U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Lidija Milosavljević, advokat iz ..., protiv tuženog Doma zdravlja ..., čiji je punomoćnik Predrag Mitić, advokat iz ..., radi poništaja otkaza ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2434/2019 od 04.10.2019. godine, u sednici veća održanoj 31.03.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2434/19 od 04.10.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P1 30/18 od 03.12.2018. godine, stavom prvim izreke, poništeno je kao nezakonito rešenje tuženog br. 1014 od 28.11.2017. godine, kojim je tužilji otkazan ugovor o radu br. ... zaključen 03.05.2012. godine i naloženo tuženom da tužilju vrati na rad i prizna joj sva prava iz radnog odnosa, počev od dana nezakonitog prestanka radnog odnosa do vraćanja na rad. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 80.250,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2434/2019 od 04.10.2019. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Prokuplju P1 30/18 od 03.12.2018. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno preko punomoćnika izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, a koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovano se revizijom ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. u vezi člana 223. ZPP, budući da u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do pogrešne ni nepotpune primene pravila o teretu dokazivanja, kao ni drugih odredaba procesnog zakona, a drugostepeni sud je ocenio žalbene navode od značaja i naveo razloge koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1891/17 od 30.06.2017. godine, preinačena je presuda Osnovnog suda u Prokuplju i utvrđeno da je radni odnos tužilje kod tuženog iz određenog prerastao u radni odnos na neodređeno vreme i poništeno rešenje o prestanku radnog odnosa br. ... od 30.04.2015. godine, a tuženi obavezan da tužilju vrati na rad. U izvršenju sudske odluke, tuženi je doneo rešenje br. ... od 13.10.2017. godine o vraćanju tužilje na rad, a tužilja je raspoređena na rad u okviru nadležnosti odeljenja ... radi obavljanja poslova ... . Po vraćanju na rad, rešenjem tuženog br. ... od 28.11.2017. godine, tužilji je otkazan ugovor o radu zbog prestanka potrebe za obavljanjem poslova ..., uz obrazloženje da je tužilja „automatski višak“.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u pobijanim nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je poništeno osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu i obavezan tuženi da tužilju vrati na rad i prizna joj sva prava iz radnog odnosa.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05...75/14), predviđeno je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Po oceni revizijskog suda, rešenje tuženog na osnovu koga je tužilji otkazan ugovor o radu je nezakonito, primenom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, budući da tuženi pre donošenja osporenog rešenja nije sproveo postupak za rešavanje viška zaposlenih kojim bi kao poslodavac opravdao svoje potrebe, odnosno nije menjao broj zaposlenih fizijatara u Domu zdravlja, i to smanjenjem ili ukidanjem radnog mesta, tako da tužilja i drugi zaposleni na istom radnom mestu nisu bili izloženi primeni kriterijuma za određivanje viška zaposlenih. Pri tome, tuženi nije imao u vidu da po vraćanju zaposlenog na rad u izvršenju pravnosnažne sudske odluke, tužilja ima isti radno-pravni status kao i druga zaposlena lica kod tuženog, kao da spora nije ni bilo, tako da nemogućnost tuženog da je rasporedi na iste ili druge odgovarajuće poslove, nije opravdan razlog za donošenje novog rešenja o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci, pri čemu Vrhovni kasacioni sud izostavlja detaljno obrazloženje revizijskih navoda, jer se obrazloženjem ne bi postiglo novo ni ujednačeno tumačenje prava.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić