Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je ugovorom o radu od 03.09.2013. godine zasnovao radni odnos kod tužene na određeno vreme do preuzimanja zaposlenog odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu na osnovu člana 132. stav 1. tačka 2. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Ugovorom je utvrđeno da zaposleni ima VII stepen stručne spreme i po obrazovanju je diplomirani inženjer elektrotehnike i da zasniva radni odnos sa nepunim radnim vremenom od 50% od punog radnog vremena, a na rad stupa 02.09.2013. godine. Tužiocu je rešenjem tužene od 29.08.2014. godine prestao radni odnos sa danom 31.08.2014. godine zbog isteka određenog vremena. U obrazloženju rešenja navedeno je da je članom 175. tačka 1. Zakona o radu propisano da radni odnos prestaje istekom roka na koji je zasnovan. Kako je zaposleni tužilac zasnovao radni odnos 01.09.2013. godine na određeno vreme do kraja školske godine, zaposlenom prestaje radni odnos na određeno vreme zasnovan ugovorom o radu od 03.09.2013. godine. Školski odbor je odbio žalbu tužioca izjavljenu protiv navedenog rešenja uz obrazloženje da direktor ima diskreciono pravo da odluči ko će držati nastavu u školi. Odluka odbora o prigovoru tužioca na rešenje o prestanku radnog odnosa izrađena je u pisanom obliku i zavedena u delovodnu knjigu tužene ali nije dostavljena tužiocu. Tužena nije dokazala da je raspisala konkurs za popunjavanje slobodnog radnog mesta nastavnika fizike niti da je slobodno odnosno upražnjeno radno mesto nastavnika fizike kod tužene popunjeno preuzimanjem zaposlenog.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je rešenje tužene nezakonito zbog čega su tako doneto rešenje poništili i obavezali je na reintegraciju tužioca.

Prema članu 132. stav 1. tačka 2. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“, broj 72/09 ... 68/15), koji se primenjivao u spornom periodu, ustanova može da primi u radni odnos na određeno vreme bez konkursa lice: do preuzimanja zaposlenog odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu.

U konkretnom slučaju, tužilac je kod tužene zasnovao radni odnos na određeno vreme upravo iz navedenih razloga iz citirane zakonske odredbe. Tako zaključen ugovor o radu u suštini je zaključen pod raskidnim uslovom – do preuzimanja zaposlenog ili do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu. Nastupanje raskidnog uslova predstavlja i osnov za donošenje rešenja o otkazu prema istoj zakonskoj odredbi (čl. 132. ZOSOV), a ne, kao što je to pogrešno naveo tuženi na osnovu čl. 175. Zakona o radu jer ta odredba nije primenljiva u konkretnom slučaju.

Pravna posledica za poništaj rešenja kao nezakonitog jeste reintegracija tužioca na koju je tuženi u ovom slučaju obavezan (član 191. stav 1. Zakona o radu).

Nisu osnovani ni revizijski navodi da tužilac nije bio stručan za obavljanje poslova na kojima je radio jer nije posedovao traženu kvalifikaciju zbog čega je tužena na radno mesto nastavnika fizike na određeno vreme sa nepunim radnim vremenom zaposlila drugo lice koja je u međuvremenu stekla diplomu master fizičar. Zakonitost rešenja o prestanku radnog odnosa ocenjuje se prema stanju u trenutku njegovog donošenja. Kako je u postupku pred nižestepenim sudovima utvrđeno da je u trenutku kada je tužiocu prestao radni odnos na njegovo radno mesto primljeno lice koje takođe u tom trenutku nije ispunjavalo uslove odnosno potrebnu traženu kvalifikaciju jer nije imala završene master studije, to se tuženi ne može osnovano pozivati da je ovakvo rešenje zakonito jer na radnom mestu tužioca radi lice sa potrebnim kvalifikacijama. Lice koje je tužena primila u trenutku davanja otkaza tužiocu u trenutku prijema u radni odnos nije imala tražene kvalifikacije zbog čega je navedeno rešenje nezakonito.

Nisu osnovani revizijski navodi da se u konkretnom slučaju mogao primeniti član 191. stav 6. Zakona o radu po kome ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, ali u toku postupka poslodavac dokaže da postoje okolnosti koje opravdano ukazuju da nastavak radnog odnosa, uz uvažavanje svih okolnosti i interesa obe strane u sporu, nije moguć, sud će odbiti zahtev zaposlenog da se vrati na rad i dosudiće mu naknadu štete u dvostrukom iznosu od iznosa utvrđenog po prethodnom stavu ovog člana. Za primenu ove zakonske odredbe bilo je neophodno da tuženi u toku postupka, do zaključenja glavne rasprave dokaže postojanje uslova za primenu navedene zakonske odredbe, što ovde nije slučaj.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić