Odlučujući o žalbama stranaka, Apelacioni sud u Novom Sadu je nakon održane rasprave, doneo presudu Gž 3483/18 od 08.03.2019. godine kojom je preinačio prvostepenu presudu u delu o eventualnom tužbenom zahtevu tužioca AA (stav 3 i 4 izreke), tako što je obavezao tuženog BB da tužiocu isplati iznos od 613.121,44 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 07.12.2015. godine do isplate, odbio zahtev preko dosuđenog iznosa do traženog iznosa od 1.061.190,00 dinara sa kamatom na razliku ovih iznosa i za isplatu naknade štete u iznosu od 463.602,00 dinara; preinačio u delu o protivtužbenom zahtevu (stav 7 izreke) tako što je obavezao tužioca-protivtuženog AA da tuženom-protivtužiocu BB na ime naknade za neosnovano korišćenje placa isplati iznos od 48.450,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 16.04.2018. godine do isplate, a odbio preko dosuđenog do traženog iznosa od 835.087,00 dinara sa traženom kamatom na razliku ovih iznosa; potvrdio prvostepenu presudu u ožalbenom delu o protivtužbenom zahtevu za predaju poseda (stav 6 izreke) i odluku o troškovima postupka (stav 8 izreke). Odbijen je zahtev parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tuženi-protivtužilac BB, putem punomoćnika advokata, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pravnosnažnu presudu u pobijanom delu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 87/18) i našao da je revizija neosnovana. Naknadni podnesci koje je revident lično podneo nakon isteka roka za izjavljivanje revizije, ne mogu se uzeti u razmatranje.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovano se u reviziji navodi da pobijana presuda ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama, niti pravilnu ocenu izvedenih dokaza, te ističe da je drugostepeni sud načinio apsolutno bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 1. tačka 12. ZPP, kojoj ustvari odgovara istovetna povreda iz člana 374. stav 1. tačka 12. važećeg Zakona o parničnom postupku, koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. navedenog zakona. Međutim, označena povreda postupka ne predstavlja razlog zbog kojeg se revizija može izjaviti prema članu 407. stav 1. ZPP. Takođe, u postupku pred drugostepenim sudom nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 8. ZPP, jer je drugostepeni sud izvođenjem dokaza na raspravi održanoj pred tim sudom, upotpunio činjenično stanje utvrđeno u prvostepenom postupku i na osnovu odgovarajuće ocene izvedenih dokaza utvrdio sve bitne činjenice za odluku koju je doneo, u potpunosti pravilnom primenom materijalnog prava.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke su rođena braća, tuženi BB od 1975. godine živi u .., izražavao je želju da se po odlasku u penziju nastani u ..., zato je odlučio da kupi plac preko puta bratove kuće, radi toga je izdao punomoćje overeno kod javnog beležnika kojim je ovlastio svog brata AA za kupovinu nepokretnosti. AA je sa prodavcem VV dana 11.06.1999. godine zaključio ugovor o kupoprodaji za plac broj ... označen kao 708/9411 dela parcele broj ..., po ugovorenoj kupoprodajnoj ceni od 5.000 DM koja je prodavcu isplaćena. Novac za isplatu dao je tuženi BB, držeći da je u ugovoru naveden kao kupac. U 2000. godini tuženi je odlučio da kupi i plac broj ... sa određenom količinom šljunka na placu, za kupoprodajnu cenu od 5.500 DM, koju je obezbedio podizanjem kredita. Za plac broj ... pismeni kupoprodajni ugovor je zaključen 15.10.2009. godine, uz sudsku overu potpisa. Posle ove kupovine, stranke su dogovorile da tužilac AA sa sinom sagradi kuću za račun tuženog BB na placu broj ... i za to vreme koristi plac broj ... za svoje potrebe. U skladu sa tim dogovorom, tužilac se angažovao na radovima gradnje kuće za tuženog BB. BB je živeo u ... i povremeno dolazio. Gradnja kuće započeta je u maju 2001. godine, kuća spratnosti suteren, prizemlje i potkrovlje pod krov je stavljena u 2003. godini, a useljena u 2005. godini. Tuženi BB je svojim sredstvima finansirao nabavku celokupnog materijala potrebnog za izgradnju kuće i plaćanje za rad majstora koji su bili angažovani na radovima. Pojedine radove izveo je i sam tužilac uz pomoć svog sina. Utvrđeno je koje je konkretno radove izveo tužilac i u kojoj vrednosti. Vrednovanjem su obuhvaćeni radovi na iskopu temelja, nasipanja zemlje, opisanog zidanja, ugradnje šest unutrašnjih vrata, izrade i ugradnje vrata i dva metalna prozora u suterenu, betoniranje terasa, stepeništa u suterenu i za potkrovlje, nadvratnika i natprozornika, ulazne staze, ugradnje betonskih lutaka na ogradi i stepeništu, izrade i ugradnje vodovodne i kanalizacione mreže, ugradnje sanitarija i elektroradovi. Ukupna vrednost radova koje je izveo tužilac na ovoj nepokretnosti iznosi 613.121,44 dinara, prema vrednostima u vreme veštačenja 07.12.2015. godine. Gradnja je izvedena za račun tuženog BB, kao vlasnika predmetne nepokretnosti.

Nakon izgradnje kuće na placu broj ..., BB je došao do saznanja da se tužilac AA upisao kao nosilac prava korišćenja na placu broj ..., tako što je u svoje ime 27.01.1999. godine zaključio ugovor o kupoprodaji placa broj ... i potpis na ugovoru overio kod suda 18.08.2003. godine. Povodom toga, stranke su došle u sukob i tuženi je usmeno od AA zatražio da mu preda posed placa broj ... i na uvid preda sve račune za plaćeni građevinski materijal, što tužilac nije učinio. Pokrenut je sudski postupak. U postupku je presuđeno da je ništav ugovor o kupoprodaji zaključen 27.01.1999. godine između prodavca VV i AA kao kupca, overen u Opštinskom sudu u Somboru 18.03.2003.godine, čiji je predmet pravo korišćenja placa broj 6 od 07a 8m2 i obavezan je AA da izvrši uknjižbu brisanja prava iz ovog ugovora u RGZ SKN ..., a u protivnom da BB ovo pravo uknjiži na osnovu presude, po njenoj pravnosnažnosti (delimična presuda Osnovnog suda u Somboru P 477/10 od 31.10.2011. godine, potvrđena presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1442/12 od 17.01.2013. godine) i odbijen je primarni tužbeni zahtev AA za utvrđenje da je stekao stvarno pravo na nepokretnosti (placu broj ...) i da se obaveže tuženi BB da mu isplati iznos od 800.000,00 dinara na ime izvršenih radova (presuda Osnovnog suda u Somboru P 477/10 od 28.10.2016. godine koja je u tom delu potvrđena presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 47/17 od 23.05.2017. godine). U daljem postupku, odlučeno je o predaji poseda placa broj ... (nepobijanim delom pravnosnažne presude) i obavezama isplate novčanih naknada vezano za gradnju na jednom placu, odnosno neovlašćeno korišćenje drugog placa.

Drugostepeni sud je pravilno zaključio da tužilac AA osnovano potražuje naknadu vrednosti radova koje je sam izveo ili uz pomoć svog sina na placu broj ..., za račun tuženog. Tužilac je uložio svoj rad u izgradnju objekta tuženog, tuženi mu za to nije dao naknadu, otpao je raniji dogovor da mu na ime naknade za rad ustupi plac broj ... u vlasništvo, od takve namere tuženi je odustao, a vrednost tužiočevog rada nije naknadio ni u novcu, ni u stvarima. Po tim utvrđenim činjenicama, stoji zaključak da se tuženi neosnovano obogatio za vrednost tužiočevog rada i da je dužan da tužiocu isplati naknadu za uloženi rad, koja po utvrđenju suda iznosi 613.121,44 dinara. U preostalom je tužbeni zahtev AA odbijen kao neosnovan. O obavezi tuženog je odlučeno primenom opštih pravila o sticanju bez osnova propisanih u članu 210. Zakona o obligacionim odnosima.

AA koristi plac broj ..., na čiju predaju je obavezan. Osim toga, pravnosnažnom presudom AA je obavezan da BB isplati naknadu za korišćenje zemljišta placa broj ..., na kom je iskopan bunar i postavljen hidrofor o trošku tuženog BB. Po BB ovlašćenju AA je ovaj plac koristio od 1999. godine. U periodu od 1999. godine do 2007. godine plac je koristio kao baštu za proizvodnju povrća za sopstvene potrebe. Ostvareni prihod od baštenske proizvodnje od 87.840,00 dinara predstavlja rezultat rada AA kao držaoca zemljišta. Isto se odnosi na prihod od gajenja voća, povrća i proizvodnju u plastenicima. Stabla voćaka podigao je AA, kao i 164 čokota vinove loze, u 2007. godini montirao je dva plastenika i u 2009. godini još dva plastenika i u plastenicima ostvario proizvodnju. Visina dobiti od gajenja voća, povrća i plasteničke proizvodnje je utvrđena, ali naknada BB nije određena po tim vrednostima, već je naknada za korišćenje zemljišta određena prema odgovarajućem parametru, zakupu koji se mogao ostvariti, što je utvrđeno da za poljoprivredno zemljište površine 07a 08 m2 iznosi 5.100,00 dinara godišnje, a za vremenski period od utuženja 18.09.2008. godine pa do 16.04.2018. godine ukupno 48.450,00 dinara (za devet godina i šest meseci). Veća naknada od te, tuženom ne pripada iz razloga koji su izneti. Zemljište parcele broj ... tužilac je koristio kao baštu po ovlašćenju tuženog počev od 1999. godine pa dok stranke nisu došle u sukob zbog toga što je sebe naveo kao kupca i upisao se u katastar. Kod ocene da tuženi nije na nesumnjiv način dokazao kada je pre tužbe podnete sudu zahtevao predaju poseda placa broj ..., naknada je dosuđena za period od utuženja 18.09.2008. godine, ali ne i za period koji tome prethodi. Prema stavu drugostepenog suda, tuženom ne pripada tražena naknada za period od 11.06.1999. godine pa do utuženja, jer je tužilac postao nesavestan držalac od trenutka kada mu je tužba dostavljena, saglasno odredbi člana 39. stav 7. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Kod presuđenja, pravilno je drugostepeni sud zaključio da tuženi BB ima pravo da od tužioca AA kao nesavesnog držaoca zahteva naknadu za korišćenje stvari u smislu člana 38. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Navodima revizije osporava se pravilnost odluke o obavezi tuženog da isplati tužiocu naknadu za njegov rad na izgradnji kuće tuženog i odbijajući deo odluke o protivtužbenom zahtevu. Navodima revizije osporava se u suštini činjenično utvrđene suda i ocena dokaza i iznose zamerke na sadržinu pobijane presude, koje nisu osnovane.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, revizija je neosnovana.

Povodom revizijskog osporavanja načina utvrđenja činjenica, Vrhovni kasacioni sud ukazuje da dokazi o činjenicama ne moraju nužno biti pismeni, dozvoljena su i druga dokazna sredstva. Jedino je sud ovlašćen da ceni dokaznu snagu izvedenih dokaza. Takvo ovlašćenje nema stranka. Zato, drugačije vrednovanje dokaza koje iznosi stranka, nasuprot merodavne ocene suda, ne uživa značaj u postupku po reviziji. Pobijana presuda, doneta na osnovu rasprave održane pred drugostepenim sudom, sadrži potpune i pravilne razloge o odlučnim činjenicama i odgovarajuće pravne razloge. Ocena o prigovoru zastarelosti data u pobijanoj presudi zasnovana je na pravilnim razlozima koje revizijski sud prihvata i nepotrebno ih je ponavljati.

Pod utvrđenim okolnostima slučaja osnova nema da tuženi zadrži korist od rada i zalaganja tužioca. Odredbom člana 210. stav 4. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da obaveza vraćanja, odnosno naknade vrednosti, nastaje kad se nešto primi s`obzirom na osnov koji se nije ostvario ili je kasnije otpao. Za tuženog koji je odustao od namere i dogovora da bratu AA kao naknadu za rad i zalaganje ustupi plac broj ..., nastala je obaveza da isplati vrednost rada, kako je ona utvrđena na osnovu izvedenih dokaza, uz pomoć veštačenja. Naknada je dosuđena s osnovom u članu 210. navedenog zakona, u skladu sa pravilima o obimu vraćanja, propisanim u članu 214. istog zakona.

Pravilno je pobijanom presudom odlučeno o protivtužbenom zahtevu revidenta, usvajanjem zahteva za predaju poseda placa broj ... i za isplatu naknade zbog neovlašćenog korišćenja zemljišta u periodu trajanja nesavesne državine od strane tužioca, u iznosu od 48.450,00 dinara i odbijanju u preostalom delu za razliku do traženog iznosa od 835.087,00 dinara, jer u tom delu protivtužbeni zahtev nije osnovan iz razloga navedenih u pobijanoj presudi.

Takođe, pravilno je odlučeno o troškovima postupka, u skladu sa odredbom člana 153. stav 2. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavljena i na osnovu člana 414. ZPP odlučio je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić