.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5626/2020
17.12.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Siniša Cvetković, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Vodovod“ iz Vranja, radi duga, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Vranju Gž 712/20 od 20.08.2020. godine, na sednici održanoj 17.12.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Vranju Gž 712/20 od 20.08.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Vranju Gž 712/20 od 20.08.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Osnovni sud u Vranju, presudom na osnovu priznanja P 15/20 od 05.02.2020. godine, delimično je održao na snazi rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Vranju Iiv 324/18 od 02.03.2018. godine, u pogledu glavnog duga na iznos od 6.000,00 dinara, po osnovu računa broj 342/17 od 02.11.2017. godine, sa zakonskom zateznom kamatom od 10.11.2017. godine, kao i troškove izvršenja u iznosu od 6.633,00 dinara, u roku od osam dana od dana prijema pisanog otpravka presude, dok je rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Vranju Iiv 324/18 od 02.03.2018. godine, ukinuo za iznos od 20.000,00 dinara, na ime naknade za kašnjenje u ispunjavanju novčanih obaveza (stav prvi izreke). Obavezao je tuženog da naknadi tužiocu troškove izvršnog postupka na osnovu predujma u predmetu javnog izvršitelja Aleksandra Nikolića iz Vranja I.IV 287/18, u iznosu od 3.240,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 12.11.2019. godine, kao dana uplate do konačne isplate, u roku od osam dana od dana prijema pisanog otpravka presude (stav drugi izreke). Odbio je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se obaveže tuženi da naknadi tužiocu parnične troškove sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do konačne isplate, u roku od osam dana od dana prijema pisanog otpravka presude (stav treći izreke).
Viši sud u Vranju, rešenjem Gž 712/20 od 20.08.2020. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio presudu na osnovu priznanja Osnovnog suda u Vranju P 15/20 od 05.02.2020. godine, u stavu trećem izreke (stav prvi izreke). Odbio je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka (stav drugi izreke).
Protiv rešenja drugostepenog suda, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, kao posebnu, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. u vezi člana 420. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13 – US, 74/13 – US, 55/14, 87/18 i 18/20), ocenio da revizija tužioca nije izuzetno dozvoljena.
Odredbom člana 404. stav 1. ZPP je propisano da, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Odredbom stava 2. ovog člana da, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
U konkretnoj situaciji nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji na osnovu odredbe člana 404. stav 1. ZPP, s obzirom na to da nema potrebe za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i potrebe novog tumačenja prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao i dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja na osnovu odredbe člana 410. stav 5. tačka 5. a u vezi člana 413. i 420. ZPP utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.
Inicijalni akt, predlog za dozvolu izvršenja je podnet 01.03.2018. godine Osnovnom sudu u Vranju. U uvodu prvostepene presude je navedena vrednost predmeta spora u iznosu od 6.000,00 dinara.
Odredbom člana 28. stav 1. ZPP je propisano da, ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Odredbom stava 2. ovog člana da, kamate, ugovorne kazne i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev.
Prema tome, pod glavnim zahtevom u smislu navedenog člana podrazumeva se zahtev stranke zbog koga se postupak vodi, dok se sporednim traženjima smatraju zahtevi stranke koji se ističu povodom ili sa glavnim zahtevom, odnosno potraživanja akcesorne prirode u odnosu na glavni zahtev. Sporedno traženje se uzima u obzir samo kada se traži glavno potraživanje i tada se prema tom potraživanju određuje vrednost predmeta spora.
Kako se revizijom pobija odluka o troškovima postupka, koja u konkretnoj situaciji ne čini glavni zahtev, to revizija tužioca nije dozvoljena.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404, 413. i 420. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
