U ovoj krivičnopravnoj stvari Okružni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, doneo je presudu K.P. 17/06 dana 03.03.2009. godine koja je presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1.Po1 br. 13/10 od 20.10.2010. godine potvrđena u oslobađajućem delu, dok je u osuđujućem delu ukinuta i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku, Viši sud u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal, doneo je presudu K.Po1 br. 56/11 od 15.04.2015. godine koja je presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 Po1 5/16 od 22.04.2016. godine preinačena i koja je u odnosu na većinu okrivljenih koji su obuhvaćeni prvobitnom optužnicom postala pravnosnažna. Međutim, u odnosu na predlagača AA, postupak nije mogao biti okončan donošenjem presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 Po1 5/16 od 22.04.2016. godine, obzirom da je u odnosu na ovog okrivljenog rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kpo1 56/11 od 12.06.2014. godine, postupak razdvojen.

Nakon što je u odnosu na okrivljenog AA, postupak razdvojen isti je nastavljen pred Višim sudom u Beogradu pod brojem K.Po1 br. 57/16, a kasnije pod brojem Kpo1 br. 106/18. Rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K.Po1 br. 57/16 od 09.06.2017. godine prema okrivljenom AA je određen pritvor i naređeno izdavanje poternice. Kao razlog za donošenje ovakve odluke Viši sud u Beogradu u obrazloženju svog rešenja navodi da okrivljeni AA nije pristupio na glavni pretres dana 26.04.2017. godine, iako je bio uredno pozvan, pa je izdata naredba za njegovo dovođenje na sledeći glavni pretres zakazan za 09.06.2017. godine. Kako okrivljeni nije doveden na pretres dana 09.06.2017. godine, to je sud doneo odluku da se prema okrivljenom odredi pritvor, a iz izveštaja MUP RS PS Obrenovac od 09.06.2017. godine o postupanju po naredbi suda za dovođenje okrivljenog AA je utvrđeno da nije pronađen na adresi prebivališta, a da je supruga okrivljenog saopštila policijskim službenicima da se okrivljeni nalazi u Beogradu na lekarskom pregledu.

Nakon što je rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K Po1 br. 56/11 od 12.06.2014. godine prema okrivljenom AA razdvojen krivični postupak, koji se nalazio u fazi iznošenja završnih reči, glavni pretes je zakazan ukupno sedamnaest puta od čega je okrivljeni došao na glavni pretres samo dana 11.09.2014. godine, 10.11.2014. godine i 22.12.2014. godine, i to kada je bila u toku obustava rada advokata, pa je glavni pretres morao biti odložen zbog nedolaska branilaca. Na ostale glavne pretrese, iako uredno pozvan, okrivljeni nije došao, svaki put zbog zdravstvenih razloga, stim što je gotovo svaki put zdravstveni razlog nastupao dan uoči zakazanog glavnog pretresa ili tog samog dana. Pri tome, tokom trajanja ovog krivičnog postupka obavljena su brojna medicinska veštačenja okrivljenog na okolnost njegove sposobnosti da pristupi na glavni pretres i da učestvuje u krivičnom postuku i to 13.06.2007. godine, 05.12.2007. godine, 23.05.2008. godine, 27.11.2008. godine, 19.04.2012. godine i 23.04.2012. godine, 14.10.2014. godine, 22.06.2015. godine i dopunsko veštačenje od 09.11.2015. godine. Iz svih nalaza i mišljenja (osim nalaza i mišljenja Vojnomedicinske akademije) proizilazi da je okrivljeni sposoban da pristupi na glavni pretres i da učestvuje u krivičnom postupku. Iz navedenih razloga sud je na kraju poverio veštačenje sudsko- psihijatrijskom odboru Medicinskog fakulteta univerziteta u Beogradu, a iz njihovog mišljenja od 07.02.2017. godine proizilazi da je okrivljeni sposoban da pristupi na glavni pretres i da učestvuje u krivičnom postupku.

Ožalbenim rešenjem odbijen je prigovor predlagača radi ubrzanja postupka u predmetu Apelacionog suda u Beogradu Kž1.Po1. br. 16/19 kao neosnovan, sa obrazloženjem da u konkretnom predmetu nije bilo neopravdanog dužeg perioda neaktivnosti u radu suda, budući da iz spisa proizilazi da je odmah nakon ukidanja vanrednog stanja i uspostavljanja redovnog režima rada 11. maja, sudija izvestilac naredbom od 14.05.2020. godine zakazao pretres za 12.06.2020. godine, te 30.06.2020. godine, doneo naredbu kojom je određeno novo sudsko psihijatrijsko veštačenje okrivljenog AA. Po stavu Apelacionog suda ponašanje stranaka pred sudom, te iskazana ažurnost suda koja se ogleda u organizovanom postupanju, kako pri zakazivanju javne sednice, tako i pretresa i preduzimanja svih neophodnih radnji u cilju što bržeg okončanja postupka, prema nalaženju i ovog suda, u konkretnom slučaju nije povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku, iz kojih razloga je Apelacioni sud u Beogradu pravilno odbio prigovor staratelja predlagača -BB kao neosnovan.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da se pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojim se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju sve okolnosti predmetnog suđenja, pre svega, složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaja predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Imajući u vidu sve činjenice i okolnosti ovoga slučaja, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je postupio Apelacioni sud u Beogradu kada je odbio prigovor predlagača radi ubrzanja postupka u predmetu tog suda Kž1.Po1.br. 16/19. Predlagač je u prigovoru ukazivao samo na dugo trajanje postupka pred Apelacionim sudom u Beogradu, koji je započeo dana 03.07.2019. godine, kada je tom sudu dostavljen spis Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kpo1 br. 106/18 radi odlučivanja o izjavljenim žalbama protiv presude Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Kpo1 br. 106/18 od 22.01.2019. godine. Međutim, kako se u žalbi predlagača ukazuje da se u skladu sa Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku treba posmatrati ceo postupak, ovaj sud je odlučujući po žalbi imao u vidu celokupan krivični postupak koji se vodi protiv okrivljenog AA, te je u odnosu na celokupan krivični postupak, a ne samo na postupak pred žalbenim sudom našao da je žalba neosnovana, da predlagaču nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, kao i da sud nije bio neaktivan i da nije došlo do dužeg trajanja postupka, koji bi se eventualno ogledao u neaktivnosti i neefikasnosti suda.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nesporno je da se prilikom ocene da li je konkretan krivični postupak vođen u razumnom roku ili ne, treba uzeti u obzir celokupan period trajanja postupka počev od od 07.12.2006. godine, kada je podignuta optužnica, te da krivični postupak u ovoj krivičnopravnoj stvari još nije okončan, ali ono što je evidentno prema stanju u spisima, to je da je postupak pokrenut protiv velikog broja okrivljenih, za veliki broj krivičnih dela, koja su okrivljenima stavljena na teret, u konkretnom slučaju i okrivljenom AA, da su sudovi trebali da rasprave i ocene niz složenih činjeničnih pitanja i sprovedu obiman dokazni postupak, da je bilo potrebno izvesti više veštačenja i saslušati veći broj lica. Međutim, kao osnovni razlog, po stavu ovog suda, koji je doprineo dužini trajanja ovog postupka je upravo ponašanje samog okrivljenog AA, ovde predlagača, koji je tokom celog krivičnog postupka koji se vodi protiv njega očigledno doprinosio odlaganju i dužem trajanju krivičnog postupka, a pri tome se ne može primetiti da nižestepeni sudovi nisu koristili sve procesne mogućnosti za zakazivanje i održavanje glavnog pretresa, naprotiv, može se zaključiti da su vodili dovoljno računa o procesnoj disciplini stranaka, imajući u vidu sve procesne radnje koje su preduzeli kako prvostepeni sud, tako i drugostepeni sud.

Navedeno potvrđuje i činjenica da je od razdvajanja krivičnog postupka dana 12.06.2014. godine i to u fazi iznošenja završnih reči, okrivljeni AA došao na glavni pretres samo kada je znao da isti neće biti održan zbog nedolaska branilaca, budući da je tada u toku bila obustava rada advokata. U preostalim slučajevima, okrivljeni zbog zdravstvenih razloga nije došao na pretrese. Pri tome, u spisima predmeta se nalazi i dokumentacija iz koje prizilazi da je okrivljeni tokom 2014. i tokom 2015. godine učestvovao u upravnim postupcima u vezi sa izgradnjom građevinskih objekata u Beogradu, čiji je on investitor. Na opisani način, okrivljeni AA je očigledno doprinosio dugom trajanju ovog krivičnog postupka. Takođe, ovaj sud je cenio i činjenica da je nakon lišenja slobode okrivljenog AA, ovde predlagača, dana 20.11.2018. godine po rešenju Višeg suda u Beogradu K-Po1 br. 57/16 od 09.06.2017. godine doneta nepravnosnažna presuda Višeg suda u Beogradu KPo1 br. 106/18 dana 22.01.2019. godine, iz čega proizilazi da je prvostepeni sud u vrlo kratkom roku, od kada je okrivljeni postao dostupan sudu, odnosno od kada je bilo obezbeđeno njegovo prisustvo na pretresu doneo prvostepenu odluku, koja je trenutno u postupku po žalbi pred Apelacionim sudom u Beogradu.

Pri tome, mora se imati u vidu i da je rad sudova za vreme vanrednog stanja redukovan na taj način što su se, u skladu sa Zaključkom Visokog saveta sudstva br. 119-05-132/2020-1 od 18.03.2020. godine, održavala samo suđenja koja ne trpe odlaganja u predmetima u krivičnoj i građanskoj materiji koji su taksativno navedeni u Zaključku, pa se nepostupanje suda u tom periodu može smatrati opravdanim.

Zbog svega izloženog, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je žalba neosnovana, pa je primenom člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, odlučio kao u dispozitivu rešenja.

Sudija

Bata Cvetković, s.r.

Pouka o pravnom leku:

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba

u smislu člana 21. Zakona o zaštiti prava

na suđenje u razumnom roku

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić