.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 194/2021
20.05.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u pravnoj stvari predlagača AA iz ..., čiji je punomoćnik Tijana Nikolić, advokat iz ..., protiv protivnika predlagača BB iz ..., čiji je punomoćnik Dejan Ukropina, advokat iz ..., radi odlučivanja o zahtevu za vraćanje deteta, odlučujući o reviziji predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Gž 6729/20 od 09.10.2020. godine, u sednici veća održanoj 20.05.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija predlagača izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Gž 6729/20 od 09.10.2020. godine.
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev protivnika predlagača za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Gž 6729/20 od 09.10.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba predlagača i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Novom Sadu R4 2/2019 od 14.07.2020. godine, kojim je odbijen zahtev predlagača za vraćanje mal. VV, rođenog ... godine, u ... i obavezan predlagač da protivniku predlagača naknadi troškove postupka u iznosu od 177.750,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate, dok je zahtev protivnika predlagača za naknadu troškova u većem iznosu od dosuđenog odbijen. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, predlagač je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Protivnik predlagača je podnela odgovor na reviziju.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-OUS, 74/2013- OUS, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP) pa je ocenio da revizija predlagača nije dozvoljena.
Pravnosnažnim rešenjem, primenom materijalnog prava iz Konvencije o građansko-pravnim aspektima međunarodne otmice dece („Službeni list SFRJ- Međunarodni ugovori” br. 7/91), odredbi Porodičnog zakona i Konvencije o pravima deteta odbijen je zahtev predlagača za vraćanje mal. deteta u ..., nakon ocene da se mal. dete integrisalo u novoj, stabilnoj porodičnoj sredini kod majke, da bi nalaganje vraćanja u ... kod oca za dete bilo stresno, kakve bi posledice izazvalo i odvajanje od majke i promena životnih okolnosti, zbog čega udovoljenje postavljenom zahtevu ne bi bilo u najboljem interesu mal. deteta. Pritom je utvrđeno da je protivnik predlagača stekla pravo staranja nad mal. detetom prema odluci suda u ..., da je mal. dete odvedeno iz ... uz saglasnost predlagača odnosno u dogovoru sa protivnikom predlagača (zbog čega se zadržavanje deteta u Srbiji ne smatra nezakonitim), ali da, bez obzira na to što je mal. dete zadržano u Srbiji bez potpune saglasnosti predlagača, nije u najboljem interesu deteta da bude vraćeno u ..., o čemu se izjasnio i sudski veštak psihijatrijsko-psihološke struke.
Ciljevi Konvencije o građansko-pravnim aspektima međunarodne otmice dece, u smislu člana 1. su: a) da obezbedi što hitniji povratak dece nezakonito odvedene ili zadržane u nekoj državi ugovornici; b) da se prava na staranje i viđanje sa detetom po zakonu jedne od država ugovornica stvarno poštuju u drugoj državi ugovornici.
Prema odredbama člana 12. stav 1. navedene Konvencije, ako je dete nezakonito odvedeno ili zadržano u smislu člana 3. Konvencije, a na dan početka postupka pred sudskim ili upravnim organom države ugovornice, u kojoj se dete nalazi, je proteklo manje od godinu dana od dana nezakonitog odvođenja ili zadržavanja deteta, odnosni nadležni organ će naložiti hitan povratak deteta.
Prema članu 13. Konvencije, bez obzira na odredbe prethodnog člana, sudski ili upravni organ države kojoj se upućuje zahtev nije dužan da naloži povratak deteta ako lice, institucija ili drugo telo koje se suprotstavljaju njegovom povratku dokaže: a) da lice, institucija ili drugo telo koje se stara o ličnosti deteta nije stvarno ostvarivalo pravo na staranje u vreme odvođenja ili zadržavanja ili da se bilo saglasilo ili naknadno pristalo na odvođenje ili zadržavanje; b) da postoji ozbiljna opasnost da bi povratak izložio dete fizičkoj opasnosti ili psihičkoj traumi ili ga na drugi način doveo u nepovoljan položaj.
Članom 20. Konvencije je propisano da se povratak deteta na osnovu odredaba člana 12. može odbiti ako bi to predstavljalo kršenje osnovnih principa zaštite ljudskih prava i osnovnih sloboda države kojoj je upućen zahtev.
Prema članu 19. Konvencije odluka na osnovu ove konvencije u vezi sa povratkom deteta neće se smatrati meritornom o bilo kom pitanju u vezi sa pravom na staranje o detetu.
Kako posebnim propisima nisu uređena pravila postupka pred redovnim sudom za primenu Konvencije o građansko-pravnim aspektima međunarodne otmice dece, na osnovu odredaba člana 1. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, u postupku zahteva za povratak deteta primenjuju se opšte odredbe Zakona o vanparničnom postupku, jer se ne radi o sporu za zaštitu povređenog ili ugroženog prava, da bi se neposredno mogle primeniti odredbe Zakona o parničnom postupku, s obzirom na odredbe člana 19. Konvencije koja određuje pravnu prirodu naloga o povratku deteta, kao nemeritorne odluke.
Iz navedenih razloga, primenom člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Protivniku predlagača ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, jer sastav odgovora na reviziju nije bila nužna radnja za odlučivanje u revizijskom postupku, pa je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća- sudija
Božidar Vujičić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
