Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1978/19 od 19.11.2019. godine, stavom prvim izreke preinačena je prvostepena presuda u delu stava prvog i drugog izreke u odnosu na tuženog AD Železnice Srbije, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev za isplatu naknade na ime neisplaćenog toplog obroka i regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od 15.11.2014. do 15.11.2017. godine u iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom bliže označeno u izreci. Stavom drugim izreke preinačeno je rešenje o troškovima postupka iz stava trećeg izreke prvostepene presude u odnosu na tuženog AD Železnice Srbije Beograd tako što je odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova u iznosu od 55.500,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava pozivajući se na član 404. ZPP.

Tuženi AD Železnice Srbije Beograd je podneo odgovor na reviziju sa zahtevom za naknadu troškova odgovora na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tužioca dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...55/14), ispitao je pobijanu presudu na osnovu člana 408. tog zakona i utvrdio da je revizija tužioca delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je bio zaposlen kod tuženog AD Železnice Srbije Beograd od 1982. godine do izvršenih statustnih promena, a od 10.08.2015. godine zaposlen je kod drugotuženog Infrastruktura železnice Srbije AD Beograd sa kojim je zaključio aneks ugovora o radu. Nakon izvršenih statusnih promena tuženi AD Železnice Srbije Beograd nije prestao da postoji već je nastavio da obavlja delatnost kao posebno pravno lice-prenosilac, dok su izdvojeni delovi dobili status posebnih pravnih lica i kao takvi se registrovali. Tužiocu u spornom periodu nije isplaćivana naknada za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora. Obračun zarade za tužioca u toku celog spornog perioda ne sadrži vrednost za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, niti je tužilac dobio bilo kakvo objašnjenje zašto se naknada ne isplaćuje i iskazuje u obračunskim listićima zarade. U spornom periodu naknada troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora bila je regulisana Aneksom Kolektivnog ugovora od 26.07.2006. godine (''Službeni glasnik Železnice Srbije'' 4/06) i Kolektivnim ugovorom (''Službeni glasnik Železnice Srbije'' broj 4/15 od 24.03.2015. godine), tako što je naknada uključena u cenu radnog sata, koja nije posebno iskazana u nominalnom iznosu. Ocenom nalaza i mišljenja sudskog veštaka za ekonomsko-finansijsku oblast utvrđena je visina naknade za regres i topli obrok koje nisu opredeljene niti su određeni parametri za utvrđivanje iste i izražena je u dve varijante prema parametrima iz Opšteg kolektivnog ugovora („Službeni glasnik RS“ 50/08) i Kolektivnog ugovora JŽ transportno preduzeće Beograd („Službeni glasnik RS“ 37/95 i 7/2000).

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je prihvatajući varijantu nalaza i mišljenja veštaka u kojoj je visina naknade za topli obrok i regres obračunata prema parametrima iz Opšteg kolektivnog ugovora iz 2008. godine, delimično usvojio tužbeni zahtev na osnovu člana 118. tačka 5. i 6. Zakona o radu, nalazeći da tuženi na kojima je bio teret dokazivanja nisu dokazali da su ove naknade uključene u zaradu i isplaćene tužiocu kroz vrednost radnog časa.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu u pobijanom delu i odbio tužbeni zahtev u odnosu na tuženog AD Železnice Srbije Beograd, nalazeći da kada ugovorom o radu i Kolektivnim ugovorom nije utvrđena visina naknade za topli obrok i regres već je određeno da se uračunavaju u cenu radnog sata, tada zaposleni ne može posebno ostvariti naknadu ovih troškova prema parametrima iz Opšteg kolektivnog ugovora koji nije bio na snazi u spornom periodu, jer je to pravo ostvario kroz vrednost obračunatih i isplaćenih časova rada.

Stanovište drugostpenog suda nije pravilno.

Članom 104. stav 1. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'' br. 24/2005, 61/2005, 54/09, 32/13 i 75/14) propisano je da zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, a prema odredbi člana 105. stav 3. Zakona, pod zaradom se smatraju sva primanja iz radnog odnosa osim naknada troškova zaposlenog u vezi sa radom iz člana 118. tač. 1 i 4. i drugih primanja iz člana 119. i člana 120. tačka 1. ovog zakona. Odredbom člana 118. stav 1. tač. 5. i 6. Zakona o radu je propisano da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu i to za ishranu u toku rada i za regres za korišćenje godišnjeg odmora. Članom 121. stav 1. zakona je propisano da je poslodavac dužan da zaposlenom prilikom svake isplate zarade i naknade zarade dostavi obračun.

Vrhovni kasacioni sud smatra da kada opšti akt, ugovor o radu a ni obračunska lista zarade ne konkretizuju i ne vrše razdvajanje isplaćenog iznosa, odnosno kada se iz utvrđene vrednosti radnog časa ne može utvrditi koji iznos predstavlja naknadu troškova ishrane i regresa, pravilan je stav prvostepenog suda da to pravo tužiocu treba priznati po članu 118. Zakona o radu. Imajući u vidu da tuženi AD Železnice Srbije Beograd na koga pada teret dokazivanja, nije do zaključenja glavne rasprave izvršio preciziranje i razdvajanje regresa i toplog obroka u strukturi zarade tužioca, pravilno je tužbeni zahtev od strane prvostepenog suda usvojen u odnosu na tuženog AD Železnice Srbije Beograd kao solidarnog dužnika za period od 15.11.2014. do 10.08.2015. godine u pojedinačno označenim mesečnim iznosima koji su za avgust mesec 2015. godine iskazani u dva dela (veštačenjem su obračunati iznosi naknada za avgust mesec 2015. godine u dva dela sa presekom na dan 10.08.2015. godine), u kom periodu je tužilac bio u radnom odnosu kod ovog tuženog. Nakon izvršenih statusnih promena i registrovanja novih privrednih subjekata došlo je do preuzimanja radnika, konkretno tužioca koji je sa novim poslodavcem tuženim Infrastrukture železnice Srbije AD zaključio aneks ugovora o radu. Zato tuženi AD Železnice Srbije Beograd nije pasivno legitimisan u ovoj parnici za period posle 10.08.2015. godine od kada je tužilac radnik tuženog Infrastruktura železnice Srbije AD Beograd.

Visina regresa i toplog obroka može biti utvrđena veštačenjem na osnovu parametara iz ranijih opštih akata, pa Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo kada je usvojio tužbeni zahtev na ime troškova za ishranu u toku rada i regresa za godišnji odmor u odnosu na tuženog AD Železnice Srbije Beograd za period od 15.11.2014. zaključno sa 10.08.2015. godine, dok je tužbeni zahtev u odnosu na ovog tuženog za period posle 10.08.2015. godine neosnovan, pa je pravilno drugostepeni sud u tom delu preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev.

Tužiocu koji je delimično uspeo u postupku po reviziji, pripada pravo na naknadu nužnih i opredeljenih troškova za sastav revizije u iznosu od 12.000,00 dinara prema važećoj AT, na ime sudske takse za reviziju u iznosu od 10.477,00 dinara i takse za revizijsku odluku 15.715,00 dinara, prema vežećoj taksenoj tarifi na osnovu članova 165. stav 2. u vezi člana 153. stav 3. i 154. stav 2. ZPP. Preinačenjem odluke drugostepenog suda i odbijanjem žalbe tuženog potvrđena je prvostepena presuda u delu odluke o troškovima prvostepenog postupka koji su tužiocu dosuđeni i čija visina odgovara vrednosti predmeta spora sa kojom je tužilac uspeo u parnici.

Zahtev tuženog AD Železnice Srbije Beograd za naknadu troškova odgovora na reviziju je odbijen jer se ne radi o troškovima potrebnim za vođenje ove parnice u smislu člana 154. stav 1. ZPP.

Na osnovu članova 414. stav 1. i 416. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Prilikom izrade prvostepene presude došlo je do pogrešnog označavanja poslovnog broja predmeta, tako što je umesto pravilno P1 81/17, označeno pogrešno P1 91/17. Kako je u pitanju očigledna pogreška u pisanju presude, prvostepeni sud će izvršiti ispravljanje posebnim rešenjem na osnovu člana 362. ZPP, a strankama će se dostaviti prepis rešenja.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić