Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Biserke Živanović i Vesne Subić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nemanja Račić, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Požarevca, čiji je zakonski zastupnik Gradski javni pravobranilac, radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2149/19 od 23.06.2020. godine, u sednici održanoj 01.04.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2149/19 od 23.06.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2149/19 od 23.06.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Požarevcu P1 4/19 (2017) od 17.05.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se poništi rešenje Skupštine grada Požarevca o imenovanju BB za direktora ... u ... broj 012-06-116/15b od 05.07.2017. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je on direktor ... u ... na osnovu rešenja Skupštine grada Požarevca o imenovanju broj 01-06-106/21 od 13.06.2014. godine, te da je tuženi dužan da omogući tužiocu vršenje poslova direktora do isteka mandata od 4 godine i razrešenja u skladu sa zakonom. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka plati 60.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2149/19 od 23.06.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Požarevcu P1 4/19 (2017) od 17.05.2019. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, koja je učinjena u postupku pred drugostepenim sudom, kao i zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa i pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana.

Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/11 ... 87/18), Vrhovni kasacioni sud nalazi da razlozi za odlučivanje o reviziji tužioca nisu osnovani.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca propisani članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku jer u ovoj parnici nema potrebe za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa, kao ni potrebe za razmatranjem pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, povodom ocene zakonitosti rešenja kojom je određeno lice imenovano za direktora ... u ..., kao i zahteva za utvrđenje da je tužilac direktor te ustanove. Revizijom se faktički osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, što nije razlog za izjavljivanje posebne revizije, a osim toga u reviziji se ne ukazuje na konkretne razloge zbog kojih bi revizija bila izuzetno dozvoljena, radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Osim toga, posebna revizija ne može da se izjavi zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke rešenja.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Tužba u ovoj parnici podneta je 04.09.2017. godine sa zahtevom za poništaj rešenja o imenovanju određenog lica za direktora ... u ..., kao i sa zahtevom za utvrđenje da je tužilac direktor te ustanove, te da je tuženi dužan da omogući tužiocu vršenje poslova direktora do isteka mandata od 4 godine i razrešenja u skladu sa zakonom. Vrednost spora koja je označena u tužbi je 10.000,00 dinara.

Članom 441. ZPP, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

U konkretnom slučaju, tužbeni zahtev se ne odnosi na zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, već se odlučuje o zakonitosti odluka tužene povodom imenovanja direktora ..., što nije spor iz člana 441. ZPP kada bi revizija uvek bila dozvoljena.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da predmet sudske zaštite nije pravo iz člana 441. ZPP, kao i da je vrednost predmeta spora koja je označena u tužbi ispod zakonom propisanog cenzusa za izjavljivanje revizije iz člana 403. stav 3. ZPP, to znači da revizija tužioca nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić