.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 6023/2020
20.05.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Biserke Živanović i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca-protivtuženog Industrija građevinskog materijala „BB“ d.o.o. ..., čiji je punomoćnik Aleksandra Blagojević, advokat iz ..., protiv tužene-protivtužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ljubinka Stojanović, advokat iz ..., radi utvrđenja zauzeća nepokretnosti, predaje u državinu i naknade za korišćenje nepokretnosti po tužbi i utvrđenja prava svojine na nepokretnosti po protivtužbi, odlučujući o reviziji tužioca-protivtuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1721/20 od 10.08.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 20.05.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca-protivtuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1721/20 od 10.08.2020. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca-protivtuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1721/20 od 10.08.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1721/20 od 10.08.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužioca-protivtuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kruševcu, Sudska jedinica u Varvarinu P 820/2018 od 25.02.2020. godine, kojom je odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev da se utvrdi da je tužena izvršila zauzeće severnog dela tužiočeve kat. parc. ..., upisane u ln ... KO ..., tako što deo stambenog objekta tužene koji se nalazi na kat.parc. ... zauzima parcelu ... u površini od 7m, a stambeni objekat površine 34m2 se celom svojom površinom nalazi na kat.parc 1352/1, u merama i granicama bliže određenim u izreci prvostepene presude; odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev da se naloži tuženoj da zauzeti deo kat. parc. ... KO ..., u površini od 7m2 i 34 m2, preda tužiocu u državinu, ispražnjen od lica i stvari, tako što bi porušila stambeni objekat površine 34m2 i deo stambenog objekta u površini od 7m2; odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužiocu na ime naknade za korišćenje zauzetog dela kat. parc. ... KO ... isplati iznos od 57.400,00 dinara, za period od 01.07.2017. godine do 31.10.2019. godine i to iznos od 50,00 dinara mesečno od 01.07.2017. godine do stupanja tužioca u posed, sa kamatom na svaki dospeli mesečni iznos od 15.08.2017. godine zaključno sa 15.11.2019. godine; usvojen protivtužbeni zahtev i utvrđeno da je tužena stekla pravo svojine održajem na delu kat.parc. ... KO ..., pod objektima tužene u površini od 7m2 i 34m2, u merama i granicama određenim u izreci prvostepene presude, što je tužilac dužan da prizna, dozvoli i trpi upis u katastar nepokretnosti i obavezan tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 117.000,00 dinara. Stavom drugim izreke odbijen je, kao neosnovan, zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011…18/2020, u daljem tekstu: ZPP).
Pravnosnažnom presudom, primenom materijalnog prava iz odredbi Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa utvrđeno je da je tužena po osnovu održaja stekla pravo svojine na delu kat.parc. ... KO ..., u merama i granicama bliže određenim u nižestepenim presudama, koji je od 1957-1958. godine odvojen ogradom i pripojen kat.parc. tužene ... KO ... i koji nesmetano koristi i drži kao savestan držalac, a na kom je 1960. godine izgradila stambeni objekat, koji u površini od 7m2 zauzima parcelu tužioca ... i štalu koja zauzima tužiočevu parcelu ... u površini od 34m2, a što je tužilac znao i nije se tome protivio sve do 2017. godine. Objekti tužene izgrađeni na parceli tužene i delu tužiočeve parcele su izgrađeni u skladu sa propisima važećim u vreme izgradnje, prema kojima za stambene zgrade izgrađene na selu do 21.03.196. godine, kada je stupio na snagu Zakon o uslovima za izgradnju stambenih zgrada na selu („Službeni glasnik NRS“ br.7/61) i ostale objekte izgrađene na selu do 08.07.1973. godine, kada je stupio na snagu Zakon o o izgradnji investicionih objekta („Službeni glasnik SRS“ br. 25/73) nije bilo potrebno izdavanje građevinske dozvole. Posledično je odbijen tužbeni zahtev tužioca za utvrđenje zauzeća nepokretnosti, predaju u državinu i primenom odredbi Zakona o obligacioni odnosima zahtev za isplatu nakanade za korišćenje nepokretnosti.
U takvom slučaju, drugostepeni sud je prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari doneo odluku u skladu sa pravnim stavovima koji su izraženi kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Pored toga, tužilac nije uz reviziju dostavio pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju o istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji. Bez uticaja su na drugačiju odluku o dozvoljenosti izuzetne revizije navodi tužioca da je u postupku učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, jer bitna povreda odredaba parničnog postupka nije zakonom previđen razlog za izjavljivanje posebne revizije, u smislu odredbe člana 404. ZPP.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 21.05.2018.godine, u kojoj je kao vrednost predmeta spora iznačen iznos od 500.000,00 dinara. Protivtužba je podneta 10.07.2018. godine. Prvostepena presuda doneta je 25.02.2020. godine. Drugostepena presuda doneta je 10.08.2020. godine. Na dan podnošenja tužbe, 1 evro je, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije, iznosio 118,1465 dinara, pa je vrednost predmeta spora po tužbi iznosi 4.232,03 evra. Na dan podnošenja protivtužbe, 1 evro je, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije, iznosio 118,0528 dinara, pa vrednost predmeta spora po protivtužbi iznosi 4.235,39 evra.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe i protivtužbe, to revizija tužioca nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Božidar Vujičić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
