Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu četvrtom izreke prvostepene presude, tako što je obavezan tužilac da tuženoj plati troškove prvostepenog postupka u iznosu od 169.500,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezan tužilac da tuženoj naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 28.500,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 87/18) Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije učinjena ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1, na koju se neosnovano ukazuje u reviziji. Neosnovani su navodi revizije da je u drugostepenom postupku učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. Zakona o parničnom postupku, jer je drugostepeni sud imao u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja i činjenično stanje koje je utvrđeno u postupku pred prvostepenim sudom i na raspravi pred drugostepenim sudom i na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno i svih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka odlučio koje činjenice je uzeo kao dokazane i za svoju odluku dao jasne, precizne i obrazložene razloge koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pokojna VV (preminula 24.07.2006.godine) i pok. GG (preminuo 20.07.2008.godine) su dana 25.10.2005.godine, kao primaoci izdržavanja, zaključili ugovor o doživotnom izdržavanju sa tuženom BB kao davaocem izdržavanja, koji ugovor su overili 07.12.2005.godine pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu R .../... . Navedenim ugovorom dogovoreno je izdržavanje VV iGG, kao supružnika, a tuženoj se kao davaocu izdržavanja ostavlja u svojinu stan broj ..., u ul. ... broj ..., na ... spratu u ..., ukupne površine 54,74 m2, na kome je VV upisana kao jedini i isključivi vlasnik, s tim da u ugovoru stoji konstatacija da je navedeni stan stečen u toku trajanja bračne zajednice primalaca izdržavanja, po kom osnovu su oni suvlasnici navedene imovine u jednakim udelima. U ugovoru je navedeno da je tužena obavezana da doživotno pazi, stara se i neguje primaoce izdržavanja, da im nabavlja lekove, vodi kod lekara, te da ih posle smrti pristojno sahrani, a da će joj kao naknadu za to izdržavanje primaoci izdržavanja posle svoje smrti ostaviti u svojinu predmetni stan. Ugovorom nije zasnovana zajednica življenja između primalaca i davaoca izdržavanja, niti je davalac izdržavanja obavezana da finansijski pomaže primaoce izdržavanja, ali je naknadno uspostavljena zajednica života između ugovarača nakon što su primaoci izdržavanja pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu podneli tužbu protiv tužene kao davaoca izdržavanja radi raskida ugovora, koja je povučena jer je u međuvremenu između njih uspostavljena zajednica života. Zajednica života je trajala sve do januara 2008.godine, kada je pokojni GG kao primalac izdržavanja pred nadležnim opštinskim organom inicirao upravni postupak radi iseljenja tužene, mesec dana posle podnošenja tužbe u ovoj parnici 27.12.2007. godine. Takođe je utvrđeno da je u martu 2008.godine pokojni GG, kao primalac izdržavanja, sa ovde tužiocem AA zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju, a dana 10.06.2008.godine zaključio je pisani testament pred svedocima, kojim zaveštanjem celokupnu svoju pokretnu i nepokretnu imovinu nakon smrti ostavlja ovde tužiocu. Tužilac AA je pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu nakon smrti GG pokrenuo ostavinski postupak u predmetu O 2418/08, u kom postupku je priznato pismeno zaveštanje pokojnog GG od 10.06.2008.godine, međutim, navedeni postupak raspravljanja zaostavštine je prekinut do pravnosnažnog okončanja ove parnice, tako što je tužilac upućen da nastavi parnicu protiv ovde tužene. Tužena se na osnovu rešenja Republičkog geodetskog zavoda, Službe za katastar nepokretnosti Beograd 1 od 08.05.2014.godine uknjižila kao vlasnik predmetnog stana, a protiv ovde tužioca kao tuženog pokrenula je postupak pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu P 25592/12 radi iseljenja iz stana, koji je takođe prekinut do pravnosnažnog okončanja ove parnice. Iz iskaza prvobitnog tužioca GG proizlazi da su njegova pok. supruga VV i on angažovali tuženu u oktobru 2005.godine kako bi im pružala pomoć, a početkom decembra iste godine zaključili predmetni ugovor o doživotnom izdržavanju. Tužena je u početku njihovog ugovornog odnosa ispunjavala ugovorne obaveze, međutim, kasnije svoje obaveze nije izvršavala što je i bio razlog da on i supruga protiv nje podnesu tužbu za raskid ugovora, ali je tužba povučena jer je tužena sa njima zasnovala zajednicu života, kada se sa ćerkom doselila kod njih. Nakon toga je tužena izvršavala obaveze, međutim, posle smrti njegove supruge došlo je do poremećaja odnosa između njih, s obzirom da ga ona finansijski nije pomagala, već je to činio on, da je njegova supruga sahranjena sredstvima koje im je uplatio Fond PIO, da je ona podizala njegovu penziju na osnovu ovlašćenja koje joj je dao, tako što je deo penzije zadržavala za sebe, da je rano ujutru odlazila iz stana i vraćala se kasno uveče, ali da između njega i nje nije bilo nepodnošljivih odnosa, već da mu ona ništa nije pružala, pri tome ne precizirajući na šta se to odnosi, dok je iz njegove izjave overene pred Prvim Opštinskim sudom u Beogradu Ov .../... od 13.07.2007.godine, utvrđeno da je on izrazio želju da tužena BB nastavi sa izvršavanjem ugovornih obaveza iz ugovora o doživotnom izdržavanju od 07.12.2005.godine.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je utvrdio da je tužena obavezu izdržavanja iz predmetnog ugovora o doživotnom izdržavanju izvršavala samo do smrti VV (24.07.2006.godine), a nakon smrti VV nije nastavila da izvršava prema pok. GG, što je osnov za raskid predmetnog ugovora o doživotnom izdržavanju, a da je osnovan tužbeni zahtev za utvrđenje prava svojine tužioca na spornom stanu.

Drugostepeni sud je na osnovu člana 383. stav 3. Zakona o parničnom postupku otvorio raspravu pred drugostepenim sudom te je izvršio ocenu izvedenih dokaza na osnovu člana 8. Zakona o parničnom postupku, utvrdio činjenično stanje, i izveo suprotan zaključak o osnovanosti tužbenog zahteva, ocenjujući da nisu ispunjeni uslovi za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju na osnovu člana 201. stav 1. Zakona o nasleđivanju.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano revident osporava pravilnost primene materijalnog prava od strane drugostepenog suda.

Odredbom člana 194. stav 1. Zakona o nasleđivanju propisano je da se ugovorom o doživotnom izdržavanju obavezuje primalac izdržavanja da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina tačno određenih stvari ili kakva druga prava, a davalac izdržavanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdržava i da se brine o njemu do kraja njegovog života i da ga posle smrti sahrani. Odredbom člana 201. istog zakona propisano je da ako se međusobni odnosi ugovornika iz bilo kog uzroka toliko poremete da postanu nepodnošljivi, svako od njih može zahtevati da sud raskine ugovor (stav 1), a kad sud izrekne raskid, primalac izdržavanja je dužan dati naknadu za primljena davanja i usluge (stav 2). Odredbom člana 124. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da u dvostranim ugovorima ukoliko jedna strana ne ispuni svoju obavezu, druga strana može ako nije što drugo određeno zahtevati ispunjenje obaveze ili pod uslovima predviđenim u idućim članovima raskinuti ugovor prostom izjavom ako raskid ugovora ne nastupa po samom zakonu.

Shodno citiranim odredbama, suprotno navodima revizije, pravilan je zaključak da je primalac izdržavanja, pokojni GG, raskid ugovora o doživotnom izdržavanju zasnovao na poremećaju međusobnih odnosa, kao pravu lične prirode i raskidnom uslovu predviđenom članom 201. Zakona o nasleđivanju, a da potreban visok stepen poremećenosti odnosa između ugovorača za ispunjenost ovog raskidnog uslova, prema činjeničnom utvrđenju nije bio ispunjen, kao što nije bio ispunjen uslov za raskid zbog neizvršavanja ugovorenih obaveza od strane tužene.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je drugostepeni sud ispitao razloge za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju kako u pogledu međusobnih odnosa primaoca i davaoca izdržavanja, tako i u pogledu ispunjavanja ugovorne obaveze od strane davaoca izdražvanja, i pravilno zaključio da iz izvedenih dokaza ne proizilazi zaključak da su između pokojnog GG i tužene odnosi bili poremećeni, naročito ne do stepena nepodnošljivosti. Činjenica da je pok. GGpokrenuo tužbu radi raskida ugovora protiv tužene i da je tu tužbu povukao nakon ustanovljavanja zajednice života, se ne može smatrati bitnim pokazateljem narušenosti odnosa između primaoca izdržavanja i tužene, već naprotiv baš suprotno, naročito zbog toga što je tužena nastavila da izvršava ugovor kao i do tada i još je živela sa primaocima izdržavanja. S obzirom na ovakav zaključak, kao neosnovan se pokazuje i tužbeni zahtev za utvrđenje prava svojine tužioca na spornom stanu, za koju odluku su dati obrazloženi razlozi koje prihvata i ovaj sud. Kako su i ostali revizijski razlozi, koji ukazuju na nepravilnost pobijane presude i kojima se pretežno pobija utvrđeno činjenično stanje, neosnovani i nisu mogli uticati na drugačiju odluku o ovom vanrednom pravnom leku, to ih Vrhovni kasacioni sud, shodno članu 414. stav 2. ZPP neće detaljno obrazlagati jer se obrazlaganjem presude kojom se revizija odbija ne bi postiglo novo tumačenje prava niti doprinelo ujednačenom tumačenju prava.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu izloženog ocenio da revizija tužioca nije osnovana pa je odlučio kao u izreci na osnovu Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu iznetih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić