Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, branilac navodi da je krivično gonjenje okrivljenog AA, koji je oglašen krivim pobijanim presudama, preduzeo zamenik javnog tužioca, koji je paralelno u toku postupka koji se vodio pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu, (postupak u kojem su donete pravnosnažne presude koje se zahtevom pobijaju), bio oštećena strana u drugom predmetu koji se vodio pred Prvim osnovnim javnim tužilaštvom (Kt- 5055/2019) u kome je okrivljeni takođe bio AA. Po stavu odbrane, javni tužilac je bio dužan da se izuzme, jer se ne može stati na stanovište da je zamenik javnog tužioca bio nepristrasan prilikom krivičnog gonjenja u predmetu K. br. 1289/19, niti se može reći da zamenik javnog tužioca nije znao za postojanje razloga za izuzeće. Dalje se navodi da se iz celog postupka protiv okrivljenog, jasno uočava da je zamenik javnog tužioca bio pristrasan, a što se moglo zaključiti iz predlaganih dokaza.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti se ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Naime, prema odredbi člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija- porotnik koji se morao izuzeti.

Odredbama člana 37. stav 1. tačka 1) do 4) Zakonika o krivičnom postupku predviđene su situacije u kojima se sudija ili sudija-porotnik mora izuzeti od vršenja sudijske dužnosti u određenom predmetu, zbog nekog određenog odnosa i povezanosti sudije sa učesnicima postupka ili sa predmetom. Između ostalog, kada je reč o povezanosti sudije sa predmetom, propisano je u tački 4) da sudija ne može vršiti sudijsku dužnost ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili je odlučivao o potvrđivanju optužnice ili je učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom.

Odredbom člana 42. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se odredbe o izuzeću sudija i sudija-porotnika shodno primenjuju i na javne tužioce i lica koja su na osnovu zakona ovlašćena da javnog tužioca zamenjuju u postupku, zapisničare, prevodioce, tumače i stručna lica kao i na veštake ako ovim zakonikom nije drugačije određeno (član 116).

Iz navedenih zakonskih odredbi proizilazi da se o apsolutno bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka, na koju se branilac okrivljenog poziva u podnetom zahtevu, može govoriti samo, ukoliko se radi o učestvovanju u suđenju, odnosno na glavnom pretresu u prvostepenom postupku ili o odlučivanju u postupku po redovnom ili vanrednom pravnom sredstvu, sudije, odnosno javnog tužioca, koji se mora obavezno izuzeti iz razloga propisanih u članu 37. stav 1. ZKP.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ne ukazuje na neku od navedenih procesnih situacija propisanih odredbama člana 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP, koje predstavljaju zakonom predviđene razloge za obavezno izuzeće u određenom predmetu, već ukazuje na postojanje okolnosti koje, po mišljenju odbrane, izazivaju sumnju u nepristrasnost postupajućeg zamenika javnog tužioca, shodno članu 37. stav 2. ZKP ( navedenu povredu krivičnog zakona branilac i sam numeriše u zahtevu), a što nije osnov za obavezno izuzeće.

Imajući u vidu da se bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP odnosi samo na razloge vezane za obavezno izuzeće sudije, kada se sudija mora izuzeti od sudijske dužnosti u određenom predmetu, to po oceni Vrhovnog kasacionog suda, a suprotno navodima zahteva branioca okrivljenog, u konkretnom slučaju, nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka, na koju se podnetim zahtevom ukazuje.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                 Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                       Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić