.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3117/2020
13.05.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Gordane Komnenić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Burić, advokat iz ..., protiv tuženog JKP za vodovod i kanalizaciju „Naissus“ Niš, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 518/2019 od 05.08.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 13.05.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 518/2019 od 05.08.2020. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 518/2019 od 05.08.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 518/2019 od 05.08.2020. godine, ,odbijena je, kao neosnovana, žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P1 64/16 od 06.12.2018. godine, kojom je odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu, na ime razlike u zaradi, za period od 01.12.2012. godine do 31.12.2015. godine, isplati ukupan iznos od 1.277.605,53 dinara i to: za period od decembra 2012. godine zaključno sa novembrom 2013. godine, prema Kolektivnom ugovoru kod tuženog, ukupan iznos od 665.926,63 dinara, za period od decembra 2013. godine zaključno sa junom 2014. godine, prema ugovoru o radu, ukupan iznos od 211.904,80 dinara, za period od jula 2014. godine zaključno sa januarom 2015. godine, prema Granskom kolektivnom ugovoru, ukupan iznos od 110.488,42 dinara i za period od februara 2015. godine zaključno sa decembrom 2015. godine, prema minimalnoj ceni rada po radnom času Vlade RS, ukupan iznos od 289.285,66 dinara, odnosno određene mesečne novčane iznose, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate, sve bliže navedeno u stavu prvom izreke: odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da na tražene iznose razlike zarade za period od 01.12.2013. godine do 31.12.2015. godine, u korist tužioca, uplati pripadajuće poreze i doprinose nadležnim Fodovima za penzijsko, invalidsko osiguranje i zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti Fondu za osiguranje nezaposlenih, po stopi i osnovici koja važi na dan uplate, prema stručnoj spremi tužioca i odbijen, kao neosnovan, zahtev da tuženi tužiocu naknadi troškove parničnog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011…18/2020, u daljem tekstu: ZPP).
Pravnosnažnom presudom, primenom materijalnog prava iz odredbi Zakona o radu („Službeni glasnik RS'“ br. 24/05...32/2013), Zakona o javnim preduzećima („Službeni glasnik RS“ br. 119/2012...15/2016), Uredbe o načinu i kontroli obračuna i isplate zarada u javnim preduzećima, Posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća čiji je osnivač Grad Niš („Službeni glasnik RS“ br. 66/2014) i Posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća u komunalnoj delatnosti na teritoriji RS („Službeni glasnik RS“ br. 27/2015) ocenjen je neosnovanim tužbeni zahtev za isplatu razlike u zaradi, jer je tuženi u spornom periodu tužiocu obračunao i isplatio pripadajuću zaradu u celosti, primenom opštih akata i imperativnih zakonskih odredbi. Naime, cena rada, kao jedan od relevantnih elemenata za obračun i isplatu zarada, utvrđena je (i isplaćena tužiocu) primenom pravila iz odredbe člana 53. Kolektivnog ugovora kod tuženog od 06.11.2010. godine i primenom Sporazuma zaključivanih između tuženog i predstavnika reprezentativnog sindikata u skladu sa članom 53. stav 4. Kolektivnog ugovora, a sve u skladu sa ograničenjem zarada zaposlenih u javnom sektoru, propisanim članom 5. Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava („Službeni glasnik RS“ br. 116/2014), prema kom se osnovica za obračun i isplatu plata kod korisnika javnih sredstava umanjuje za 10%.
U takvom slučaju, drugostepeni sud je prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari doneo odluku u skladu sa pravnim stavovima koji su izraženi kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Pored toga, tužilac nije uz reviziju dostavio pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji.
Navodima revizije se osporava zakonitost Sporazuma zaključivanih između tuženog i predstavnika reprezentativnih sindikata, što nije bilo predmet postavljenog tužbenog zahteva u ovoj pravnoj stvari, kao i pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, što nije razlog za posebnu reviziju, čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem uslova propisanih u članu 404. stav 1. ZPP.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 12.01.2016. godine. Podneskom od 01.02.2018. godine tužba je preinačena povećanjem tužbenog zahteva na iznos od 1.277.605,53 dinara, o kojem je odlučeno prvostepenom presudom donetom 06.12.2018. godine. Drugostepena presuda doneta je 05.08.2020. godine. Na dan preinačenja tužbe 1 evro je, prema srednjem kursu NBS, iznosio 118,7554 dinara, pa vrednost predmeta spora pobijanog dela predstavlja dinarsku protivvrednost 10.758,29 evra.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, to revizija tužioca nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Božidar Vujičić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
