.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4583/2020
29.04.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Gordane Komnenić i Vesne Popović, članova veća, u parnici tužioca Republike Srbije, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Zrenjaninu, protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Trajan Romanović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8465/19 od 11.05.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 29.04.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8465/19 od 11.05.2020. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8465/19 od 11.05.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 8465/19 od 11.05.2020. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Pančevu P 1248/18 od 28.08.2019. godine, kojom je stavom prvim izreke odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu, na ime naknade za korišćenje poljoprivrednog zemljišta za agroekonomsku 2015/2016 godinu isplati iznos od 13.413,44 evra, sa kamatom po stopi koju propisuje Zakon o zateznoj kamati od podnošenja tužbe do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate i stavom drugim izreke obavezan tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 126.620,63 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP).
Pravnosnažnom presudom, primenom materijalnog prava iz odredbi Zakona o obligacionim odnosima i Zakona o poljoprivrednom zemljištu, citiranih u obrazloženju nižestepenih presuda, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu, na ime naknade za korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini bez pravnog osnova za agroekonomsku 2015/2016 godinu, isplati razliku do trostrukog iznosa najviše prosečne postignute cene po hektaru na teritoriji okruga na kojoj se nalazi poljoprivredno zemljište primenom člana 62. stav 5. u vezi člana 64a Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Ovo zbog toga što je tuženi postupajući po Zaključku Vlade Republike Srbije od 11.03.2016. godine dana 20.04.2016. godine (u okviru roka određenog Zaključkom Vlade RS) prijavio nadležnom organu jedinice lokalne samouprave ukupnu površinu poljoprivrednog zemljišta koje koristi bez zaključenog ugovora o zakupu, o čemu je sačinjen zapisnik a zatim 12.09.2017. godine tužiocu na ime naknade za korišćenje poljoprivrednog zemljišta za agroekonomsku 2015/2016 godinu isplatio iznos od 484.200,00 dinara, što prema srednjem kusru NBS na nad isplate predstavlja 192,93 evra po hektaru, a što odgovara prosečnoj ceni zakupa zemljišta po hektaru na teritoriji AP Vojvodina prema obaveštenju Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine objavljenom 08.04.2016. godine na zvaničnom sajtu ovog organa.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je drugostepeni sud prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari doneo odluku u skladu sa pravnim stavovima izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Tužilac nije uz reviziju dostavio pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjenično - pravnoj situaciji, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom, kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Odluke na koje se tužilac poziva u reviziji odnose se na ocenu osnovanosti zahteva za isplatu naknade za korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini primenom člana 62. stav 5. u vezi člana 64a Zakona o poljoprivrednom zemljištu, u situacijama kada korisnici poljoprivrednog zemljišta nisu u roku predviđenom Zaključkom Vlade RS, odnosno do 01.05.2016. godine, prijavili ukupnu površinu poljoprivrednog zemljišta koje koriste bez zaključenog ugovora o zakupu, već je nakon tog datuma sačinjen zapisnik kojim je utvrđeno da se poljoprivredno zemljište u državnoj svojini koristi bez pravnog osnova, što nije situacija u konkretnom slučaju. Činjenica da tužilac nije istovremeno sa podnošenjem prijave platio naknadu za korišćenje zemljišta koje koristi bez pravnog osnova nije od uticaja na drugačiju odluku o tužbenom zahtevu, jer je Zaključkom Vlade RS preporučeno da se ova naknada plaća po osnovu vansudskih poravnanja zaključivanih istovremeno sa podnošenjem prijave koje poravnanje tužilac tuženom nije prilikom podnošenja prijave 20.04.2016. godine ponudio, što se ne može tuženom pripisati u krivicu.
Iz navedenih razloga, primenom člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužioca nije dozvoljena.
Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP propisano je da je revizija nedozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta 28.09.2018. godine. Prvostepena presuda doneta je 28.08.2019. godine. Drugostepena presuda doneta je 11.05.2020. godine. Vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude je dinarska protivvrednost iznosa od 13.413,44 evra.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tužioca nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Božidar Vujičić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
