Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miloša Jokića, je neosnovan.

Branilac okrivljenog Miloša Jokića kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) i 9) ZKP, navodeći da je optužni akt od strane tužioca, preciziran samo u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, dok je sud suprotno dispozitivu optužnice, u izreci pravnosnažne presude, koja je u svemu potvrđena drugostepenom presudom, naveo da su opojnu drogu pakovali okrivljeni AA i BB, menjajući u tom delu optužni akt koji ovu radnju pripisuje i okrivljenom Jokiću, te menjajući pri tome u izreci presude i procesno svojstvo AA i BB, iako isti prema navodima precizirane optužnice i dalje imaju svojstvo okrivljenih i prema njima je, prema stavu branioca morala biti doneta presuda.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da je pobijanim pravnosnažnim presudama povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP na štetu okrivljenog Miloša Jokića, jer izreka pravnosnažne presude, u delu koji se odnosi na ovog okrivljenog, ne sadrži sva bitna obeležja krivičnih dela za koja je oglašen krivim i osućen, i to obeležja vezana za pojam krivice jer u istoj nije opisan oblik umišljaja sa kojim je okrivljeni postupao.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pobijanim pravnosnažnim presudama nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) i 9) ZKP ni povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koje se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog neosnovano ukazuje.

Naime, isti navodi – vezano za istaknute povrede zakona i postupka sadržani u zahtevu za zaštitu zakonitosti, bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Kragujevcu koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude. Apelacioni sud u Kragujevcu, kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim, pa je u pogledu bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) i 9) ZKP, na strani 4. u poslednjem stavu i na strani 5. u prvom stavu, a u pogledu povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na strani 4. u prvom stavu, drugostepene presude Kž1 111/21 od 29.03.2021. godine, izneo razloge koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Dakle, Vrhovni kasacioni sud, prihvata stav nižestepenih sudova da iz izreke pravnosnažne presude proizilazi da je okrivljeni postupao sa direktnim umišljajem, kao jedinim mogućim oblikom umišljaja, a imajući u vidu zakonski opis krivičnog dela, te da u konkretnom slučaju sud nije povredio identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog, već je navodeći da su opojnu drogu, koju su prethodno zajednički nabavili, pakovali okrivljeni AA i BB, te izostavljajući okrivljenog Jokića iz učestvovanja u toj radnji, upodobio utvrđenom činjeničnom stanju na glavnom pretresu, ostajući pri tome u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela u pitanju, na šta je po zakonu ovlašćen. Takođe, označavajući okrivljene AA i BB, kao osuđene odnosno preciziranjem njihovog procesnog svojstva, sud nije učinio povredu zakona na koju se zahtevom branioca neosnovano ukazuje, imajući u vidu da su navedena lica pravnosnažnom presudom Višeg suda u Kragujevcu Spk 28/19 od 25.12.2019. godine oglašena krivim i osuđena zbog krivičnog dela iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, a okrivljeni AA i zbog krivičnog dela iz člana 247. stav 1. Krivičnog zakonika.

Branilac okrivljenog, nadalje, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, pri čemu se ova povreda zakona, zbog koje je podnošenje zahteva okrivljenom preko branioca dozvoljeno, samo formalno označava, a polemiše se sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza i time ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje (član 440. ZKP).

Ostalim navodima zahteva, branilac okrivljenog osporava razloge pravnosnažnih presuda, što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, koju takođe ističe kao razlog podnošenja zahteva, te nadalje ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, koja se ogleda u nerazumljivoj izreci, kao i na povredu člana 428. stav 8. ZKP, ističući da sud nije odlučio o svim dokaznim predlozima odbrane.

Međutim, kako bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP i iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, te povrede članova 440. i 428. stav 8. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, to se Vrhovni kasacioni sud u razmatranje istih nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                          Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                     Dragomir Milojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić