U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., protiv tuženog „OTP Banka Srbije“, AD Novi Sad, čiji je punomoćnik Enike Veg, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti rešenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2057/18 od 25.03.2019. godine, u sednici održanoj 16.12.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2057/18 od 25.03.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 24/17 od 18.05.2018. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da je ništavo rešenje tuženog broj ... od ...2015. godine o otkazu ugovora o radu broj ... od ...2014. godine sa aneksima, te da je tužiocu nezakonito prestao radni odnos. Obavezan je tuženi da tužioca vrati na rad na radno mesto shodno stručnoj spremi i invalidnosti i da mu tuženi prizna sva prava iz radnog odnosa od dana prestanka radnog odnosa 23.10.2015. godine do dana vraćanja na rad u roku od osam dana od prijema presude. Odbijen je tužbeni zahtev u delu u kojem je tužilac tražio da se obaveže tuženi da ga vrati na radno mesto ... Obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 54.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2057/18 od 25.03.2019. godine, odbijene su žalbe stranaka i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 24/17 od 18.05.2018. godine u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS, br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Takođe u postupku pred drugostepenim sudom nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 8. ZPP, jer se na ovu povredu postupka može ukazati revizijom samo u slučaju kada drugostepeni sud otvori raspravu i neposrednom primenom člana 8. ZPP utvrdi činjenično stanje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužiocu je rešenjem tuženog od 19.10.2015. godine otkazan ugovor o radu od 17.09.2014. godine sa svim aneksima, zbog prestanka potrebe za radom zaposlenog, usled organizacionih i ekonomskih promena kod poslodavca. U vreme prestanka radnog odnosa tužilac je obavljao poslove ... u filijali tužene banke u .... Tuženi poslodavac je Pravilnikom o sistematizaciji poslova usvojenog 08.10.2015. godine, koji je u primeni osmog dana od objavlj ivanja, smanjio broj izvršilaca na radnom mestu ..., sa prethodno četiri, na tri izvršioca. U Filijali u ... je bilo zaposleno četiri izvršioca na radnom mestu ... i jedan izvršilac je višak. Usled malog broja utvrđenog viška zaposlenih u odnosu na ukupan broj svih zaposlenih, tuženi nije bio u obavezi da donosi Program rešavanja viška. Prilikom utvrđivanja ko će od četiri zaposlena na radnom mestu ... u Filijali u ... biti višak, neposredni rukovodilac je izvršio ocenjivanje ..., pa kako je tužilac ocenjen najnižom ocenom, odlučeno je da tužiocu prestane radni odnos. Osnovni kriterijum za utvrđivanje viška zaposlenih su rezultati rada koji se utvrđuju na osnovu obrazložene ocene neposrednog rukovodioca zaposlenog na poslovima gde dolazi do smanjenog broja izvršilaca, zasnovan na 11 elemenata, kako je to određeno Odlukom tuženog od 08.11.2015. godine. Period ocenjivanja za sve izvršioce je bio njihov rad od 01.03.2015. godine do 13.10.2015. godine. Tužilac je, između ostalog, jedini obavljao radnju skeniranja evra i dolara na specijalnom aparatu – brojačici, jer je tako bilo programski podešeno. Zbog toga je potrebno više vremena u radu sa jednim klijentom, jer se posebno skenira svaki apoen, ponekad je dolazilo do zastoja, zbog čega je bilo potrebe da se kontaktira centrala, a tužilac je na ove probleme u radu ukazao neposrednom rukovodiocu. Međutim, tužiocu je određena niža ocena u odnosu na ostale izvršioce, primenom 11 elemenata za procenu rezultata rada, s tim što je samo jedan od elemenata i to brzina izvršavanja poverenih zadataka, bio merljiv u odnosu na rad drugih zaposlenih, a svi ostali elementi su primenjivani diskrecionom odlukom neposrednog rukovodioca. Pre otkaza kao tehnološkom višku, tužiocu je ranije rešenjem od 30.11.2012. godine bio otkazan ugovor o radu u Filijali u ..., zbog povrede radne obaveze, ali je u sudskom postupku utvrđeno da je tužiocu nezakonito prestao radni odnos i tuženi je morao da tužioca vrati na rad, tako da su 30.05.2017. godine, tuženi i tužilac zaključili aneks ugovora o radu na osnovu kog je tužilac raspoređen na radno mesto „...“, sa zvanjem „samostalni ...“ u Filijali ... Tužiocu je rešenjem Nacionalne službe za zapošljavanje od 31.07.2013. godine utvrđen prvi stepen teškoća i prepreka u radu koje utiču na radnu sposobnost i tužilac ima status osobe sa invaliditetom koja se zapošljava pod opštim uslovima, a sposoban je za lakše administrativne poslove uz ograničenje od preciznih poslova.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su utvrdili da je tužiocu rešenjem tuženog od 19.10.2015. godine nezakonito prestao radni odnos.

U konkretnom slučaju, tuženi je novom sistematizacijom radnih mesta odlučio da je u Filijali u ..., za radno mesto ... dovoljno tri izvršioca, umesto prethodno četiri i tužiocu je prestao radni odnos kao tehnološkom višku, jer je neposredni rukovodilac tužiočev rad ocenio sa ocenom nižom u odnosu na ostale izvršioce.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ocenjivanje tužioca nije sprovedeno na objektivan način i zbog toga je tužiocu data najniža ocena usled čega mu je prestao radni odnos. Pre svega, na smanjenje ocene tužiočevog rada od najvećeg značaja je bila niska ocena u vezi brzine izvršavanja poverenih zadataka. Međutim, tužilac je u okviru svog posla imao poseban zadatak u odnosu na ostale izvršioce, a to je radnja skeniranja stranih valuta (evro i dolar). Ovu radnju tužilac je obavljao na posebnom aparatu – brojačici, tako što je morao da skenira svaki apoen strane valute radi sprečavanja prijema falsifikovanih novčanica. Postupak skeniranja je znatno usporavao tužiočev rad u odnosu na ostale izvršioce i o tome je tužilac obavestio neposrednog rukovodioca. Ostali kriterijumi za ocenu rada nisu bili merljivi i bili su diskreciono pravo rukovodioca. Odluke rukovodioca u vezi rada zaposlenih sud nije ovlašćen da procenjuje, ali u sklopu ostalih elemenata, utvrđeno je da tužiočev rad nije objektivno ocenjen, jer iz obrazloženja svakog pojedinačnog elementa za ocenjivanje ne može da se utvrdi zašto je upravo tužilac ocenjen nižom ocenom u odnosu na ostale izvršioce. Prilikom ocenjivanja tužiočevog rada kriterijumi su primenjeni proizvoljno i nedovoljno obrazloženo. Kako je tužiocu prestao radni odnos zato što tuženi poslodavac nije pravilno primenio kriterijume za ocenjivanje tužiočevog rada, to je rešenje o prestanku radnog odnosa kao višku zaposlenih nezakonito, jer nisu bili ispunjeni uslovi propisani članom 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, za otkaz od strane poslodavca. Imajući u vidu da je tužiocu nezakonito prestao radni odnos, tuženi je u obavezi da tužioca vrati na rad, na osnovu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Stoga su neosnovani revizijski navodi da je pobijanom presudom pogrešno primenjeno materijalno pravo.

U reviziji se ukazuje da nižestepeni sudovi nisu cenili pravnu prirodu ugovora o radu od 17.09.2014. godine, kada su utvrdili da ovim ugovorom nije zasnovan radni odnos. Tačno je da je ovaj akt naslovljen kao ugovor o radu u kojem je navedeno da se tužilac 23.09.2013. godine vratio na rad kod tuženog poslodavca, na osnovu rešenja upravnog organa – Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike od 16.08.2013. godine, kojim je odloženo izvršenje rešenja poslodavca od 30.11.2012. godine o otkazu ugovora o radu do donošenja pravnosnažne odluke suda, te da se ovim ugovorom ne zasniva radni odnos između zaposlenog i poslodavca, već se uređuju međusobna prava, obaveze i odgovornosti. Međutim, ocena pravne prirode nije od uticaja na odluku o zakonitosti rešenja kojim je tužiocu prestao radni odnos kao tehnološkom višku, što je predmet spora u ovoj parnici, jer je za nezakonitost otkaza po ovom osnovu dovoljna činjenica što tuženi poslodavac nije na zakonit i objektivan način ocenio tužiočev rad, što znači da su kriterijumi za utvrđenje viška zaposlenih nepravilno primenjeni, zbog čega je i utvrđeno da je tužiocu nezakonito prestao radni odnos.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić