Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 6608/18 od 29.03.2019. godine, koja je ispravljena rešenjem Gž 6608/18 od 14.06.2019. godine, ukinuta je prvostepena presuda i presuđeno tako što je usvojen tužbeni zahtev i odbijen protivtužbeni zahtev za utvrđenje kao i u prvostepenoj presudi i obavezan tužilac da tuženoj isplati 37,77% od 25.367,57 evra u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu koji plaćaju banke u vreme i u mestu isplate sa kamatom po stopi ECB od 16.11.2016. godine do isplate i određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv navedene drugostepene presude tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je blagovremeno podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačke 2) Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom nakon otvaranja rasprave pred drugostepenim sudom, parnične stranke su sklopile brak 21.09.1975. godine, a brak je razveden 22.09.2002. godine. Zajednica života supružnika je prestala dve godine nakon razvoda braka. Stranke su zajednički život započele u kući u ulici ...broj ... koja je bila u svojini tužiočevog oca. Ugovorom o poklonu Ov .../... od 10.02.1993. godine tužiočev otac je poklonio tužiocu navedenu kuću. Od 1975. godine do 1985. godine stranke su živele u kući sa tužiočevim roditeljima, a nakon toga su roditelji tužioca prešli da žive u renovirani pomoćni objekat.

Parnične stranke su izvršile dogradnju porodične stambene zgrade u periodu od 1975. godine do 1994. godine. Kuća koju je tužiocu poklonio otac bila je prizemna i sastojala se od tri sobe. Prizemlje je dograđeno tako što je površina jedne od soba povećana i dograđeni su još kupatilo i predsoblje. Površia prizemlja povećana je za ukupno 21,23 m2. Dograđen je novi podrum površine 14,35 m2. Srušena je stara tavanica, nad celim novoformiranim prizemljem stavljena je ploča, dograđeno potkrovlje i stavljena nova krovna konstrukcija koja je pokrivena starim crepom. Potkrovlje nije završeno, niti je izgrađeno stepenište do potkrovlja. Tužena ima državinu prizemlja.

Vrednost izvedenih radova na stambenoj zgradi iznosi 22.693,10 evra, a vrednost adaptacije pomoćnog objekta i dvorišta iznosi 2.674,47 evra, što ukupno iznosi 25.367,57 evra. U periodu od 1975. godine do 1994. godine u kojem je vršena dogradnja stambene zgrade, doprinos tužioca sticanju bračne tekovine je 62,23%, a doprinos tužene 37,77%.

Prema stanovištu drugostepenog suda, tužilac je vlasnik predmetne nepokretnosti koja je u državini tužene, zbog čega je tužbeni zahtev osnovan. Tužena je doprinela uvećanju vrednosti predmetne nekretnine u neznatnom delu, zbog čega je obligacinopravni protivtužbeni zahtev osnovan u visini srazmernoj doprinosu tužene. Dogradnjom tuđeg građevinskog objekta ne stiče se pravo svojine, niti je tužilja doprinela uvećanju vrednosti predmetne nepokretnosti u znatnom delu, pa je stvarnopravni protivtužbeni zahtev neosnovan.

Nisu osnovani revizijski navodi kojima se ističe da je pobijana presuda zahvaćena bitnim povredama odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 1. u vezi članova 8, 9, 10, 355. stava 5. i 376. ZPP. Obrazloženje presude sadrži razloge koji su saglasni međusobno, kao i sadržini izvedenih dokaza, zbog čega ovaj sud nema razloga da sumnja u savesnost i brižljivost drugostepenog suda prilikom ocene dokaza. Postupak je sproveden bez odugovlačenja, a strankama je omogućeno da koriste svoja zakonska prava.

Nisu osnovani revizijski navodi kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava. Predmetnu nepokretnost tužilac je stekao u svojinu na osnovu poklona 1993. godine. Stoga, prema članu 168. stavom 2. Porodičnog zakona, predmetna nepokretnost predstvalja posebnu imovinu tužioca. Stambena zgrada koju je tužilac dobio na poklon od oca bila je prizemna i sastojala se od tri sobe i predsoblja Parnične stranke su uvećale vrednost tužiočeve nepokretnosti tako što su proširili podrum i prizemlje za jednu sobu i kupatilo, dozidali potkrovlje i postavili novu konstrukciju krova. Dograđeno potkrovlje nije dovršeno za stambenu upotrebu. Shodno navedenom, uvećanje vrednosti tužiočeve nepokretnosti koje je izvršeno za vreme braka stranaka je neznatno, pa je prema članu, 170. PZ, protivtužbeni zahtev za utvrđenje prava svojine neosnovan. Uvećanje vrednosti tužiočeve nepokretnosti je neznatno, pa tužena ima pravo na obligacionopravni zahtev. Tužena je u periodu od 1975. godine do 1994. godine, kada je dograđivana predmetna nepokretnost, doprinela uvećanju vrednosti nepokretnosti 37,77%. Kako je vrednost nepokretnosti uvećana za 25.367,57 evra, pobijanom presudom je pravilno obavezan tužilac da tuženoj isplati 37,77% od 25.367,57 evra. Tužena, suprotno neosnovanim revizijskim navodima, ne može steći pravo susvojine na predmetnoj nepokretnosti na osnovu instituta propisanih članovima 23, 24-26. i 28. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa jer su parnične stranke predmetnu nepokretnost sticale u braku, pa se na njihov pravni odnos primenjuju članovi 168. i 170. ZOO. Činjenicu da je tužena doprinela uvećanju vrednosti predmetne nepokretnosti 37,77% sud je utvrdio na osnovu nalaza i mišljenja veštaka ekonomsko – finansijske struke. Tužena nije imala primedbe na nalaz i mišljenje veštaka u obračunskom delu, već samo na period za koji se obračunava njen doprinos, što je pravno pitanje, pa nisu osnovani revizijski navodi kojima se ističe da je činjenica o doprinosu tužene pogrešno utvrđena. Kako je tužilac vlasnik predmetne nepokretnosti, a tužilja ima državinu te nepokretnosti, pravilan je zaključak nižestepenog suda da je tužbeni zahtev za predaju državine dela prizemlja, na osnovu člana 37. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, osnovan.

Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud je, primenom člana 414. stava 1. ZPP, odlučio kao u prvom stavu izreke.

Vrhovni kasacioni sud je, primenom člana 165. stava 1. u vezi članova 153. i 154. ZPP, odbio zahteve parničnih stranaka za naknadu troškova revizijskog postupka jer tužena nije uspela u ovom postupku, a odgovor na reviziju koji je podneo tužilac nije bio potreban za ovu parnicu.

Predsednik veća-sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić