Ispitujući dozvoljenost odlučivanja o posebnoj reviziji tužilaca, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi koje odredba člana 404. ZPP zahteva za odlučivanje o izjavljenoj reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Odredbom člana 404.ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11, sa izmenama) u stavu 1. propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije, shodno odredbi stava 2. istog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Prvostepenom presudom usvojen je tužbeni zahtev tužilaca i obavezan tuženi da ukloni betonski stub i izmesti vod mreže sa placa tužilaca. Drugostepenom presudom preinačena je navedena prvostepena presuda i odbijen tužbeni zahtev tužilaca da se obaveže tuženi da ukloni betonski stub niskonaponske električne mreže i izmesti niskonaponski vod mreže iz vazdušnog prostora placa tužilaca.

U izjavljenoj posebnoj reviziji tužioci ističu da Vrhovni kasacioni sud treba da se izjasni da li se sporovi gde je osnov postavljen u činidbi, a predmet je vezan za nepokretnost, mogu smatrati sporovima male vrednosti. Po stanovištu revidenata, spor o nepokretnosti ne može predstavljati spor male vrednosti, bez obzira na označenu vrednost predmeta spora, pa je o navedenom pravnom pitanju potrebno novo tumačenje prava u cilju ravnopravnosti građana i ujednačavanja sudske prakse.

Predmet tužbenog zahteva o kom je odlučeno nižestepenim presudama, jeste obavezivanje tuženog da sa placa tužilaca na kat. parcelama br. ... i ..., obe u KO ..., ukloni betonski stub niskonaponske električne mreže i izmesti niskonaponski vod mreže. Nižestepeni sudovi su stvarnu nadležnost za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari u prvom i drugom stepenu zasnovali prema utvrđenoj vrednosti spora, ne tretirajući predmetni spor kao spor o nepokretnosti, odnosno kao spor velike vrednosti.

Odredbom člana 69. ZPP propisano je da se ne smatraju sporovima male vrednosti, u smislu odredaba ove glave zakona, sporovi o nepokretnostima, sporovi iz radnih odnosa i sporovi zbog smetanja državine. Odredba člana 31. stav 1. ZPP predviđa da ako se tužbenim zahtevom traži utvrđenje prava svojine ili drugih stvarnih prava na nepokretnostima, utvrđenje ništavosti, poništaj ili raskid ugovora, koji ima za predmet nepokretnost, vrednost predmeta spora se određuje prema tržišnoj vrednosti nepokretnosti ili njenog dela.

Sporovima o nepokretnostima se u skladu sa citiranom odredbom člana 31. stav 1. ZPP smatraju sporovi u kojima se tužbenim zahtevom traži utvrđenje prava svojine ili drugih stvarnih prava na nepokretnosti ili utvrđenje ništavosti, poništaj ili raskid ugovora, koji ima za predmet nepokretnost.

Spor u kom se tužbenim zahtevom traži izvršenje činidbe na nepokretnosti nema karakter spora o nepokretnosti. Shodno tome, u tom slučaju, stvarna nadležnost za postupanje ustanovljava se u skladu sa utvrđenom vrednošću predmeta spora, u skladu sa odredbom člana 33. stav 2. ZPP.

Kako je izraženo pravno stanovište nižestepenih sudova u skladu sa pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda, to u konkretnom slučaju nije potrebno novo tumačenje prava, odnosno sudska praksa je ujednačena po navedenom pravnom pitanju.

Iz navedenih razloga, nije dozvoljeno odlučivanje o posebnoj reviziji tužilaca i odlučeno je kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije tužilaca, u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda donete u postupku o sprovima male vrednosti nije dozvoljena revizija. Sporovi male vrednosti, u smislu odredbe člana 468. stav 1. ZPP, jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Utvrđena vrednost spora od 10.000,00 dinara, na dan podnošenja tužbe 23.04.2014. godine, očigledno nije prelazila dinarsku protivvrednost 3.000 evra, pa revizija u predmetnom sporu male vrednosti nije dozvoljena.

Imajući u vidu izričitu odredbu člana 479. stav 6. ZPP, shodno kojoj revizija nije dozvoljena protiv odluka donetih u sporovima male vrednosti, to u navedenom slučaju nema mesta primeni izuzetka predviđenog odredbom člana 403. stav 2. Zakona, prema kom je revizija uvek dozvoljena ako je, kao u konkretnom slučaju, drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu drugom izreke, primenom odredbe člana 413. ZPP.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić