Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Dušan Stojanović, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8) i 9), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 2) ZKP (u uvodu zahteva pogrešno označeno član 439. tačka 3. ZKP), sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine presude Osnovnog suda u Rumi 3K.347/20 od 24.02.2021. godine i Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 3Kž1-134/21 od 12.05.2021. godine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da preinači navedene presude tako što će okrivljenog AA osloboditi od optužbe za krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da se pobijana pravnosnažna presuda zasniva na dokazima na kojima se po odredbama ZKP ne može zasnivati i to na zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija od 25.12.2017. godine i na potvrdi o privremeno oduzetim predmetima PS Irig od 25.12.2017. godine, a koje je kao nezakonite dokaze trebalo izdvojiti iz spisa predmeta. Kao razlog nezakonitosti navedenih dokaza branilac okrivljenog ističe da su isti rezultat nezakonito sprovedene dokazne radnje pretresanje stana, obzirom da u konkretnom slučaju nisu bile ispunjene pretpostavke za pretresanje stana prema odredbama člana 156. ZKP. Naime, kako iz spisa predmeta proizilazi da je u vreme preduzimanja dokazne radnje pretresanja stana okrivljeni imao boravište na drugoj adresi koja je predstavljala centar njegovih životnih aktivnosti i to u ..., ..., to, po stavu branioca, okrivljeni ne može biti držalac stana i prostorija u kojima je izvršeno pretresanje, već samo njegova majka BB koja je vlasnik stana i živi na adresi ..., ulica ..., a okrivljeni je kritičnom prilikom bio samo prisutno lice u skladu sa članom 156. stav 4. ZKP kao punoletni član domaćinstva u odsutnosti držaoca stana, pri čemu činjenica da okrivljeni ima prijavljeno prebivalište na adresi pretresanja po stavu branioca ne ukazuje da je on neposredni držalac stana.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Ovo sa razloga jer zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija MUP-a RS DP PU Sremska Mitrovica - PS Irig broj 2KPPR.363/17 od 25.12.2017. godine, kao i potvrda o privremeno oduzetim predmetima MUP-a RS DP PU Sremska Mitrovica - PS Irig broj 2KPPR.363/17 od 25.12.2017. godine, i po svojoj sadržini i po načinu pribavljanja predstavljaju zakonite dokaze na kojima je sud mogao zasnovati pobijanu pravnosnažnu presudu. Naime, navedeni dokazi su rezultat zakonito sprovedene dokazne radnje pretresanje stana koja je preduzeta od strane ovlašćenih službenih lica PS Irig, u prisustvu dva punoletna građanina kao svedoka, po naredbi za pretresanje sudije za prethodni postupak Osnovnog suda u Rumi 2KPPR.363/17 od 20.12.2017. godine, koja je doneta na obrazloženi zahtev Osnovnog javnog tužioca u Rumi KTR.br.943-40/17 od 20.12.2017. godine, a koja naredba glasi upravo na AA kao držaoca stana i na adresu na kojoj je izvršeno pretresanje - ..., ulica ..., a na kojoj adresi okrivljeni ima prijavljeno prebivalište, tako da su u konkretnom slučaju ispunjene pretpostavke za pretresanje stana prema odredbama člana 156. ZKP vezano za držaoca stana, a navedeni zapisnik je okrivljeni kao držalac stana potpisao bez primedbi. Inače, u samom zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija je na prvoj strani konstatovano da je okrivljeni poučen da ima pravo da uzme advokata - branioca koji može prisustvovati pretresanju, te da je okrivljeni izjavio da ne zahteva prisustvo advokata, tako da se i u ovom delu kao neosnovani ocenjuju navodi branioca okrivljenog.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva samo formalno označava bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, navođenjem da sud presudom nije potpuno rešio predmet optužbe. Međutim, branilac svojim navodima kojima obrazlaže postojanje po njemu ove povrede zakona po nalaženju ovoga suda faktički ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) u vezi člana 421. stav 2. ZKP. Ovo imajući u vidu da branilac ističe da kako je sud doneo rešenje o spajanju krivičnih postupaka koji su se vodili protiv okrivljenog AA u predmetima K.br.347/2020 i K.br.528/2020 a radi vođenja jedinstvenog postupka u predmetu K.br.347/2020, to je bio u obavezi da shodno odredbi člana 421. stav 2. ZKP jednom presudom donese svoju odluku u ovoj krivičnopravnoj stvari, a ne da povodom krivičnih dela od 12.02.2020. godine i 25.12.2017. godine donese dve potpuno odvojene odluke i to prvo odbijajuću presudu, a zatim pobijanu osuđujuću presudu.

Pored toga, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti samo formalno označava i povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, navođenjem da je sud prekoračio optužbu. Međutim, branilac okrivljenog dalje u obrazloženju zahteva svojim navodima kojima obrazlaže po njemu „prekoračenje optužbe“ i to navodima da je prvostepeni sud u izreci presude utvrdio da je okrivljeni izvršio krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, dok je na strani 6 obrazloženja presude naveo da se u radnjama okrivljenog stiču obeležja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, po nalaženju ovoga suda, faktički ukazuje na protivrečnost između izreke prvostepene presude i datih razloga u istoj, a što bi predstavljalo bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Osim toga, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti samo formalno označava i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP (u uvodu zahteva pogrešno označeno član 439. tačka 3. ZKP), zbog koje je podnošenje zahteva takođe dozvoljeno okrivljenom, navođenjem da je prvostepeni sud primenio zakon koji se nije mogao primeniti. Međutim, branilac okrivljenog svojim daljim ukazivanjem da je prvostepeni sud u izreci prvostepene presude kao propis naveo Pravilnik o utvrđivanju Spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci koji nije važio dana 25.12.2017. godine, a koji dan je u izreci prvostepene presude naveden kao vreme izvršenja krivičnog dela, po nalaženju ovoga suda, suštinski ukazuje na nerazumljivost izreke prvostepene presude, a što bi predstavljalo bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razloge pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, dok suštinski ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) u vezi člana 421. stav 2. ZKP (navodi branioca vezano za povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8. ZKP), te na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP (navodi branioca vezano za povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP) i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP (navodi branioca vezano za povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP), a koje povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Dušana Stojanovića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na navedenu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                    Za predsednika veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                        Vesko Krstajić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić