.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3052/2019
25.03.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Katarine Manojlović Andrić i Gordane Džakula, članova veća, u parnici tužilje AA iz ... kod ..., čiji je punomoćnik Milan Stanojević, advokat iz ..., protiv tuženog UTP ,,Morava“ AD Čačak, čiji je punomoćnik Ljubica Mićović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3664/18 od 05.03.2019. godine, u sednici održanoj 25.03.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3664/18 od 05.03.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude. Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3664/18 od 05.03.2019. godine
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Čačku P1 392/17 od 06.06.2018 godine, prvim stavom izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj na ime zarade po osnovu prekovremenog rada isplati pojedinačno navedene mesečne iznose u tom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti, do konačne isplate. Drugim stavom izreke, obavezana je tužilja da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 142.700,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude, do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3664/18 od 05.03.2019. godine, prvim stavom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i prvostepena presuda potvrđena. Drugim stavom izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj naknadi troškove žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju pogrešne primene materijalnog prava. Reviziju je izjavio i s pozivom na član 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/11..55/14), radi ujednačavanja sudske prakse.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. stav 1. ZPP nisu ispunjeni iz razloga što u predmetnom postupku nije potrebno ujednačiti sudsku praksu, niti razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa, odnosno pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava, jer je pitanje isplate naknade za prekovremeni rad dovoljno razjašnjeno u sudskoj praksi, a obrazloženja pobijanih presuda za odluku o odbijanju tužbenog zahteva tužilje u skladu su sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava, u vezi sa zakonskim razlozima datim za odbijanje tužbenog zahteva, tako da nema potrebe za izuzetno dozvoljenom revizijom tužilje u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Osim toga, ukazivanjem na nalaz i mišljenje sudskog veštaka ekonomsko- finansijske struke zapravo se osporava utvrđeno činjenično stanje i ocena dokaza, što takođe nije razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Pravnosnažna presuda priložena uz reviziju drugačije sadržine ne ukazuje i nužno na drugačiji pravni stav izražen u toj odluci, jer pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti sporova, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate za prekovremeni rad podneta je sudu dana 17.08.2015. godine.
U ovom sporu iz radnog odnosa koji se ne odnosi na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa iz člana 441. ZPP, u kome je revizija uvek dozvoljena, već na potraživanje u novcu u kome vrednost predmeta spora od 73.979,21 dinara očigledno ne prelazi 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tužilje nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
