U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Katarina Jovanović, advokat iz ..., protiv tuženog Preduzeća za proizvodnju, konsalting i promet „Spektar“ DOO Gornji Milanovac, čiji je punomoćnik Miodrag Nešković, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3227/19 od 03.03.2020. godine, u sednici veća održanoj 19.03.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3227/19 od 03.03.2020.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu P1 169/17 od 04.07.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da sud poništi rešenje tuženog broj ... od ....2017. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu, umesto vraćanja tužioca na rad kod tuženog usled nezakonitog prestanka radnog odnosa na ime naknade štete isplati iznos od 620.815,98 dinara, u visini 18 zarada tužioca, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 04.10.2017. godine, pa do isplate, sve u roku od 8 dana od dana prijema presude. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud obaveže tuženog da tužiocu na ime naknade štete zbog izgubljene zarade isplati iznos koji odgovara izgubljenoj zaradi za period od 03.10.2017. godine pa do 16.10.2017. godine i izgubljenoj razlici zarade koju bi tužilac ostvario na radu kod tuženog i zarade koju tužilac ostvaruje kod novog poslodavca za perod počev od 16.10.2017. godine kao dana prestanka radnog odnosa pa do 31.12.2018. godine, a u pojedinačnim mesečnim iznosima navedenim u izreci sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos od dospelosti do isplate, u roku od 8 dana od prijema presude. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 159.000,00 dinara, u roku od 15 dana od prijema presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3227/19 od 03.03.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14) – u daljem tekstu: ZPP i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti. U postupku po žalbi, drugostepeni sud nije propustio da primeni niti je nepravilno primenio odredbe procesnog zakona, što je bilo ili moglo biti od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog po ugovoru o radu od 20.03.2002. godine i na osnovu Aneksa ugovora o radu od 30.10.2014. godine, obavljao je poslove ... u Odeljenju ... Dana 14.08.2017. godine, u prostorijama tuženog tužilac je zaposlenog BB ometao da dođe do svog radnog mesta na način što je okrenut leđima prema BB stao ispred njega i kretanjem u cik-cak ga sprečavao da prođe. Tom prilikom došlo je do kontakta ramenima, a kada je BB uspeo da prođe tužilac mu je pretio, da bi nakon toga svojim nadređenima događaj pokušao da predstavi na drugi način. Rešenjem tuženog broj ... od ...2017. godine, tuženi je tužiocu, na osnovu odredbe člana 179. stav 2. tačka 5. i stav 3. tačka 8. Zakona o radu i člana 58. stav 1. tačka 39), 45) i 54) Pravilnika o radu tuženog, otkazao ugovor o radu zbog toga što je svojom krivicom učinio povrede radnih obaveza odnosno nije poštovao radnu disciplinu. Pre otkaza ugovora o radu tužiocu je uručeno upozorenje da su ispunjeni uslovi za otkaz.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužioca za poništaj osporenog rešenja i naknadu štete zbog izgubljene zarade.

Prema odredbi člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05...75/14), poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu. Prema odredbi stava 3. tačka 8.) istog člana poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Odredbom člana 58. stav 1. Pravilnika o radu tuženog od 28.04.2015. godine, propisano je da zaposlenom prestaje radni odnos otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ako svojom krivicom učini, između ostalih, sledeće povrede radnih obaveza: svaka radnja ili propuštanje radnje učinjeno u nameri da se onemogući normalan i pravilan rad Društva (tačka 39); odbijanje potrebne saradnje sa drugim radnicima zbog lične netrpeljivosti, ili iz drugih neopravdanih razloga (tačka 45); ometanje jednog ili više zaposlenih u procesu rada, kojim se izrazito otežava izvršavanje radnih obaveza (tačka 54).

Kako je u postupku utvrđeno da je tužilac dana 14.08.2017. godine, zaposlenog BB ometao da dođe do svog radnog mesta na način što je okrenut leđima prema BB stao ispred njega i kretanjem u cik-cak ga sprečavao da prođe, kojom prilikom je došlo do kontakta ramenima, a kada je BB uspeo da prođe tužilac mu je pretio, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je tužilac na taj način učinio povredu radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačka1. i nepoštovanje radne discipline iz stava 3. tačka 8. Zakona o radu i člana 58. stav 1. tačka 39), 45) i 54) Pravilnika o radu tuženog, te da je rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito doneto. Pre donošenja osporenog rešenja, tužilac je upozoren na razloge za otkaz ugovora o radu, saglasno članu 180. Zakona o radu, čime mu je omogućeno pravo na odbranu.

Kako je odbijen tužbeni zahtev za poništaj otkaza, tuženi nije u obavezi da tužiocu naknadi štetu primenom člana 191. Zakona o radu.

Revizijom se, na osnovu odredbe člana 407. stav 2. ZPP, ne može osporavati utvrđeno činjenično stanje, dok ostali revizijski navodi predstavljaju ponavljanje navoda koji su već isticani u žalbi protiv prvostepene presude, a koje je drugostepeni sud pravilno ocenio kao neosnovane i za tu ocenu dao jasne i dovoljne razloge koje ovaj sud u svemu prihvata.

Imajući u vidu sve izloženo, Vrhovni kasacioni sud je našao da reviziju treba odbiti kao neosnovanu, pa je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke, a detaljno obrazloženje revizijske odluke je izostavljeno saglasno stavu 2. istog člana.

Kako je revizija tužioca odbijena kao neosnovana, odbijen je njegov zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka, pa je na osnovu čl. 153. i 154. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Katarina Manojlović Andrić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić