Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 18/20), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme, po osnovu ugovora o radu od 22.04.2004. godine, na poslovima čuvara objekta u Sektoru za pravne, kadrovske i opšte poslove, Službi za obezbeđenje objekata. Rešenjem tuženog od 06.04.2015. godine tužilac je privremeno udaljen sa rada na poslovima inkasanta na međunarodnom terminalu u Službi za garaže i parkirališta - Odeljenje međunarodni terminal, zbog povrede radne obaveze koja je takve prirode da ne može da nastavi rad kod poslodavca pre okončanja postupka za utvrđivanje odgovornosti, odnosno pre isteka roka iz člana 180. stav 1. Zakona o radu, i da udaljenje traje najduže tri meseca. Tužiocu je dostavljeno upozorenje od 04.05.2015. godine o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, zato što je pri obavljanju poslova inkasanta na međunarodnom terminalu učinio povredu radne obaveze iz člana 10. stav 1. aneksa 12 ugovora o radu od 22.04.2004. godine, tačka 14 – prodaja robe ili naplata usluga protivno važećem cenovniku, tako što je 12.03. i 16.03.2015. godine prilikom obavljanja poslova na teretnom terminalu vršio naplatu za uslugu korišćenja podloge carinskog terminala u stranoj efektivnoj valuti – evrima prema proizvoljnom kursu od oko 100,00 dinara/evro, na koji način nije postupao u skladu da cenovnikom naknade za korišćenje podloge carinskog terminala u carinskom postupku od 10.08.2012. godine iako je obaveza imenovanog da naplatu za uslugu korišćenja podloge carinskog terminala vršio u dinarima; tačka 8 – pribavljanje materijalne koristi, poklona ili drugih pogodnosti u toku rada i u vezi sa radom ili pokušaj istog, tako što prilikom sravnjivanja pazara (izveštaja o zaduženju inkasanta sa izveštajem iz fiskalne kase) na kraju smene za dan 12.03. i 16.03.2015. godine i izvršene konverzije primljenih evra u dinare, razliku dobijenu između kursa po kome je vršio naplatu (proizvoljni kurs od 100,00 dinara/evro) i zvaničnog kursa NBS za evro nije evidentirao i uplaćivao kao pazar, već je istu zadržavao za sebe na koji nači je pribavio materijalnu korist u toku rada i u vezi sa radom; tačka 4 – nepostupanje prema Uputstva za rad, Pravilniku ili nalogu lica, tako što je prilikom obavljanja poslova na teretnom terminalu vršio gotovinsku naplatu protivno proceduri iz Uputstva za rad, kojim je propisano da se naplata predmetnih usluga gotovinski može vršiti samo kada se to ne može realizovati putem virmanske uplatnice. Spornim rešenjem tuženog br. .. od 13.05.2015. godine tužiocu, zaposlenom kod tuženog na poslovima inkasanta na međunarodnim terminalu u Službi za garažu i parkiralište, Odeljenju međunarodni terminal otkazan je ugovor o radu od 22.04.2004. godine sa svim aneksima koji čine sastavni deo ugovora o radu. Ugovor o radu otkazan je krivicom tužioca zbog učinjenih povreda radne obaveze propisanih ugovorom o radu, s obzirom da je: vršio naplatu usluge korišćenja podloge carinskog terminala protivno važećem cenovniku usluga, odnosno vršio naplatu u stranoj efektivnoj valuti – evrima prema proizvoljnom kursu od oko 100,00 dinara/evro nakon izvršene konverzije primljenih evra u dinare razliku dobijenu između kursa po kome je vršio naplatu (proizvoljni kurs od 100,00 dinara/evro) i zvaničnog kursa, čime je pribavio materijalnu korist u toku rada i u vezi sa radom, da je postupao protivno uputstvu za rad, što je detaljno opisano u upozorenju i obrazloženju ovog rešenja. Tužilac je vršio naplatu usluge korišćenja podloge carinskog terminala protivno važećem cenovniku usluga, odnosno vršio naplatu u stranoj i efektivnoj valuti – evrima prema proizvoljnom kursu, a nakon izvršene konverzije primljenih evra u dinare, razliku dobijenu između kursa po kome je vršio naplatu i zvaničnog kursa NBS za evro, zadržavao za sebe, pri čemu je pribavio materijalnu korist.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili član 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br.24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14), kada su odbili zahtev tužioca za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu od 13.05.2015. godine.

Članom 179. stav 2. tačkom 5. Zakona o radu propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.

Kolektivnim ugovorom tuženog iz septembra 2009. godine, članom 118. stavom 1. alineja 2. propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravni razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i ako je zaposleni svojom krivicom učinio povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom ili ugovorom o radu. Članom 11. ugovora o radu od 22.04.2004. godine utvrđeno je da zaposleni odgovora poslodavcu ako svojom krivicom učini povrede radnih obaveza između ostalih nepostupanjem prema Uputstvu za radu, Pravilniku ili nalogu ovlašćenog lica (tačka 4.), pribavljanjem materijalne koristi, poklona ili drugih pogodnosni u toku rada i u vezi sa radom i pokušaj istog (tačka 9.) i prodaja robe ili naplata usluga protivno važećem cenovniku (tačka 15.).

Uputstvom za rad referenata za naplatu usluga terminala od 23.04.2014. godine između ostalog propisano je da korisnici usluga terminala mogu platiti i gotovim novcem direktno kod referenta. Nakon prijema gotovog novca referent proverava da li dobijeni novac odgovara iznosu na fiskalnom računu, ako je potrebno vraća kusur i obavezno daje fiskalni račun. Referenti za naplatu usluga terminala gotovinski vrše naplatu samo kada se ne može realizovati naplata usluge virmanskom uplatnicom, odnosno kada šalter pošte ne radi ili po nalogu poslovođe parkiranja, šefa Službe međunarodni terminal ili direktora Sektora robno-distributivnih poslova.

Kada se imaju u vidu napred citirane odredbe zakona, kolektivnog ugovora tuženog, uputstva za rad referenata za naplatu usluga terminala, ugovora o radu i utvrđeno činjenično stanje, to sledi da je pravilan zaključak nižestepenih sudova da su se ispunili uslovi za otkaz ugovora o radu tužiocu propisani članom 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu, jer je tužilac obavljajući poslove inkasanta na međunarodnom terminalu 12.03.2015. godine i 16.03.2015. godine postupao suprotno dužnostima utvrđenim kolektivnim ugovorom, navedenim uputstvom i ugovorom o radu. Tužilac je prilikom obavljanja poslova inkasanta na međunarodnom terminalu vršio naplatu usluge korišćenja podloge carinskog terminala u stranoj efektivnoj valuti, evrima, prema proizvoljnom kursu, a nakon izvršene konverzije razliku dobijenu između kursa po kome je vršio naplatu i zvaničnog kursa NBS za evro zadržavao je za sebe, na koji način je učinio povredu radne obaveze utvrđenu kolektivnim ugovorom tuženog i ugovorom o radu, kako su to pravilno zaključili nižestepeni sudovi.

Naime, u konkretnom slučaju tuženi je postupio saglasno članu 180. Zakona o radu, jer je upozorenje od 04.05.2015. godine sačinjeno u skladu sa stavom 2. ovog člana, sa kojih razloga je ostvarena svrha upozorenja, koja se sastoji u tome da se zaposlenom stavi do znanja da je svojom radnjom, odnosno postupkom izazvao nastanak otkaznog razloga, kako bi se izjasnio o svemu što mu se stavlja na teret. U ovom slučaju u upozorenju od 04.05.2015. godine navedene su radnje izvršenja povrede radne obaveze u pogledu vremena, mesta i načina izvršenja, a u spornom rešenju o otkazu ugovora o radu od 13.05.2015. godine navedene su iste te radnje. Tužilac nije sporio da je vozačima stranih kamiona, koji nisu imali dinare da plate parkiranje, a koji nisu hteli da novac menjaju na bankomatu, menjao stranu valutu za dinare i potom vršio naplatu parkiranja u dinarima, međutim, s obzirom da je osnovno sredstvo plaćanja u Republici Srbiji dinar i da se sva gotovinska plaćanja vrše isključivo u dinarima, i da tužilac nije ovlašćen da vrši menjačke poslove, to sledi da je tužilac počinio napred navedenu povredu radne obaveze koja je utvrđena i kolektivnim ugovorom tuženog i ugovorom o radu koji je tužilac zaključio sa tuženim, a pri tome tužilac nije postupao u skladu sa uputstvom za rad referenata za naplatu usluga terminala kod tuženog od 23.04.2014. godine, kojim je između ostalog propisano da korisnici usluga terminala mogu platiti i gotovim novcem direktno kod referenta, ali i detaljno propisan način postupanja u tim situacijama.

Sa napred navedenih razloga neosnovani su revizijski navodi da je pogrešno primenjeno materijalno pravo i da nižestepeni sudovi nisu naveli činjenični opis radnje koja po njihovoj oceni predstavlja povredu radne obaveze. Navodi su neosnovani, jer je u spornom rešenju navedeno koje povrede je izvršio tužilac, a što je detaljno opisano i u upozorenju, odnosno da je tužilac učinio povredu radne obaveze iz aneksa ugovora o radu od 22.04.2004. godine, detaljno navodeći o kojim se povredama radi, naveden je datum izvršene povrede 12.03. i 16.03.2015. godine, a to što nije naveden iznos koji je tužilac zamenio nije od značaja kod činjenice da iznos nije kvalifikatorna okolnost za postojanje povrede radne obaveze, kako je to pravilno zaključio drugostepeni sud.

Imajući u vidu navedeno, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je sporno rešenje tuženog od 13.05.2015. godine zakonito, pa kako je tužiocu zakonito prestao radni odnos, nisu isupnjeni uslovi za vraćanje na rad propisani članom 191. stav 1. Zakona o radu, niti tužilac ima pravo na naknadu štete.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić