kutiji sa relejima, to je tuženi odgovoran za nastalu štetu i nema isključenja odgovornosti prodavca po osnovu garancije, kako je to pravilno zaključio i drugostepeni sud.

Sa izloženog, primenom odredbe 414. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke. Imajući u vidu da tuženi nije uspeo po reviziji nisu mu dosuđeni ni revizijski troškovi, pa je primenom odredbe člana 165. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić