Dana 17.11.2017. godine tuženi je doneo upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu kojim je tužioca upozorio o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, budući da je 09.11.2017. godine učinio povredu radne discipline, predviđene članom 179. stav 3. tačka 4. Zakona i to zbog upotrebe alkohola u toku radnog vremena, koje ima ili može imati uticaja na obavljanje posla, da je učinio povredu radne obaveze iz člana 11. stav 1. tačka 12. ugovora o radu, budući da je konzumirao alkohol u toku radnog vremena, te da je navedenim ponašanjem učinio i povrede radne discipline predviđene članom 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu, budući da je ponašanje zaposlenog takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. Nakon ovog upozorenja tuženi je 07.12.2017. godine doneo i dopunsko upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, kojim je tužioca upozorio o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu iz razloga što je 06.09.2017. godine oko 14,45 časova, upravljajući viljuškarom u objektu fabrike riblje hrane, viljuškarem udario zaposlenog VV, koji radi kod poslodavca na poslovima „radnik magacioner-viljuškarista“, kojom prilikom je zaposlenom naneo lake telesne povrede usled nagnječenja leve noge, čime je zaposleni učinio povredu radnih obaeza iz člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona, član 30. stav 1. tačka 1. Pravilnika i člana 11. tačka 6. ugovora o radu - nesavesno ili nemarno izvršavanje radnih obaveza i člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona, a u vezi sa članom 30. stav 1. tačka 2. Pravilnika - necelishodno i neodgovorno korišćenje sredstava rada, te da je napred navedenim ponašanjem učinio i povredu radne discipline iz člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona, budući da je njegovo ponašanje da ne može da nastavi rad kod poslodavca. Tuženi je 28.12.2017. godine doneo rešenje o otkazu ugovora o radu kojim je tužiocu otkazao ugovor o radu iz razloga navedenih u upozorenju od 17.11.2017. godine i od 07.12.2017. godine. U vezi događaja od 09.11.2017. godine utvrđeno je na osnovu nalaza veštaka da vrednost alkohemije kod tužioca (određena dregerom) od 0,14 mg/ml, kao i nađena vrednost alkohola u krvi od 0,04 mg/ml nije imala uticaj na psihofizičke sposobnosti tužioca da bezbedno upravlja viljuškarom u datom vremenu.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili zahtev tužioca i poništili sporno rešenje tuženog, kao nezakonito, primenom člana 8. stav 1. i 2, člana 9, člana 179. stav 2. stav 3. tačka 4, člana 180. stav 1. i 2. i člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Nižestepeni sudovi su u vezi događaja od 06.09.2017. godine zaključili da tužilac nije izvršio takvu povredu radne obaveze zbog koje ne može da nastavi rad kod poslodavca, odnosno da je necelishodno i neodgovorno koristio sredstva rada i povredio radnu disciplinu, odnosno nesavesno ili nemarno vršio radne obaveze, jer se tužilac tom prilikom uobičajeno kretao viljuškarom u za to predviđenom prostoru, da je pri kretanju unazad proverio i uverio se da mu je prostor slobodan, a da se drugi zaposleni iznenada zatekao u prostoru kretanja viljuškara, usled čega tužilac nije imao mogućnost da ga primeti i pravovremeno reaguje, te da je došlo do povređivanja drugog zaposlenog bez krivice tužioca. U vezi događaja od 09.11.2017. godine nižesetpeni sudovi su primenom člana 179. stav 3. tačka 4. Zakona o radu zaključili da je tuženi nezakonito primenio ovaj otkazni razlog, jer količina alkohola u krvi tužioca, koja je utvrđena dregerom, odnosno analizom krvi od 0,14, zatim 0,04‰, nije imala uticaja na njegove psihofizičke sposobnosti da bezbedno upravlja viljuškarom u datom vremenu, te da s`toga nisu ispunjeni uslovi za otkaz ugovora o radu tužiocu i po ovom otkaznom razlogu. Nižestepeni sudovi su smatrali da prema članu 8. Zakona o radu, kojim je propisano da kolektivni ugovor i pravilnik o radu i ugovor o radu ne mogu da sadrže odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvrđuju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni zakonom, te da je u ovom slučaju trebalo primeniti samo odredbe Zakona o radu nezavisno od načina regulisanja dozvoljene količine alkohola u krvi pravilnikom tuženog, kojim je zaposlenima dato manje prava od zakonskog prava, te kako tuženi nije dokazao da su ispunjeni zakonski uslovi za otkaz ugovora o radu na osnovu člana 179. stav 3. tačka 4. Zakona o radu, zaključili su da ni ovaj otkazni razlog nije nastupio, te da su se stekli uslovi za poništaj pobijanog rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanja tužioca na rad.

Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da nisu ispunjeni uslovi za otkaz ugovora o radu tužiocu u vezi događaja od 06.09.2017. godine, međutim ne može se prihvatiti kao pravilan zaključak nižestepenih sudova u vezi događaja od 09.11.2017. godine, jer zbog pogrešne primene materijalnog prava nisu utvrđene činjenice od kojih zavisi odluka o zahtevu tužioca.

Članom 8. stavom 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24,05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14), propisano je da kolektivni ugovor i pravilnik o radu (u daljem tekstu: opšti akt) i ugovor o radu ne mogu da sadrže odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvrđuju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni zakonom, dok je stavom 2. istog člana propisano da opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvrđena zakonom, osim ako zakonom nije drugačije određeno. Članom 9. stavom 1. istog zakona propisano je da ako opšti akti i pojedine njegove odredbe utvrđuju nepovoljnije uslove rada od uslova utvrđenih zakonom, primenjuju se odredbe zakona, dok je stavom 2. istog člana propisano da pojedine odredbe ugovora o radu kojima su utvrđeni nepovoljniji uslovi rada od uslova utvrđenih zakonom i opštim aktom, odnosno koje se zasnivaju na netačnom obaveštenju od strane poslodavca o pojedinim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog - ništave su. Članom 15. tačkom 1) propisano je da zaposleni je dužan da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi, a tačkom 2) da poštuje organizaciju rada i poslovanje kod poslodavca, kao i uslove i pravila poslodavca u vezi sa ispunjavanjem ugovornih i drugih obaveza iz radnog odnosa. Članom 17. istog zakona propisano je da poslodavac i zaposleni dužni sud da se pridržavaju prava i obaveza utvrđenih zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. Članom 179. stavom 3. tačkom 4. istog zakona propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu i to zbog dolaska na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno upotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena, koje ima ili može da ima uticaj na obavljanje poslova.

Pravilnikom o radu tuženog od 14.10.2014. godine u članu 30. propisano je da zaposlenom prestaje radni odnos otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ako učini sledeće povrede radnih obaveza: nemarno, neblagovremeno i nesavesno izvršavanje radnih obaveza; ako necelishodno i neodgovorno koristi sredstva rada; ako zloupotrebi položaj i prekorači ovlašćenja i ako ne koristi ili nenamenski koristi obezbeđena sredstava i opremu za ličnu zaštitu, te da zaposlenom prestaje radni odnos otkazom ugovora o radu ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu i to, između ostalog, zbog dolaska na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno upotrebe alkohola i drugih opojnih sredstava u toku trajanja radnog vremena.

Pravilnikom o postupku kontrole prisustva alkohola i drugih opojnih sredstava u organizmu zaposlenih od 24.10.2017. godine, sa čijom sadržinom se tužilac upoznao 31.10.2017. godine, predviđeno je da se alkotestiranjem u smislu ovog pravilnika podrazumeva kontrola prisustva alkohola u organizmu zaposlenog prilikom dolaska na rad, u toku rada i prilikom odlaska sa rada (član 1. stav 2); da je svaki zaposleni kod poslodavca dužan da se podvrgne proveri da li je pod uticajem alkohola ili drugih opojnih sredstava na način propisan ovim pravilnikom (član 2. stav 1); da se alkotestiranje vrši svakodnevno prilikom dolaska na posao i odlaska sa posla zaposlenih na svim lokacijama poslodavca, kao i vanrednim kontrolama od strane drugih ovlašćenih lica za kontrolu primene ovog pravilnika (član 3. stav 1); da se kontrola zaposlenih na prisustvo alkohola i drugih opojnih sredstava u organizmu može vršiti bez obzira na to da li postoji ili ne postoje indicije, odnosno sumnja da određeni zaposleni ili više zaposlenih dolazi na rad i obavljaju rad kod poslodavca pod uticajem alkohola ili drugih opojnih sredstava (član 3. stav 2); da se za obavljanje kontrole po jedinog zaposlenog ili grupe zaposlenih na lokaciji poslodavca formira Komisija koju predvodi zaposleni koji poseduje sertifikat o obučenosti i nalazi se na spisku DTDQ4PP004 sertifikovna lica za sprovođenje alkotestiranja i da Komisija mora imati najmanje tri člana (član 4. stav 1); da se alkotestiranje obavlja pomoću atestiranog i baždarenog alkotest aparata - „Dreger“ u prostorijama poslodavca (član 4. stav 2); da ukoliko se po sprovedenom alkotestiranju utvrdi postojanje alkohola u krvi zaposlenog takav zaposleni se upućuje na dodatnu analizu krvi u ovlašćenu zdravstvenu ustnovu gde se alkotestiranje vrši o trošku poslodavca (član 4. stav 3); da po izvršenom alkotestiranju zaposlenog Komisija iz člana 4. ovog Pravilnika sačinjava zapisnik prema postojećem obrascu - zapisnik o sprovedenom alkotestiranju DTDQ4PP004 koji potpisuje lice koje vrši alkotestiranje, Komisija koja prisustvuje alkotestiranju i zaposleni koji je kontrolisan (član 6. stav 1. i 3); da se kod poslodavca ne toleriše prisustvo alkohola u krvi, odnosno da svako prisustvo alkohola iznad 0,00‰ predstavlja povredu radne discipline usled koje poslodavac može zaposlenom otkazati ugovor o radu u skladu sa odredbama Zakona o radu i Pravilnika o radu kod poslodavca (član 6. stav 4); da ukoliko se konstatuje postojanje alkohola u krvi ili prisustvo drugih opojnih sredstava kod testiranog zaposlenog Pravna služba poslodavca po dobijenom zapisniku o sprovedenom alkotestiranju izrađuje rešenje o privremenom udaljenju zaposlenog sa rada, zatim i upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu koji se uručuje testiranom zaposlenom (član 6. stav 5) i da se prisustvo alkohola u krvi smatra najstrožijim kršenjem radne discipline i predstavlja osnov za raskid ugovora o radu (član 6. stav 6).

Prema članu 11. ugovora o radu od 01.09.2004. godine, poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu iz razloga utvrđenih Zakona o radu, Pravilnikom o radu i ako zaposleni učini povredu radne obaveze, između ostalog, dolazak na rad pod uticajem alkohola ili drugih sredstava zavisnosti ili unošenje i konzumiranje tih sredstava u toku radnog vremena i necelishodno, nemarno i neodgovorno korišćenje sredstava rada.

Prema citiranoj odredbi člana 179. stava 3. tačka 4. Zakona o radu, zaposlenom koji dođe na rad pod dejstvom alkohola, odnosno upotrebi alkohol u toku radnog vremena, koje ima ili može da ima uticaj na obavljanje poslova, poslodavac može da otkaže ugovor o radu. Zakonom o radu nije propisano koja je to količina alkohola koja ima ili može da ima uticaj na obavljanje posla, zato se uticaj upotrebe alkohola od strane zaposlenog na obavljanje poslova ceni u svakom konkretnom slučaju. Međutim, to ne znači da poslodavac ne može da svojim opštim aktom utvrdi dozvoljenu količinu alkohola, s obzirom da poslodavac svojim opštim aktom može da utvrdi prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa zaposlenog i poslodavca, a stim u vezi i dozvoljenu količinu alkohola ako je to potrebno zbog procesa rada, pa ukoliko poslodavac svojim opštim aktom utvrdi dozvoljenu količinu alkohola zbog potrebe procesa rada, to opštim aktom na taj način nisu utvrđeni nepovoljniji uslovi u odnosu na odredbu člana 179. stav 3. tačka 4. Zakona o radu.

Kada se ima u vidu napred navedeno i citirane odredbe zakona, Pravilnika o radu tuženog od 14.10.2014. godine i Pravilnika o postupku kontrole prisustva alkohola i drugih opojnih sredstava u organizmu zaposlenih od 24.10.2017. godine, to Vrhovni kasacioni sud smatra da je sporno tumačenje nižestepenih sudova i njihov zaključak da se tužiocu zbog utvrđenje alkoholisanosti u toku trajanja radnog vremena ne može izreći mera prestanka radnog odnosa, odnosno otkaz ugovora o radu. Naime, u konkretnom slučaju ima mesta primeni Pravilnika o radu tuženog od 14.10.2014. godine i Pravilnika o postupku kontrole prisustva alkohola i drugih opojnih sredstava u organizmu zaposlenih od 24.10.2017. godine, sa čijom sadržinom se tužilac upoznao 31.10.2017. godine, s`obzirom da isti ne utvrđuju nepovoljnije uslove u odnosu na odredbu člana 179. stav 3. tačka 4. Zakona o radu, jer kontrola alkoholisanosti zaposlenog je deo organizacije rada tuženog, pa tuženi ima pravo da to pitanje uredi opštim aktom i da na osnovu njega postupa, što je tuženi i uradio. Stoga se ne može prihvatiti kao pravilan zaključak nižestepenih sudova da se ne mogu primeniti napred navedeni Pravilnik tuženog od 14.10.2014. godine i Pravilnik tuženog od 24.10.2017. godine, jer nisu u saglasnosti sa Zakonom o radu, budući da su upravo u saglasnosti sa Zakonom o radu koji osim toga imperativno utvrđuje i obavezu zaposlenih da poštuju uslove i pravila rada kod poslodavca.

Imajući u vidu napred navedeno, odnosno da nižestepeni sudovi zbog pogrešne primene materijalnog prava nisu vodili računa o citiranim odredbama Pravilnika o radu tuženog od 14.10.2014. godine i Pravilnika o postupku kontrole prisustva alkohola i drugih opojnih sredstava u organizmu zaposlenih tuženog od 24.10.2017. godine, u vezi događaja od 09.11.2017. godine, to su nižestepene odluke ukinute i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Ukinuta je i odluka o troškovima postupka, kao sporedno potraživanje koje zavisi od odluke o glavnoj stvari, odnosno od uspeha stranaka u sporu.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić