.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 590/2021
13.05.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Gordane Komnenić i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Belada, advokat iz ..., protiv tuženog Fakulteta za primenjenu ekologiju „...“, Univerziteta „...“ iz ..., čiji je punomoćnik Zorica Cvetković, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1048/20 od 22.05.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 13.05.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1048/20 od 22.05.2020. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1048/20 od 22.05.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 2728/12 od 11.09.2019. godine, ispravljenom rešenjem istog suda P1 2728/12 od 03.02.2020. godine, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade štete zbog izgubljenih zarada isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dana dospelosti do isplate, za period od marta 2012. godine zaključno sa martom 2013. godine, kao što je bliže navedeno ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade štete zbog nezakonitog otkaza isplati iznos od 169.000,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 451.250,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1048/20 od 22.05.2020. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 2728/12 od 11.09.2019. godine, ispravljena rešenjem istog suda P1 2728/12 od 03.02.2020. godine sadržana u delu stava prvog izreke kojim je obavezan tuženi da na ime naknade štete u vidu izostale zarade za mesec mart 2013. godine, preko traženog iznosa od 23.440,66 dinara, isplati tužiocu iznos od još 8.225,76 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Stavom drugom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena je presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 2728/12 od 11.09.2019. godine, ispravljena rešenjem istog suda P1 2728/12 od 03.02.2020. godine sadržana u preostalom delu stava prvog izreke, stavu drugom i trećem izreke. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu koji se odnosi na troškove postupka, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. ZPP.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao o izuzetno dozvoljenoj.
Primenom člana 404. stav 1. ZPP, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pobijanim delom pravnosnažne presude odlučeno je o troškovima postupka uz pravilnu primenu odredaba zakona koji regulišu pravo stranke na naknadu troškova i njihovu visinu. Odluka o troškovima postupka uslovljena je ishodom spora i ocenom suda o troškovima koji su bili potrebni radi vođenja konkretne parnice, u smislu odredbe člana 153, člana 154. i člana 163. stav 1. stav 4. ZPP-a.
Radi navedenog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. propisano je da je revizija dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
U konkretnoj pravnoj stvari tužba je podneta 19.07.2012. godine. Pobijana vrednost predmeta spora je iznos od 413.437,69 dinara. Prvostepena presuda doneta je 11.09.2019. godine, ispravljena rešenjem od 03.02.2020. godine. Drugostepena presuda doneta je 22.05.2020. godine.
Kada je za izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, na osnovu člana 28. stav 1. ZPP, uzima se samo vrednost glavnog duga, dok se prema stavu 2. istog člana, kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni dug.
Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju revizija izjavljena protiv drugostepene presude u delu kojem je odlučeno o troškovima postupka kao sporednom traženju, koje ne čini glavno potraživanje, to je i revizija tužioca nedozvoljena.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Božidar Vujičić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
