Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Vesne Popović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Keča, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Miša Petrovski, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti ugovora, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2178/2018 od 11.04.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 22.10.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2178/2018 od 11.04.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2178/2018 od 11.04.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Mladenovcu P 1317/15 od 24.01.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da je apsolutno ništav ugovor o kupoprodaji Ov3-../2011 overen 15.03.2011. godine u Drugom osnovnom sudu u Beogradu, Sudska jedinica u Mladenovcu, između prodavca AA i kupca BB. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da isplati tužiocu iznos od 170.100,00 dinara na ime troškova postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2178/2018 od 11.04.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i navedena prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, pozivajući se na član 404. Zakona o parničnom postupku.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/11...87/18), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Ispitujući ispunjenost uslova za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije, Vrhovni kasacioni sud je u vidu imao sadržinu tražene sudske zaštite, presude nižestepenih sudova donete primenom materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje i razloge na kojima su zasnovane, kao i sadržinu revizije, pa je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1 ZPP.

Primena instituta izuzetne dozvoljenosti revizije rezervisana je za pitanja iz domena primene materijalnog prava.

Pravnosnažnom presudom je utvrđena ništavosti ugovora o kupoprodaji nepokretnosti kao prividnog ugovora, koji bez obzira što je imao formu propisanu u članu 455. Zakona o obligacionim odnosima, nije nastao kao rezultat pravih izjava volja ovde parničnih stranaka. Prema članu 66. stav 1. i 2. navedenog zakona, prividan ugovor nema dejstvo među ugovornim stranama, ali ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor, taj drugi važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost. Po nalaženju nižestepenih sudova, drugi prikriveni ugovor je zelenaški ugovor o zajmu. Ugovor o kupoprodaji zaključen sa ciljem obezbeđenja zajma je ništav i nema dejstvo među ugovornim stranama.

Drugačije pravno tumačenje revidenta ne obuhvata uslove dozvoljenosti revizije po članu 404. ZPP. Tuženi ne konkretizuje razlog predlaganja ocene o izuzetnoj dozvoljenosti revizije. U reviziji se uopšte i ne navodi pravno pitanje koje bi se razmatralo iz razloga predviđenih odredbom člana 404. stav 1. ZPP. Navodi revizije odnose se na ocenu dokaza i utvrđeno činjenično stanje. To nisu razlozi ni za redovnu reviziju, imajući u vidu propisano u članu 407. ZPP, a ni za posebnu reviziju čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem uslova propisanih u članu 404. stav 1. ZPP.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nije ispunjen zakonski uslov koji bi se odnosio na potrebu ujednačavanja sudske prakse. U obrazloženjima pobijanih presuda izneti su pravni razlozi na kojima su zasnovane u odgovarajućoj primeni materijalnog prava, tako da ne postoji ni potreba za novim tumačenjem prava. Iz navoda revizije ne proizilazi da postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog primenom instituta izuzetne dozvoljenosti revizije, pa je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP („Sl. glasnik RS“, br. 72/11...87/18), Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizija nije dozvoljena.

Članom 403. stavom 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi utvrđenja ništavosti ugovora podneta je 27.06.2013. godine. Vrednost predmeta spora 2.000.000,00 na dan podnošenja tužbe predstavlja dinarsku protivvrednost 17.473,43 evra (1 evro=114,4595 dinara).

Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženog nedozvoljena i na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić