U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Vesne Subić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Dinić, advokat iz ..., protiv tuženog „Zavod za hitnu medicinsku pomoć Niš“ iz Niša, koga zastupa Tanja Savić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 313/20 od 28.02.2020. godine, u sednici održanoj 08.04.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 313/20 od 28.02.2020. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu revizijskih troškova, kao neosnovan.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 1286/18 od 16.09.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i poništeno rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu broj .. od 31.12.2015. godine, kao nezakonito i obavezan je tuženi da tužioca vrati na rad i rasporedi na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu prizna sva prava iz radnog odnosa. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu isplati iznos od 195.000,00 dinara na ime troškova parničnog postupka, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude, pa do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 313/20 od 28.02.2020. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom i drugom izreke, tako što je zahtev tužioca da se poništi rešenje tuženog broj .. od 31.12.2015. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu i obavezan tuženi da tužioca vrati na rad i rasporedi na odgovarajuće radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima, kao i da se tužiocu priznaju sva prava iz radnog odnosa, odbijen kao neosnovan. Stavom drugim izreke, preinačena je odluka o troškovima postupka sadržana u stavu trećem prvostepene presude, tako što je obavezan tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 170.250,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do konačne isplate, kao i troškove drugostepenog postupka u iznosu od 33.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tužilac zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Ispitujući pobijanu odluku u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a zbog bitne povrede postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju se tužilac poziva u reviziji, ovaj vanredni pravni lek se ne može izjaviti, prema članu 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme i obavljao poslove specijaliste ... na osnovu ugovora o radu od 17.03.2006. godine. Rešenjem tuženog broj .. od 31.12.2015. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu, jer je usled ekonomskih i organizacionih promena prestala potreba za obavljanjem poslova u ... službi. Tuženi je na osnovu Zaključka Vlade od 02.10.2015. godine i uputstva Ministarstva zdravlja od 07.10.2015. godine, doneo odluku od 22.12.2015. godine, o prestanku potrebe za obavljanjem poslova u ... službi i prestanku potrebe za radom zaposlenih na neodređeno vreme u ovoj službi, a u odluci je dat i tabelarni prikaz jedanaestoro zaposlenih za čijim radom je prestala potreba, među kojima je i tužilac. Izmenama i dopunama Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta kod tuženog od 20.11.2015. godine, radno mesto tužioca je ukinuto.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužioca, ocenjujući da je tuženi prilikom donošenja pobijanog rešenja o otkazu ugovora o radu postupio suprotno odredbi člana 19. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru. Ovo iz razloga što izmene i dopune Pravilnika od 20.11.2015. godine i 30.11.2015. godine, kao i Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova od 22.05.2015. godine, nisu mogli biti objavljeni na oglasnoj tabli tuženog, niti su mogli da stupe na pravnu snagu i proizvedu pravno dejstvo pre dobijanja saglasnosti Ministarstva zdravlja RS, a koje činjenice utiču i na zakonitost samog rešenja o otkazu ugovora o radu, jer je isto doneto u skladu sa navedenim pravilnicima.

Drugostepeni sud je usvajajući žalbu tuženog, preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužioca za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanju na rad, kao neosnovan. Prema stavu drugostepenog suda navedene izmene i dopune Pravilnika, kao i Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova, kao opšti akti, su objavljeni i stupili su na snagu u skladu sa članom 196. Ustava Republike Srbije. Pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu je zakonito, jer je doneto nakon stupanja na snagu Pravilnika od 22.12.2015. godine, i u postupku regulisanom odredbama člana 153. – 161. Zakona o radu, koji je po oceni ovog suda pravilno i zakonito sproveden, a radi usaglašavanja broja zaposlenih sa važećim kadrovskim planom Ministarstva zdravlja Republike Srbije od 11.04.2013. godine, prema kome nije bilo predviđeno postojanje izvršilaca u ... službi tuženog. Takođe, ocenu zakonitosti i opravdanosti stupanjem na snagu navedenih pravilnika pre osmog dana od dana objavljivanja nije pokretano pred Ustavnim sudom, u smislu odredaba člana 50. – 65. Zakona o Ustavnom sudu, a što je jedini način na koji može da se utvrdi i ceni njihova zakonitost.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno pobijanom odlukom odbijen tužbeni zahtev tužioca za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, primenom odredbe člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 25/05, 75/14), s obzirom da je radno mesto tužioca ukinuto, a da je rešenje o prestanku radnog odnosa doneto u zakonito sprovedenom postupku utvrđivanja viška zaposlenih.

Odredbom člana 19. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“ br. 68/15, 85/15- US i 81/16-US), propisano je da su u periodu sprovođenja racionalizacije radi praćenja sprovođenja akta o maksimalnom broju zaposlenih, organizacioni oblici u javnim službama iz člana 2. stav 3. ovog zakona, dužni da akte o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta dostavljaju na prethodnu saglasnost ministarstvima u čijem delokrugu se nalaze poslovi za čije obavljanje su obrazovane službe.

Svrha člana 19. navedenog zakona, jeste praćenje sprovođenja akta o maksimalnom broju zaposlenih. Akt o organizaciji i sistematizaciji dostavljaju na saglasnost samo javne službe koje imaju veći broj zaposlenih od onog utvrđenog aktom Vlade. U konkretnoj situaciji, kod tuženog je ukinuta ... služba, a u skladu sa organizacionim promenama koje su nastale u sprovođenju Odluke o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu državnih organa, odnosno sistemu javnih službi i kadrovskim planom koji nije predvideo izvršilačka radna mesta u ovoj službi kod tuženog. Pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu doneto je nakon stupanja na snagu Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova od 22.12.2015. godine, u zakonito sprovedenom postupku, pa je pravilan zaključak drugostepenog suda da je osporeno rešenje zakonito.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Kako tužilac nije uspeo u postupku po reviziji, to je odbijen njegov zahtev za naknadu revizijskih troškova, primenom odredbe člana 165. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić