Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji su punomoćnici Zoran Lalković, advokat iz ... i Darko Dragović, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., čiji je punomoćnik Milan Ristić, advokat iz ... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Predrag Mitić, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti poravnanja, odlučujući o revizijama tužilje izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 455/16 od 21.04.2017. godine, u sednici održanoj 18.03.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 455/16 od 21.04.2017. godine i predmet vraća istom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Despotovcu, Sudska jedinica u Svilajncu P 436/14 od 19.11.2015. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev pa je poništeno poravnanje zaključeno pred Opštinskim sudom u Svilajncu P 361/09 od 08.10.2009. godine, koje je zaključeno između tuženih i obavezani su tuženi da to priznaju. Stavom drugim izreke obavezani su tuženi da tužilji naknade troškove parničnog postupka od 137.100,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 455/16 od 21.04.2017. godine, preinačena je prvostepena presuda, tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se poništi poravnanje zaključeno pred Opštinskim sudom u Svilajncu P 361/09 od 08.10.2009. godine, koje je zaključeno između tuženih, kao i da se obavežu tuženi da to priznaju, pa je obavezana tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka od 95.200,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila revizije zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP koja je učinjena u postupku pred drugosepenim sudom (kao revizijskog razloga iz člana 407. stav 1. tačka 3. ZPP) i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o  reviziji na osnovu člana 408. u vezi sa članom  403. stav 2. tačka 2.ZPP, koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi BB je od tužene VV kupio nepokretnosti u mestu ... u KO ... o čemu je sačinjen kupoprodajni ugovor koji je overen pred Osnovnim sudom u Baru pod Ov1 7235/07 od 30.07.2007. godine. Iz sadržine ugovora koji su zaključili tuženi i tužena, na osnovu priznanice od 11.04.2007. godine, kao i iz predugovora o kupoprodaji od 05.06.2007. godine, utvrđeno je da je tuženi u celosti isplatio kupoprodajnu cenu tuženoj, a što je konstatovano dopisivanjem sadržine teksta na kraju predugovora gde se potvrđuje i to potpisima samih stranaka i svedoka da je tuženi isplatio u celosti kupoprodajnu cenu. Tuženi BB i tužilja, pred sudom za radno pravne sporove u ..., ..., zaključili su poravnanje br. .../... od 16.01.2009. godine, po kome se tuženi obavezao da na tužilju prenese sva svoja prava, naročito očekivano pravo na prenos vlasništva iz kupoprodajnog ugovora za zemljište sa zgradom u naselju “...“ broj ... u Republici .... i to: sa tužene VV na tužilju, da vrednost koju tuženi treba da prenese tužilji odgovara vrednosti oko 15.000 evra, a poravnanjem se obavezao i da tužilji za druge njene zahteve po osnovu obeštećenja isplati još 8.000 evra, te da zakupodavcu restorana plati 3.000 evra. Navedeno poravnanje priznato je od strane nadležnih sudova u Srbiji i Crnoj Gori. Tuženi BB sa tuženom VV pred Opštinskim sudom u Svilajncu u predmetu P 361/09 zaključio je 08.10.2009. godine poravnanje kojim su raskinuli kupoprodaju sporne nepokretnosti iz tužbe (u mestu ... u KO ...). Prvostepeni sud je utvrdio iz sadržine ugovora koji su zaključili tuženi i tužena i na osnovu priznanice od 11.04.2007. godine kao i iz predugovora o kupoprodaji od 05.06.2007. godine da je tuženi u celosti isplatio kupoprodajnu cenu tuženoj, a što je konstatovano dopisivanjem sadržine teksta na kraju predugovora gde se potvrđuje i to potpisima samih stranaka i svedoka da je tuženi isplatio u celosti kupoprodajnu cenu.

Polazeći od navedenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev, zaključivši da je tuženi postupao protivno odredbi člana 3. stav 3. Zakona o parničnom postupku, jer tuženi nije mogao da ponovo raspolaže istom nepokretnošću pred Opštinskim sudom u Svilajncu u vidu zaključenja sudskog poravnanja kojim poravnanjem istu nepokrtnost vraća ranijem prodavcu i poništava kupoprodaju koju je zaključio sa prodavcem pred Osnovnim sudom u Baru 30.07.2007. godine, zbog čega je poravnanje ništavo, pri tom ocenivši da su neosnovani prigovori nedostatka aktivne legitimacije na strani tužilje i pasivne legitimacije na strani tuženih, te da je neosnovan prigovor tuženih da je potraživanje tužilje zastarelo iz razloga što se tužbom traži utvrđivanje ništavosti u smislu člana 103. ZOO, a shodno članu 110. ZOO, a koje pravo na isticanje ništavosti se ne gasi, tj. ne zastareva.

Međutim, drugostepeni je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužilje, nalazeći da je tužbeni zahtev postavljen tako što se traži poništaj poravnanja sa razloga ništavosti, da prvostepeni sud u toku postupka nije razgraničio da li se radi o takvim nedostacima u zaključenju navedenog poravnanja koji ga čine rušljivim ili pak apsolutno ništavim, pa kako poništenje rušljivog ugovora može tražiti stranka u čijem interesu je rušljivost ustanovljena u određenom roku od godinu dana od dana saznanja za razloge rušljivosti, odnosno prestanka prinude, te da pravo da se traži poništenje ovakvog ugovora – poravnanja u svakom slučaju prestaje istekom roka od tri godine od dana zaključenja poravnanja, te je stoga tužbeni zahtev trebalo da bude postavljen tako da se traži utvrđenje ništavosti poravnanja, a da je očigledno da tužbeni zahtev tužilje nije pravilno postavljen, pa kako sud u postupku odlučuje u granicama zahteva koji su stavljeni u postupku u smislu odredbe člana 3. stav 1. ZPP, to je drugostpeni sud preinačio provostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužilje.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano revizijom ukazuje da je pobijana odluka doneta zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. usled pogrešne primene člana 3. stav 1. ZPP koja je učinjena pred drugostepenim sudom, što je bilo od uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke.

Odredbom člana 2. ZPP, propisano je da stranke imaju pravo na zakonitu, jednaku i pravičnu zaštitu svojih prava (stav 1) i da sud ne može da odbije odlučivanje o zahtevu za koji je nadležan (stav 2). Pri tome, sud u parničnom postupku odlučuje u granicama zahteva koji je postavljen u postupku (član 3. stav 1. ZPP).

U konkretnom slučaju, tužilja je podneskom primljenim u Osnovnom sudu u Despotovcu, Sudska jedinica u Svilajncu 03.09.2015. godine (koji je dostavljen protivnoj stranci), tražila da sud utvrdi da je sporno poravnanje ništavo u smislu odredbe člana 103. Zakona o obligacionim odnosima, a pri tužbenom zahtevu kojim je tražila da se utvrdi da je sporno poravnanje ništavo ostala je i na ročištu za glavnu raspravu održanom 19.11.2015. godine, na kome je zaključena rasprava i na kome je prisustvovao punomoćnik tuženog i u odsustvu uredno pozvanih punomoćnika tužene i tuženih. Imajući u vidu navedeno, drugostepeni sud je pogrešno primenio navedena opšta pravila parničnog postupka i učinio je apsolutno bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP usled pogrešne primene člana 3. stav 1. ZPP, kada je zaključio da je očigledno da tužbeni zahtev tužilje nije pravilno postavljen, navodeći da je tužilja tražila poništaj poravnanja a da je trebalo da postavljenim tužbenim zahtevom traži utvrđenje ništavosti poravnanja, zbog čega je u smislu odredbe člana 3. stav 1. ZPP drugostpeni sud preinačio provostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužilje. Iz navedenih razloga, pobijana presuda je ukinuta i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno suđenje. Kako je prvostepena presuda u ovoj parnici već jedanput bila ukinuta, a pobijanom drugostepenom presudom je prvostepena presuda preinačena i odbijen tužbeni zahtev, drugostepeni sud će saglasno odredbama člana 383. i 384. u vezi člana 387. stav 3. ZPP, ukoliko nađe da je radi pravilnog utvrđenja činjeničnog stanja potrebno da se pred drugostepenim sudom ponove već izvedeni dokazi, zakazati i održati raspravu, a zatim imajući u vidu izneto u ovom rešenju, odlučiti o tužbenom zahtevu uz pravilnu primenu materijalnog prava.

Ukinuta je i odluka o troškovima jer zavisi od odluke o glavnoj stvari.

S obzirom na izloženo, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 415. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić