Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 87/18), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u stečajnom postupku, koji se vodio nad Društvenim preduzećem za proizvodnju konfekcije „Mladost“ ... kupio proizvodnu halu, objekat broj 1, koji se nalazi na kp. br. .. KO ..., upisan u list nepokrtnosti br. .. KO ... . Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda, Službe za katastar nepokretnosti ... od 18.05.2015. godine dozvoljen je upis prava korišćenja u korist tužioca sa delom poseda 1/1 na kp. br. .. i upis prava svojine na zgradi broj 1, površine u gabaritu 1532 m2, izgrađenoj na istoj katastarskoj parceli, sa dosadašnjeg vlasnika „Mladost“ ..., tako da je prema listu nepokretnosti broj .. KO ... u B listu– podaci o nosiocu prava na zemljištu, upisano da je kp. br. .. KO ... državna svojina Republike Srbije, a da pravo korišćenja ima tužilac sa udelom 1/1. Na istoj, spornoj kp. br. .. KO ... nalazi se još jedan objekat, magacinski prostor, vlasništvo tužene GG, koji je upisan u list nepokretnosti i za koji postoji odobrenje za upotrebu. Tuženi BB i tuženi VV su sinovi GG, a tuženi SZR „Stakloaluplast DD“ DD, preduzetnik zakupac magacinskog prostora. Tuženi koriste spornu parcelu, tako što prolaze preko nje, parkiraju svoja vozila i imaju kontejner, u koji odlažu đubre, a povremeno ostavljaju pojedine pokretne stvari, koje unose u magacin.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio zahtev tužioca, primenom člana 42. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, sa obrazloženjem da tužena GG, kao vlasnik objekta izgrađenog na spornoj parceli po samom zakonu bi imala pravo korišćenja zemljišta koje je potrebno za redovnu upotrebu tog objekta, međutim, da ista nije upisana kao korisnik sporne parcele i da nije predložila izvođenje dokaza veštačenjem preko sudskog veštaka geodetske i građevinske struke, kao i uviđaj, kojim dokaznim sredstvima bi se utvrdilo koji deo ove parcele je potreban za redovnu upotrebu njenog objekta, dok je u odnosu na ostale tužene utvrdio da su uznemirili tužioca u korišćenju sporne parcele, jer su preko iste prelazili, parkirali svoja vozila i da na spornoj parceli imaju kontejner u koji odlažu đubre i privremeno ostavljaju pojedine pokretne stvari koje unose u magacin.

Drugostepeni sud je, odlučujući o žalbi tuženih, preinačio prvostepenu presudu i odbio, kao neosnovan zahtev tužioca, primenom člana 102., 104., 105., 106. Zakona o planiranju i izgradnji i člana 14., 42. i 43. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, sa obrazloženjem, da nezavisno od izvršenog upisa u list nepokretnosti da tužena GG ima pravo susvojine na spornoj parceli, s obzirom da je vlasnik drugog objekta, koji je izgrađen na spornoj parceli, srazmerno površini tog objekta, te da tužilac zaštitu od uznemiravanja ne može da ostvatri ni u odnosu na tuženu GG, ni u odnosu na ostale tužene, koji uz njenu saglasnost koriste njen objekat, jer se ne radi o trećim licima, koja saglasno članu 42. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa vlasnika mogu neosnovano uznemiriti, da bi tužilac eventualno imao pravo na zaštitu kao suvlasnik po osnovu odredbe člana 43. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa u odnosu na tužene.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je odlučio drugostepeni sud kada je preinačio prvostepenu odluku i odbio, kao neosnovan zahtev tužioca, pravilnom primenom materijalnog prava.

Članom 3. stavom 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, propisano je da vlasnik ima pravo da svoju stvar drži, da je koristi i da njome raspolaže, u granicama određenim zakonom, dok je stavom 2. istog člana propisano da je svako dužan da se uzdržava od povrede prava svojine drugog lica. Članom 42. stavom 1. Istog zakona propisano je da ako treće lice neosnovano uznemirava vlasnika i pretpostavljenog vlasnika na drugi način oduzimanjem stvari, vlasnik, odnosno pretpostavljeni vlasnik, može tužbom zahtevati da to uznemiravnje prestane.

Kod utvrđenog da je tužilac upisan kao korisnik sa delom poseda 1/1 na spornoj parceli, kao i vlasnik na zgradi broj 1, izgrađenoj na istoj parceli, da je na spornoj parceli izgrađen objekat koji je vlasništvo tužene GG, koji je upisan u list nepokretnosti i za koji postoji odobrenje za upotrebu, to je pravilan zaključak drugostepenog suda, da tužena GG, iako nije upisana kao korisnik parcele na kojoj je izgrađen objekat koji je njeno vlasništvo ima pravo korišćenja sporne parcele u cilju uspostavljanja jedinstva nepokretnosti, pravilnom primenom odredbi Zakona o planiranju i izgradnji. S obzirom da tužena GG ima pravo korišćenja sporne parcele, iako nije upisana kao korisnik iste, i da spornu parcelu koristi, to je neosnovan zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da ga je tužena GG neosnovano uznemiravala u korišćenju sporne parcele, jer tužena GG nije treće lice, pa je s toga pravilno odlučio drugostepeni sud kada je primenom člana 42. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa odbio, kao neosnovan zahtev tužioca. S obzrom da ostali tuženi koriste spornu parcelu uz saglasnost GG, to je pravilan zaključak drugostepenog suda da je neosnovan zahtev tužioca i u odnosu na ostale tužene.

Sa napred navedenih razloga neosnovani su navodi revizije o pogrešenoj primeni materijalnog prava.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

S obzrom da tužioc nije uspeo u postupku po reviziji, to je odbijen kao neosnovan njegov zahtev za naknadu troškova po reviziji, sa kojih razloga je odlučeno kao u stvu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić