Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je supruga i pravni sledbenik pok. VV koji je bio vlasnik više privrednih društava i pozajmljivao novac za potrebe poslovanja od tuženog BB, počev od 2000. godine, o čemu su sačinjavane priznanice. Tuženi BB je kao zajmodavac sa pok. VV kao zajmoprimcem 05.05.2005. godine zaključio ugovor o odlaganju vraćanja zajma tako što su se ugovarači složili da iznos ukupnog duga od strane zajmoprimca datira i to 62.500 evra od 27.07.2000. godine, 60.000 evra od 06.09.2002. godine i 65.000 evra od 05.05.2005. godine, što je ukupno 187.500 evra. Ovaj ugovor su potpisali tuženi zajmodavac BB i zajmoprimac VV, a na ugovoru je i potpis GG koji je potvrdio da je video 65.000 evra kod VV. Istog dana zajmodavac – tuženi BB i zajmoprimac VV su potpisali protokol o vraćanju zajma u iznosu od 180.500 evra po dinamici vraćanja zajma i to tako da se do kraja maja 2005. godine vrati 7.500 evra, do kraja juna 2005. godine 60.000 evra i do kraja godine ili kako se stranke budu dogovorile 120.000 evra. Protokol su potpisali zajmodavac i zajmoprimac, kao i svedok DD, koji je u svom iskazu potvrdio da je pokojnom VV 05.05.2005. godine tuženi dao novac. VV je bio vlasnik imovine velike vrednosti, bavio se privrednom delatnošću, a ulagao je u investiranje izgradnje benzinske stanice za čiju izgradnju je bila potrebna velika količina novca, koje je pozajmljivao od raznih lica, između ostalog i od tuženog BB, a kasnije je benzinsku stanicu prodao po ceni od 1.600.000 evra.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, između sada pok. VV i tuženog je postojao dužničko – poverilački odnos po osnovu više pozajmica. Tuženi je novac pozajmljivao VV u cilju poslovnih aranžmana sa očekivanjem određenih koristi u poslovima, jer se uverio da je VV imućan, da raspolaže nepokretnostima velike vrednosti koje su bile neki vid garancije da će novac biti vraćen. S druge strane, pok. VV je pozajmljivao novac od tuženog prvenstveno radi ulaganja u izgradnju benzinske stanice od koje je očekivao veliki profit. Kako su troškovi izgradnje bili visoki i trajali više godina, VV je benzinsku stanicu prodao radi namirenja dela dugova prema ostalim poveriocima. Spornim ugovorom i protokolom su VV i tuženi BB regulisali potraživanja, odnosno dinamiku vraćanja dugova koje je VV imao prema BB. Međutim, kako je VV bilo potrebno još novca, ovaj ugovor i protokol je pored regulisanja vraćanja dugova, zaključen i za još jednu pozajmicu od 65.000 evra. Tuženi BB je VV prilikom potpisivanja ovih akata dao 65.000 evra, o čemu svedoče GG i DD, čiji su potpisi na ovim pismenima. Tužilja, kao pravni sledbenik pokojnog VV na kojoj je teret dokazivanja u smislu člana 228. ZPP, nije dokazala svoje tvrdnje na kojima zasniva tužbeni zahtev da 65.000 evra nije pozajmica, već da je reč o zelenaškom pravnom poslu. Nižestepeni sudovi su pravilno cenili sve izvedene dokaze i utvrdili da ugovor o odlaganju vraćanja zajma i protokol od 05.05.2005. godine ne ispunjavaju uslove propisane članom 141. Zakona o obligacionim odnosima, jer VV nije bio u stanju nužde, niti u teškoj materijalnoj situaciji, a kao privrednik koji je posedovao imovinu velike vrednosti sigurno nije imao nedovoljno iskustva, niti je bio lakomislen kada je za potrebe poslovanja svojih preduzeća pozajmljivao novac od tuženog. Ceneći sadržinu ugovora i protokola, koji su potpisali zajmodavac, ovde tuženi BB i zajmoprimac VV, kao i svedoci, ovi pravni poslovi nisu zelenaški ugovori i zato nisu ispunjeni uslovi propisani članom 141. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima za utvrđenje njihove ništavosti.

Stoga su neosnovani revizijski navodi da je pobijanom presudom pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Revizijskim navodima se osporava ocena izvedenih dokaza čime se faktički osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega revizija ne može da se izjavi kako je to propisano članom 407. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić