Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić članova veća, u parnici tužilja mal. AA iz ..., koju zastupa staratelj BB i tužilje BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Branislava Kitanović Bašić advokat iz ..., protiv tuženog VV iz ..., čiji je staratelj majka GG, čiji je punomoćnik Dragica Gostović Somborac advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1451/20 od 02.07.2020. godine, u sednici veća održanoj 20.05.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1451/20 od 02.07.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu P 736/2019 od 18.02.2020. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilja. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji mal. AA na ime nematerijalne štete za pretrpljeni duševni bol zbog smrti bliskog lica isplati iznos od 2.000.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate, tužilji BB na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog smrti bliskog lica iznos od 2.000.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja pa do isplate, na ime naknade materijalne štete za troškove sahrane iznos od 104.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 09.02.2017. godine kao dana podnošenja tužbe pa do isplate, kao i da im naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 184.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude pa do konačne isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je preostali deo tužbenog zahteva tužilja za naknadu nematerijalne štete usled smrti bliskog lica, od dosuđenih iznosa do traženih iznosa od po 5.000.000,00 dinara. Stavom trećim izreke, tužilje su oslobođene plaćanja takse na tužbu i odluku. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tuženog za oslobođenje od plaćanja sudske takse na tužbu.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1451/20 od 02.07.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijene su žalbe tužilja i tuženog i potvrđena presuda Višeg suda u Novom Sadu P 736/19 od 18.02.2020. godine. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi tužilja i tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP) i ocenio da je revizija tuženog nedozvoljena.

Prema članu 410. stav 2. tačka 5. ZPP revizija je nedozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st.1 i 3), osim iz člana 404. ovog zakona.

Članom 410. stav 1. ZPP propisano je da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciti rešenjem prvostepeni sud bez održavanja ročišta, a članom 413. ZPP da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciti Vrhovni kasacioni sud rešenjem ako to, u granicama svojih ovlašćenja (član 410), nije učinio prvostepeni sud.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 09.02.2017. godine, a prvostepena presuda je doneta dana 18.02.2020. godine. Drugostepena presuda doneta je dana 02.07.2020. godine. S obzirom da su tužioci obični suparičari u smislu člana 205. ZPP, vrednost predmeta spora merodavna za ocenu dozvoljenosti revizije određuje se prema najvišoj vrednosti pobijanog dela glavnog potraživanja u odnosu na svakog od njih, što u konkretnom slučaju iznosi 2.104.500,00 dinara, odnosno 16.989,58 evra, prema kursu evra na dan podnošenja tužbe. (1 evro = 123,87 dinara).

Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženog nedozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić