Protiv pravnosnažne presude Višeg suda u Nišu Kž1 41/2021 od 30.03.2021. godine zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Miroslav Ristić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijanu presudu i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili je preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da je sud pobijanom pravnosnažnom presudom povredio zabranu preinačenja na štetu okrivljenog propisanu odredbom člana 453. ZKP, jer je postupajući isključivo po žalbi branioca okrivljenog, dok je javni tužilac izjavio žalbu samo zbog odluke o krivičnoj sankciji, izmenio presudu na štetu okrivljenog. Kao izmenu na štetu okrivljenog branilac navodi da je sud iz činjeničnog opisa izbacio podstrekavanje i okrivljenog oglasio krivim za radnju pomaganja, na šta nije bio ovlašćen jer kada rešava po pravnom leku uloženom u korist okrivljenog ne sme doneti odluku koja bi išla na njegovu štetu.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 453. ZKP, koja predviđa zabranu preinačenja na štetu okrivljenog, propisano je da ako je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Članom 34. stav 1. Krivičnog zakonika je propisano da ko drugog sa umišljajem podstrekne da izvrši krivično delo, kazniće se kaznom propisanom za to krivično delo.

Članom 35. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da ko drugom sa umišljajem pomogne u izvršenju krivičnog dela, kazniće se kaznom propisanom za to krivično delo, ili ublaženom kaznom.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud nije prekršio zabranu preinačenja na štetu okrivljenog (reformatio in peius) propisanu odredbom člana 453. ZKP, obzirom da preinačena presuda nije izmenjena na štetu okrivljenog AA ni u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, niti u pogledu krivične sankcije. Naime, prvostepenom presudom okrivljeni je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 1. KZ u podstrekavanju u vezi člana 34. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci i na novčanu kaznu u određenom iznosu od 50.000,00 dinara, dok je usvajanjem žalbi okrivljenog i branioca, a nakon održanog pretresa, drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu u pogledu činjeničnog opisa, pravne kvalifikacije dela i odluke o uračunavanju mere zabrane napuštanja stana i okrivljenog oglasio krivim za izvršenje krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti u pomaganju iz člana 278. stav 1. u vezi člana 35. KZ i osudio na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci, dok je prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena. Kada je krivično delo izvršeno pomaganjem, zakonom je propisano da će se učinilac kazniti kaznom propisanom za to krivično delo, ili ublaženom kaznom, što nije slučaj kada je krivično delo izvršeno podstrekavanjem gde se učinilac kažnjava kaznom propisanom za to krivično delo, što u konkretnom slučaju znači da je zakonskom odredbom koja reguliše pomaganje predviđena mogućnost ublažavanja kazne, što nije slučaj kod podstrekavanja, pa je samim tim drugostepeni sud, preinačenjem prvostepene presude i oglašavanjem okrivljenog krivim za izvršenje istog krivičnog dela u pomaganju presudio u korist okrivljenog, a ne na njegovu štetu kako se to navodi u podnetom zahtevu.

Dakle, kako okrivljeni AA nije oglašen krivim za teže krivično delo, niti mu je izrečena teža krivična sankcija, to po stavu ovoga suda nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, a kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanom presudom nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Miroslava Ristića, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić