.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1832/2021
22.04.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Gordane Komnenić, Božidara Vujičića, Jelice Bojanić Kerkez i Jasminke Stanojević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., opština ..., čiji je punomoćnik Marko Vučković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije –koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Leskovcu, radi novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž rr 577/20 od 04.11.2020. godine, u sednici održanoj 22.04.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž rr 577/20 od 04.11.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž rr 577/20 od 04.11.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu Prr 69/20 od 23.06.2020. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev pa je obavezana tužena da tužilji na ime neimovinske štete koja je tužilji izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Leskovcu, Sudska jedinica u Vlasotincu u predmetu P1 901/2018, plati 40.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev preko dosuđenog iznosa od 40.000,00 dinara u stavu prvom izreke presude na ime novčanog obeštećenja za pretrpljenu neimovinsku štetu, do traženih 72.000,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime troškova postupka plati 13.500,00 dinara u roku od 8 dana po prijemu presude, a ukoliko troškove postupka ne plati u navedenom roku, obavezuje se da plati zakonsku zateznu kamatu od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Leskovcu Gž rr 577/20 od 04.11.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Leskovcu Prr 69/20 od 23.06.2020. godine u stavu drugom izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila posebnu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 18/20), propisano je da posebna revizija može da se izjavi zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužilje za novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Leskovcu, Sudska jedinica u Vlasotincu P1 901/18, a povreda ovog prava tužilji je utvrđena rešenjem Višeg suda u Leskovcu Ržg 186/19 od 16.10.2019. godine. O pravu tužilje za novčano obeštećenje i visini novčanog obeštećenja sudovi su odlučili ceneći odredbe člana 30. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. U reviziji tužilja ukazuje na neujednačenu sudsku praksu u pogledu odlučivanja o visini naknade za novčano obeštećenje, međutim u presudama na koje se tužilja poziva u reviziiji nije reč o identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao što je u ovoj parnici, tako da nema potrebe za odlučivanjem o reviziji radi ujednačavanja sudske prakse. Visina novčanog obeštećenja određuje se u svakom konkretnom slučaju prema činjenicama i okolnostima koje su od uticaja za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku.
Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije, primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj parnici podneta je 22.01.2020. godine sa zahtevom za novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku od 72.000,00 dinara.
Članom 27. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je da nezavisno od vrste i visine tužbenog zahteva, u postupku pred sudom shodno se primenjuju odredbe o sporovima male vrednosti iz zakona kojim se uređuje parnični postupak (stav 1), i da revizija nije dozvoljena (stav 3).
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Imajući u vidu da u postupku po tužbi za novčano obeštećenje revizija nije dozvoljena u smislu člana 27. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, to je Vrhovni kasacioni sud doneo odluku kao u stavu drugom izreke na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
