Vrhovni kasacioni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. KZ, pa je u sednici veća koja je održana bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih je neosnovan.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac označava povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP koje ne obrazlaže već u zahtevu navodi da se pravnosnažna presuda zasniva na dokazu na kom se ne može zasnivati čime zapravo upućuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Kao nezakonite dokaze branilac označava iskaze svedoka koji su u postupku imali svojstvo osumnjičenih, a potom su na glavnom pretresu ispitani kao svedoci. U konkretnom slučaju, prema navodima zahteva, sud je presudu doneo upravo na osnovu iskaza navedenih svedoka, koji kao takvi nisu mogli ostati pri iskazima koje su dali u svojstvu osumnjičenih. Navedeno se zaključuje iz zapisnika o glavnom pretresu od 12.03.2019. godine. Branilac ukazuje da lice u istom „krivičnopravnom događaju“ ne može imati i svojstvo osumnjičenog i svedoka i da je stoga sud iz spisa predmeta trebalo da izdvoji sve nezakonito pribavljene dokaze, što nije učinjeno.

Dalje, branilac u zahtevu ističe da sud u prvostepenoj presudi navodi da činjenično stanje ima uporište u jedinom objektivnom dokazu, veštačenju telesnih povreda aktera događaja, utemeljenom na pravilima sudske medicine zbog čega su prihvaćeni delovi iskaza svedoka koji su u skladu sa nalazom veštaka, što nije moglo biti učinjeno iz prethodno iznetih razloga. Prema navodima zahteva, sud ne može zasnovati odluku jedino na nalazu i mišljenju veštaka koji nije ni očevidac događaja niti može da izvodi pravne zaključke, već može da se izjašnjava samo o mehanizmu nastanka povreda. Takođe, opšte je poznato da se nalazi i mišljenja veštaka zasnivaju na pretpostavkama u čiju izvesnost sud ne može biti siguran do stepena verovatnoće bliskom istini pa je stoga sud u nedostatku drugih dokaza, po mišljenju branioca, trebalo da prihvati odbranu okrivljenih.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih po oceni Vrhovnog kasacionog suda su neosnovani.

Iz spisa predmeta proizlazi da su pred osnovnim javnim tužiocem u Prokuplju, u predmetu Kt 723/17, dana 03.10.2017. godine u svojstvu osumnjičnih saslušani GG, DD, ĐĐ, EE i ŽŽ, a dana 18.10.2017. godine i osumnjičeni ZZ.

Rešenjem Osnovnog suda u Prokuplju K 104/19 od 20.03.2019. godine iz spisa predmeta su izdvojene službene beleške o obaveštenjima primljenim od građana sa izjavama ovde okrivljenih, ali i osumnjičenih ZZ, EE, ŽŽ, DD i GG date 25.07.2017. godine pred PS Žitorađa. Određeno je da će se po pravnosnažnosti rešenja, navedena obaveštenja staviti u poseban zapečaćen omot i čuvati kod sudije za prethodni postupak do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka.

Javni tužilac je podneo optužni predlog Kt 723/17 od 12. marta 2019. godine u kom su navedena lica označena kao svedoci i predložio sudu da ih u tom svojstvu sasluša. Na glavnom pretresu sud je u svojstvu svedoka ispitao GG, DD, ĐĐ, EE, ŽŽ i ZZ, nakon što su svedoci opomenuti i upozoreni u smislu odredbe člana 95. stav 1. i stav 2. ZKP, a potom i položili zakletve u skladu sa odredbom člana 96. stav 1. ZKP.

Svedoci ĐĐ, EE i ŽŽ su na glavnom pretresu od 22.06.2020. godine, izneli iskaze. U pogledu svedoka DD i ZZ, koji su ispitani na glavnom pretresu od 09.02.2019. godine i svedoka GG, koji je ispitan na glavnom pretresu od 04.03.2020. godine, na zapisnicima o glavnom pretresu konstatovano je da ostaju „pri izjavi sa zapisnika kod osnovnog javnog tužioca u Prokuplju“ dakle, pri iskazima koje su predistražnom postupku izneli kao osumnjičeni.

Na opisani način sud je formalno ispitućuji navedena lica kao svedoke ostavio na snazi njihov iskaz dat ranije u svojstvu osumnjičenih, što po odredbama ZKP nije dopušteno, a time je postupio i suprotno procesnim odredbama o ispitivanju svedoka, posebno članu 98. stav 2. ZKP. Međutim, postupivši tako prvostepeni sud ipak nije učinio apsolutno bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja bi dovela do ukidanja prvostepene presude.

Naime, bitna povreda odredba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP postoji ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ovog zakona ne može zasnivati, osim ako je, s obzirom na druge dokaze, očigledno da bi i bez tog dokaza bila donesena ista presuda.

Iz spisa predmeta proizilazi da prvostepena presuda ne zasniva samo na iskazima svedoka DD, ZZ i GG već i na drugim dokazima izvedenim tokom postupka, konkretno iskazima ostalih ispitanih svedoka, nalazu i mišljenju sudskog veštaka dr Dragana Tomaševića i medicinskoj dokumentaciji iz spisa predmeta, pa su stoga navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na navedenu povredu neosnovani.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da u predmetnom krivičnom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tač. 1) ZKP, na koje se ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljeih BB i VV, advokata Adriane Ristić, iz kog razloga je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP zahtev za zaštitu zakonitosti odbio kao neosnovan i odlučio kao u izreci presude.

Preostale navode zahteva za zaštitu zakonitosti, u kojima se ukazuje na povredu odredbe člana 440. ZKP i člana 441. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud nije posebno razmatrao s obzirom na to da nije reč o razlozima propisanim odredbom člana 485. stav 4. ZKP, zbog kojih je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenom preko branioca.

Zapisničar-savetni                                                                                    Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                 Dragomir Milojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić