.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Prev 123/2021
13.05.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici po tužbi tužioca STD Company DOO Niš, Balkanska broj 2, čiji je punomoćnik Milan Delić, advokat u ..., protiv tuženog Grad Niš, koga zastupa Gradsko javno pravobranilaštvo i tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Nišu, radi isplate duga, odlučujući o reviziji tuženog Grada Niša izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 2Pž 941/20 od 03.12.2020. godine, u sednici veća održanoj 13. maja 2021. godine, doneo je
P R E S U D U
Revizija tuženog SE USVAJA, PREINAČUJU se presuda Privrednog apelacionog suda 2Pž 941/20 od 03.12.2020. godine i presuda Privrednog suda u Nišu 6P 574/2019 od 20.11.2019. godine u prvom i u trećem stavu izreke, tako što se odbija tužbeni zahtev tužioca STD Company DOO Niš da se tuženi Grad Niš obaveže da tužiocu isplati na ime neosnovanog obogaćenja iznos od 31.716.643,07 dinara sa kamatom po Zakonu o visini stope zatezne kamate počev od 24.03.2009. godine do isplate, i obavezuje se tužilac da tuženom Grad Niš naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 436.500,00 dinara, u roku od 8 dana.
O b r a z l o ž e nj e
Privredni sud u Nišu je doneo presudu 6P 574/2019 dana 20.11.2019. godine, kojom je u prvom stavu izreke usvojio tužbeni zahtev tužioca STD Company DOO Niš kojim je tražio da se obaveže Grad Niš da na ime neosnovanog obogaćenja isplati tužiocu iznos od 31.716.643,07 dinara sa kamatom po zakonu o visini stope zatezne kamate počev od 24.03.2009. godine do isplate; u drugom stavu izreke odbio tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže Republika Srbija da solidarno sa Gradom Nišom tužiocu na ime neosnovanog obogaćenja isplati iznos od 31.716.643,07 dinara sa kamatom po Zakonu o visini stope zatezne kamate počev od 24.03.2009. godine do isplate i u trećem stavu izreke obavezao tuženog Grad Niš da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 1.248.000,00 dinara.
Odlučujući o žalbi tuženog Grada Niša, Privredni apelacioni sud je doneo presudu 2Pž 941/20 dana 03.12.2020. godine kojom je odbio žalbu tuženog kao neosnovanu i potvrdio presudu Privrednog suda u Nišu 6P 574/2019 od 20.11.2019. godine u prvom i trećem stavu izreke.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu po odredbi člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br 72/2011 ... i 18/2020) i odlučio da je revizija tuženog osnovana.
Pobijna presuda je doneta bez bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nedostaci zbog kojih se presuda ne bi mogla ispitati, protivrečnosti ilu nejasnoća razloga o bitnim činjenicama, koje revident ističe kao bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku, nisu zakonom predviđeni revizijski razlozi, po odredbi člana 407. Zakona o parničnom postupku, te ove navode revizijski sud nije uzimao u obzir.
Pobijana presuda je doneta pogrešnom primenom materijalnog prava.
Prema činjeničnom stanju na kome su zasnovane prvostepena i drugostepena presuda, tužilac je kao zakupac bio u ugovornom odnosu sa JP Niš film Niš kao zakupodavcem, po osnovu ugovora zaključenog 17.08.2007. godine o zakupu poslovnog prostora, bioskopa „Park“ u ulici Strahinjića bana broj 2a u Nišu, na period od 10 godina počev od 01.09.2007. godine. Bioskop je dat na korišćenje od strane Republike Srbije preduzeću „Slavica film“ čiji je pravni sledbenik JP Niš film Niš, čiji je osnivač tuženi Grad Niš, na osnovu odluke o osnivanju od 25.06.1993. godine. Ugovorom je između ostalog postignuta saglasnost da tužilac može vršiti neophodne prepravke u cilju adaptacije i sanacije objekta. Aneksom broj 1. ugovora od 27.03.2009. godine ugovorne strane su dopunile član 3. osnovnog ugovora tako što su odredili da u skladu sa datom saglasnošću zakupodavca, zakupac može vršiti sve neophodne prepravke u cilju adaptacije i sanacije objekta, da je zakupac finansirao celokupno izvršeno ulaganje u objekat u vlasništvu zakupodavca na način što je za račun zakupodavca izvršio adaptaciju i time za 100% uvećao vrednost poslovnog prostora koji je predmet zakupa, da izvršeno ulaganje u objekat u vlasništvu zakupodavca po isteku ugovora o zakupu ostaje vlasništvo zakupodavca jer sa objektom čini neodvojivu celinu, da vrednost izvršenog ulaganja iznosi 335.367,85 evra u dinarskoj protivvrednosti 31.716.643,07 dinara po srednjem kursu na dan 24.03.2009. godine, da su za iznos izvršenog ulaganja od 335.367,85 evra ugovorne strane saglasne da zakupac pored prava u skladu sa zakonom da od zakupodavca potražuje vrednost izvršenih ulaganja za sve vreme trajanja ugovora o zakupu, odnosno u zakonom propisanom roku po isteku ugovora o zakupu, ima pravo i, ukoliko se u pisanoj formi izjasni 30 dana pre isteka ugovora o zakupu, da nastavi sa daljim korišćenjem poslovnog prostora za naredni period, onoliki broj meseci po sadašnjoj visini zakupnine sve do iznosa koji odgovara visini izvršenih ulaganja od strane zakupca. Rešenjem Privrednog suda u Nišu St 566/2011 od 15.09.2011. godine nad JP Niš film Niš je otvoren i zaključen stečajni postupak (tzv. automatski stečaj), i određeno da je imovina stečajnog dužnika prešla u svojinu Republike Srbije. Odlukom Grada Niša broj 06542/2008-7-02 od 08.12.2008. godine je Grad Niš kao osnivač preuzeo dug JP Niš film Niš prema poveriocima, koji na dan 31.08.2008. godine iznosi 49.000.000,00 dinara, i obaveze JP Niš film prema poveriocima koje su nastale posle 31.08.2008. godine, sve do konačnog regulisanja statusa preduzeća. Prema utvrđenju prvostepenog suda, Grad Niš je doneo i Odluku o prestanku važenja Odluke o preuzimanju duga i obaveza javnog preduzeća za snimanje, prikazivanje, iznajmljivanje i distribuciju filmova i video kaseta Niš film Niš, dana 25.03.2011. godine pod brojem 06-159/2011-99-22. Prvostepeni sud je utvrdio i da je rešenjem Vlade Republike Srbije od 09.12.2010. godine broj 464-8992/2010 određeno da se oduzimaju od nosioca prava korišćenja Javnog preduzeća za snimanje, prikazivanje, iznajmljivanje i distribuciju filmova i video kaseta Niš film Niš, nepokretnosti u državnoj svojini koje nisu u funkciji ostvarivanja delatnosti tog javnog preduzeća, koje su nepokretnosti određene rešenjem, i da će se kao vlasnik na tim nepokretnostima u javne knjige o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima upisati Republika Srbija, a kao korisnik Grad Niš. Obaveštenjem koje je tužilac uputio Republici Srbiji – Republičkom državnom pravobranilaštvu – Odeljenju u Nišu, tužilac se izjasnio da ga u skladu sa članom 1. stav 3. Aneksa 1. ugovora o zakupu obaveštava, kao pravnog sledbenika Niš film po rešenju Privrednog suda u Nišu 2St br. 566/11 od 15.09.2011. godine, na osnovu koga je imovina stečajnog dužnika prešla u vlasništvo Republike Srbije, da shodno navedenom u ugovoru ne želi da po proteku roka od 10 godina nastavi sa daljim korišćenjem zakupljenog prostora bioskopa „Park“ iz razloga kako bi zadržao pravo iz člana 1. stav 3. Aneksa 1. ugovora o zakupu da od zakupodavca potražuje iznos izvršenih ulaganja za sve vreme trajanja ugovora o zakupu i to u iznosu od 31.716.643,07 dinara sa pripadajućom kamatom.
Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja je drugostepeni sud zaključio da je pravilno prvostepeni sud obavezao tuženog Grad Niš da tužiocu plati iznos od 31.716.643,07 dinara sa kamatom po Zakonu o visini stope zatezne kamate počev od 24.03.2009. godine do isplate, s tim što za razliku od prvostepenog suda, ne nalazi osnov obaveze u o neosnovanom obogaćenju, u smislu odredbe člana 210. Zakona o obligacionim odnosima, već smatra da je tuženi Grad Niš dužan da tužiocu plati navedeni iznos kao jemac, po odredbi član 1004. Zakona o obligacionim odnosima.
Drugostepeni sud polazi od toga da prvostepeni sud nije utvrdio činjenicu ko je vlasnik zakupljenog prostora. Prostor koji je predmet zakupa nije u evidenciji imovine Republike Srbije. Svakako, zakupljeni prostor nije u svojini tužioca koji je izvršio adaptaciju i sanaciju objekta, uz sglasnost zakupodavca JP Niš film Niš. Vrednost ulaganja u objekat je 335.367,85 evra u dinarskoj protivvrednosti 31.716.643,07 dinara po srednjem kursu na dan 24.03.2009. godine. Osnovanost tužbenog zahteva drugostepeni sud ceni na osnovu odredbe člana 7. Zakona o javnim preduzećima („Službeni glasnik RS“ br.6/90). Prema toj odredbi, u slučaju nastupanja uslova za otvaranje i sprovođenje stečajnog postupka nad javnim preduzećem, osnivač preduzima mere za obezbeđenje uslova za nesmetan rad tog preduzeća i jemči za njegove obaveze, pa pošto je JP Niš film Niš pao pod stečaj, zaključuje da je pravo tužioca da naplatu potraživanja koja ima od javnog preduzeća traži od njegovog osnivača, kao jemca obaveze. Dakle, po stanovištu drugostepenog suda je osnov potraživanja tužioca zakonsko jemstvo tuženog Grad Niš za obaveze privrednog društva, JP Niš film Niš čiji je osnivač. Što se tiče odluke o preuzimanju duga i obaveza JP Niš film Niš od 08.12.2008. godine koji je doneo Grad Niš kao osnivač, drugostepeni sud je cenio odredbu člana 4. te odluke, kojom je predviđeno da se ona ima smatrati izjavom o preuzimanju duga u smislu Zakona o stečajnom postupku, kako je predviđeno članom 52. Zakona o stečajnom postupku („Službeni glasnik RS“ br 84/2004 i 85/2005 – dr zakon), s tim da tokom postupka nije dostavljen dokaz da je u stečajnom postupku doneta odluka stečajnog suda o preuzimanju duga.
Međutim, u vreme zaključenja ugovora o zakupu zaključenog 17.08.2007. godine i aneksa tog ugovora zaključenog 27.03.2009. godine, na snazi je bio Zakon o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa („Službeni glasnik RS“ br 25/2000, 25/2002, 107/2005 i 108/2005 – i spr.), čijim stupanjem na snagu je prestao da važi Zakon o javnim preduzećima („Službeni glasnik RS“ br. 6/90), čije odredbe primenjuje drugostepeni sud. Zakonom o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa predviđena je jedino odgovornost javnog preduzeća za svoje obaveze (član 10. stav 1.). Dakle, u ovom zakonu nema osnova za odgovornost tuženog za obaveze javnog preduzeća.
Dalje, na osnovu odredaba Zakona o stečaju („Službeni glasnik RS“ br.104/2009, 99/2011- dr zakon) je doneto rešenje Privrednog suda u Nišu broj 2 St br.566/2011 dana 15.09.2011. godine kojim je utvrđena ispunjenost stečajnog razloga trajnije nesposobnosti plaćanja i otvoren stečajni postupak prema stečajnom dužnika JP Niš film Niš, utvrđeno je da ne postoji interes poverilaca i stečajnog dužnika za sprovođenje stečajnog postupka i zaključen stečajni postupak prema istom stečajnom dužniku, te je određeno da po pravnosnažnosti tog rešenja, koje je pravnosnažno 19.10.2011. godine, imovina stečajnog dužnika prelazi u svojinu Republike Srbije. U članu 14. istog zakona predviđeno je da se stečajni postupak ne sprovodi prema pravnim licima čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave, a koja se isključivo ili pretežno finansiraju kroz ustupljene javne prihode ili iz budžeta ili jedinica lokalne samouprave i da za obavezu pravnog lica nad kojim se u skladu sa tom odredbom člana 14. stav 1. Zakona o stečaju ne sprovodi stečajni postupak solidarno odgovaraju njegovi osnivači, odnosno vlasnici, kao članovi ili akcionari (član 14. stav 3.). Ovom odredbom je predviđena solidarna odgovornost jedinice lokalne samouprave kao osnivača pravnog lica, što je u konkretnom slučaju Grad Niš u odnosu na Javno preduzeće za snimanje, prikazivanje, iznajmljivanje i distribuciju filmova i video kaseta Niš film Niš, u slučaju kad se pravno lice isključivo ili pretežno finansira kroz ustupljene javne prihode, ili iz budžeta jedinica lokalne samouprave, kada su ispunjeni stečajni razlozi, ali se stečajni postupak ne sprovodi. Međutim, u konkretnom slučaju je nad JP Niš film Niš otvoren i zaključen stečajni postupak, te nije došlo do zasnivanja solidarne odgovornosti osnivača, Grada Niša za obaveze JP Niš film Niš po navedenoj odredbi Zakona o stečaju. Do ispunjenosti uslova za solidarnu odgovornost Grada Niša došlo bi u situaciji da su bili ispunjeni stečajni razlozi, ali da se stečajni postupak nije sproveo nad navedenim javnim preduzećem kao glavnim dužnikom. Kako taj zakonski uslov za odgovornost osnivača nije ispunjen, to nema mesta usvajanju tužbenog zahteva u odnosu na Grad Niš kao osnivača dužnika prema tužiocu za potraživanje iz ugovora o zakupu.
Kako je i drugostepeni sud zaključio, u postupku nije dokazano da je ulaganjima tužioca uvećana vrednost imovine tuženog Grad Niš, jer nije dokazano da je objekat, predmet zakupa u koji je tužilac ulagao, u svojini Grada Niša, pa nije dokazano ni sticanje na strani ovog tuženog.
Prema iznetom, nema osnova obavezivanju Grada Niša da tužiocu naknadi vrednost njegovih ulaganja u objekat po ugovoru o zakupu sa JP Niš film Niš.
To su razlozi zbog kojih je revizijski sud usvojio reviziju tuženog Grad Niš i preinačio drugostepenu presudu i prvostepenu presudu u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev tužioca prema ovom tuženom, i u delu odluke o troškovima parničnog postupka, te je odbio zahtev tužioca da se tuženi Grad Niš obaveže da tužiocu isplati iznos od 31.716.643,07 dinara sa kamatom po Zakonu o visini stope zatezne kamate počev od 24.03.2009. godine do isplate, i obavezao tužioca da tuženom Grad Niš naknadi troškove parničnog postupka, primenom odredaba člana 416. Stav 1. i člana 165. Zakona o parničnom postupku.
Tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove prvostepenog i drugostepenog postupka u iznosima od po 45.000,00 dinara za sastav odgovora na tužbu i za sastav podnesaka od 20.10.2017. godine, po 46.500,00 dinara za zastupanje na 5 održanih ročišta za glavnu raspravu, 24.000,00 dinara za zastupanje na 1 ročištu koje nije održano, za sastav žalbe protiv prvostepene presude 90.000,00 dinara, ukupno 436.500,00 dinara.
Naknada troškova je odmerena po određenom zahtevu tuženog, primenom člana 153., 154. i 162. Zakona o parničnom postupku te važeće Advokatske tarife.
Predsednik veća – sudija
Branko Stanić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
