Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog Stefana Petrovića u podnetom zahtevu ističe da se pobijana osuđujuća presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne može zasnivati i to isključivo na potvrdi o privremeno oduzetim predmetima, a koju je kao nezakonit dokaz sud morao izdvojiti iz spisa predmeta. Kao razlog nezakonitosti navedene potvrde, branilac ističe da je ista sačinjena protivno odredbama ZKP, jer okrivljeni nije bio prisutan prilikom utvrđivanja količine i vrste psihoaktivnih supstanci koje su se nalazile u spornom kaišu.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Ovo sa razloga jer je potvrda o privremeno oduzetim predmetima MUP-a RS DP PU za grad Beograd, Uprava policije PI za bezbednost na rekama broj 176/18 od 15.04.2018. godine rezultat zakonito sprovedene dokazne radnje privremeno oduzimanje predmeta, tako da i po načinu pribavljanja i po svojoj sadržini predstavlja zakonit dokaz i na istoj se može zasnivati presuda. Naime, navedena potvrda sadrži sve podatke propisane odredbom člana 150. stav 1. ZKP i to opis predmeta koji su oduzeti od okrivljenog, podatke o okrivljenom Stefanu Petroviću od koga su predmeti oduzeti, mesto gde su isti pronađeni, kao i svojstvo i potpis lica koje radnju sprovodi, a potvrdu je bez primedbi potpisao Stefan Petrović. Kako iz spisa predmeta proizilazi da su psihoaktivne supstance koje su se nalazile u PVC kesicama pronađene od strane policijskih službenika PI za bezbednost na rekama prilikom pregleda okrivljenog Stefana Petrovića i to u uzdužnom prostoru kaiša koji je okrivljeni nosio na pantalonama sa rajsferšlusom sa unutrašnje strane i od njega na licu mesta oduzete, dakle da je okrivljeni bio prisutan prilikom pronalaska psihoaktivnih supstanci u PVC kesicama u spornom kaišu, to okolnost da li je okrivljeni bio prisutan prilikom samog brojanja PVC kesica po nalaženju ovoga suda nije od uticaja na zakonitost navedene potvrde, pri čemu se količina i vrsta pronađenih i oduzetih psihoaktivnih supstanci utvrđuje fizičko-hemijskim veštačenjem od strane MUP-a RS DP UKP Nacionalno kriminalističko-tehničkog centra, a kojem veštačenju svakako ne prisustvuje okrivljeni.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Stefana Petrovića u ostalom delu je odbačen kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva navodi da nižestepeni sudovi nisu u obrazloženjima pobijanih presuda dali jasne i argumentovane razloge za donošenje osuđujuće presude u odnosu na okrivljenog, te da nisu dali razloge zbog čega tokom postupka nisu utvrdili spornu činjenicu da li je okrivljeni bio prisutan prilikom utvrđivanja sadržine kaiša, kao i da drugostepeni sud nije dao ocenu žalbenih navoda odbrane, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Pored toga, branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima i razlozima datim u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na po njemu pogrešnu, paušalnu i pristrasnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza i iznošenjem sopstvenog činjeničnog zaključka da iz svih izvedenih dokaza proizilazi da je okrivljeni psihoaktivne supstance koje su kritičnom prilikom pronađene kod njega držao isključivo radi njihovog korišćenja zajedno sa društvom sa kojim je došao na žurku, a da ne postoji ni jedan dokaz da je okrivljeni psihoaktivne supstance držao radi njihove prodaje na žurci.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti nižestepene presude pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, te zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne i pristrasne ocene izvedenih dokaza od strane nižestepenih sudova, a što ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Stefana Petrovića - advokata Nemanje Lukića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na navedenu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                     Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić