Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, pobijajući je u delu kojim je odlučeno o visini njegovog doprinosa za izdržavanje tužilaca, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost drugostepene presude u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374.stav 2.tačka 12. Zakona o parničnom postupku, na koju revident u reviziji ukazuje, nije razlog za izjavljivanje revizije, shodno odredbi člana 407. stav 1. tačka 2. istog Zakona. Takođe, neosnovano se sadržinom revizije ukazuje da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP-a, s obzirom na to da je činjenično stanje ono koje je utvrđeno u prvostepenoj presudi.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su zaključile brak dana 30.01.2002. godine i tokom trajanja bračne zajednice dobili troje zajedničke dece AA (rođena ... godine), mal. BB (rođen ... godine) i mal. VV (rođena ... godine). Odnosi između bračnih drugova su ozbiljno i trajno poremećeni zbog čega je brak stranaka razveden presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 941/10 od 24.02.2010. godine i zajednička deca parničnih stranaka poverena su majci radi samostalnog vršenja roditeljskog prava, a ovde tuženi, kao otac je obavezan da doprinosi izdržavanju maloletne dece u iznosu od po 6.000,00 dinara mesečno po detetu (ukupno 18.000,00 dinara) i uređen je način održavanja ličnih odnosa između maloletne dece i oca. Tuženi nije plaćao izdržavanje tužiocima po osnovu navedene presude zbog čega je protiv njega vođen krivični postupak i izrečena mu je uslovna osuda. U vreme donošenja ove odluke mal. deca su živela sa majkom na spratu porodične kuće, a tuženi je živeo u suterenu. Okolnosti na strani tužilaca su se promenile utoliko što su se sa majkom- zakonskom zastupnicom 2017. godine preselili u ... gde je ona zasnovala novu bračnu zajednicu, a gde i sada žive u iznajmljenom stanu. Majka je zaposlena je kao ... i ostvaruje mesečnu zaradu od 1.000,00 evra. Prima dečiji dodatak za decu od 220 evra i stipendiju u visini od 209 evra. Tuženi kao i u vreme donošenja prethodne odluke, živi u porodičnoj kući koja je njegovo vlasništvo i prihode ostvaruje povremenim radom. Tuženi je vodio postupak za osporavanje očinstva koji je rezultirao odbijanjem tužbenog zahteva. Privremenom merom od 28.05.2018. godine, uređen je način održavanja ličnih odnosa oca sa maloletnom decom tokom letnjeg raspusta 2018.godine, a privremenom merom od 02.07.2019. godine, uređen je način održavanja ličnih odnosa oca sa maloletnom decom tokom letnjeg raspusta 2019.godine, na način bliže naveden u nižestepenim presudama. Iz nalaza i mišljenja Centra za socijalni rad – Odeljenje Surčin od 07.05.2014.godine, utvrđeno je da su zbog nepoštovanja sudske presude u pogledu načina održavanja ličnih odnosa dece sa ocem i izostanka minimalne roditeljske saradnje izrečene mere korektivnog nadzora nad vršenjem roditeljskog prava majke i upozorena je na nedostatke u vršenju roditeljskog prava prema mal. deci i obavezana da kroz tretman u Svetovalištu za brak i porodicu Gradskog centra za socijalni rad unapredi svoje roditeljske veštine i poštuje odluke institucija, ali nisu postignuti očekivani rezultati i napredak u kontaktima je bio simboličan. Pri susretu u kontrolisanim uslovima deca su odbijala da se pozdrave sa ocem iako je on to želeo. Opservacijom je utvrđeno da je otac prvi prestao da se javlja i da deca ne vide svrhu u tome da odlaze kod oca, da je otac često namršten, da nekada ne priča sa njima i da im brani kontakte sa majkom dok se nalaze kod njega. Iz nalaza i mišljenja Centra za socijalni rad – ... od 03.01.2019.godine (gde majka i mal. deca sada imaju prebivalište), utvrđeno je postojanje poremećenih odnosa roditelja sa elementima psihološkog nasilja oca prema deci koje je ispoljavao tako što je isključivao struju, ugrožavao njihov život tako što je puštao dim u prostorije gde su boravila deca, izazivao strah i brigu za bližnje kao i za sopstvene interese i sigurnost, a onda sebe predstavljao kao žrtvu, tako da je sve to doprinelo negativnom stavu dece prema ocu, odnosno kod njih se pojavio otpor u vezi sa održavanjem ličnih odnosa sa ocem u dužem vremenskom periodu. Svo troje dece imaju izraženi negativan stav prema ocu i kontaktima sa njim, a izjašnjavaju se da je majka jedina osoba u koju mogu da se pouzdaju, koja ih shvata i kada prave greške i spremna je sve da učini kako bi oni imali lepši život. Zbog promene mesta stanovanja mal. deca sada pohađaju osnovnu školu u ... i imaju vannastavne aktivnosti (mal. BB je učenik ... razreda i trenira fudbal, a mal. VV pohađa ... razred i trenira rukomet). Deca imaju zdravstvene probleme jer BB boluje astme, a VV i AA je oslabljen vid. AA je postala punoletna ... godine, pohađa ... razred srednje ... škole u ... i utvrđeno je da njene mesečne potrebe iznose 400 evra. Utvrđeno je da mesečne potrebe za mal. decu BB i VV iznose po 300 evra, pri čemu je sud imao u vidu da je minimalna suma izdržavanja u smislu člana 160. stav 4. Porodičnog zakona koju periodično utvrđuje ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu 27.550,00 dinara.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su našli da su se saglasno članu 164. Porodičnog zakona-PZ stekli uslovi za izmenu visine izdržavanja određene ranijom odlukom (presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 941/10 od 24.02.2010. godine), odnosno povećanje obaveze tuženog, ocenjujući da tuženi ima mogućnosti da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletnih BB i VV, kao i punoletne AA plaća mesečni iznos od po 10.000,00 dinara (ukupno 30.000,00 dinara), počev od 04.05.2012. godine, kao dana podnošenja tužbe, a odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim su tužioci predložili način održavanja ličnog odnosa između njih i oca.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, promenile su se okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka o visini doprinosa za izdržavanje maloletne dece u smislu člana 164. PZ, a koje opravdavaju povećanje visine izdržavanja. Od donošenja ranije odluke izmenile su se okolnosti na strani tužilaca u tom smislu što su tada bili mlađeg uzrasta i da su tada njihove potrebe bile znatno manje nego sada kada su ... godina stariji, jer se potrebe koje se ogledaju u ishrani, odevanju, higijeni, obrazovanju, stanovanju i razonodi, povećavaju sa uzrastom deteta. Naime,pravilno su nižestepeni sudovi primenom odredaba čl. 160.-163. PZ, utvrdili potrebe mal.tužilaca i punoletne tužilje koje su uslovljene njihovim godinama i potrebama za obrazovanjem, a koje tuženi nije osporavao, kao i mogućnosti dužnika izdržavanja- tuženog, koje su uslovljene njegovim prihodima, mogućnostima za zaposlenje i sticanje zarade, njegovim godinama života i radnom sposobnošću, te njegovim ličnim potrebama. Imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja i primenjujući na njih kriterijume za određivanje izdržavanja, ovaj sud smatra da je pravilan zaključak drugostepenog suda da je tuženi u mogućnosti da, suprotno revizijskim navodima, na ime svog doprinosa za izdržavanje svoje dece plaća ukupni iznos od 30.000,00 dinara (po 10.000,00 dinara,za svako dete) mesečno koji je minimalan s obzirom na uzrast mal. dece BB i VV i sada punoletne AA i njihove utvrđene potrebe. Dosuđenim izdržavanjem obezbeđuju se životni i zdravstveni uslovi za pravilan i potpuni razvoj dece, a istovremeno se ne ugrožava egzistencija samog tuženog, kao dužnika izdržavanja, naročito imajući u vidu da tuženi ne doprinosi njihovom izdržavanju na drugi način kao i okolnost da je doprinosio izdržavanju dece iznosom koji je daleko ispod zakonskog minimuma.

Neosnovani su navodi revizije tuženog da sud nije pravilno utvrdio njegove materijalne mogućnosti, s obzirom na to da su nižestepeni sudovi pravilno cenili činjenice da tuženi povremenim radom ostvaruje zaradu i da se trenutno nalazi na evidenciji nezaposlenih lica, ali da ga to ne oslobađa od obaveze da doprinosi izdržavanju svoje dece. Pri tome, tužilac je u obavezi da angažuje sve mogućnosti i uloži dodatni napor da na sve dozvoljene načine obezbedi sredstva kako za svoje, tako i za izdržavanje svoje dece, što je njegova zakonska obaveza koja se, shodno članu 167. stav 2. PZ, ni pod kojim uslovima, ni u kakvoj teškoj materijalnoj životnoj situaciji, ne može osloboditi. Ostala sredstva za izdržavanje zajedničke dece obezbediće njihova majka, koja je to i do sada činila, a kojoj se u doprinos za izdržavanje uračunava i svakodnevni rad i staranje da se deci obezbede uslovi za pravilan rast i razvoj.

Nisu osnovani revizijski navodi tuženog kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava. Svoju odluku o osnovu i visini obaveze tuženog da doprinosi izdržavanju tužilje AA kao punoletnog deteta na školovanju, nižestepeni sudovi su obrazložili dovoljnim i valjanim razlozima, koje prihvata i Vrhovni kasacioni sud. Tužilja AA je punoletno dete na redovnom školovanju (pohađa srednju školu) koja svoju prvenstvenu obavezu da završi školovanje ispunjava u potpunosti, u roku i sa uspehom, u skromnim uslovima (smeštena je u domu učenika u ...) i bez posebnih zahteva. Zbog toga u konkretnom slučaju nema mesta primeni odredbe člana 155. stav 4. Porodičnog zakona.

Takođe, okolnosti da su tužioci prestali da komuniciraju sa tuženim jer se kod njih pojavio otpor u vezi sa održavanjem ličnih odnosa sa ocem zbog ponižavanja sa elementima nasilja, a zbog čega kasnije s tim u vezi nije davao znake žaljenja, ne mogu se smatrati očiglednom nepravdom prema tuženom. U konkretnim porodičnim okolnostima, prekid kontakta tužilaca sa njihovim ocem - tuženim nije iznenađujuća reakcija koja bi se mogla pripisati u krivicu tužiocima. Naprotiv, tuženi je taj koji bi u ovakvoj porodičnoj situaciji trebalo da razmisli na koji način su se ta situacija i njegovo dotadašnje ponašanje reflektovali na njegovu decu i njihove odnose prema njemu i koje mere je trebalo da preduzme kako bi umanjio posledice svog ponašanja, a u cilju reuspostavljanja odnosa sa svojom decom i redovnog održavanja kontakta. S tim u vezi navodi revizije kojima se ukazuje da je majka - zakonska zastupnica dece zloupotrebljavala svoje dužnosti iz sadržine roditeljskog prava i da je to razlog što ne viđa decu, demantovani su stručnim mišljenjem Centra za socijalni rad, koji je sačinio nalaz na osnovu urednog kontakta sa zajedničkom decom i majkom - njihovom zakonskom zastupnicom i u skladu sa pravilima struke.

Bez uticaja su navodi revizije kojima se ukazuje na subjektivno preinačenje tužbe, bez njegovog pristanka i s tim u vezi na pogrešnu primenu odredbe člana 205. ZPP (pogrešno se pozivajući na član 210. ZPP) jer je ovom odredbom predviđeno je da više lica mogu jednom tužbom da tuže, odnosno da budu tuženi, ako su u pogledu predmeta spora u pravnoj zajednici ili ako njihova prava, odnosno obaveze proističu iz istog činjeničnog i pravnog osnova (stav 1.). Do zaključenja glavne rasprave može, pod uslovima iz stava 1. ovog člana, uz tužioca da pristupi novi tužilac ili tužba može da bude proširena na novog tuženog sa njegovom pristankom.

Imajući u vidu navedene zakonske odredbe i konkretnu pravnu situaciju, pravilno je sud poučio tužilju kao zakonskog zastupnika mal. dece, posebno imajući u vidu da se radi o sporu za izdržavanje tada mal. AA i mal. BB i VV, da kao tužioce označi poverioce izdržavanja u smislu člana 278. stav 2. PZ, radi ostvarivanja prava mal. dece na izmenu prethodne odluke o izdržavanju. Prema odredbi člana 3. Konvencije o pravima deteta implementiranog u članove 6. i 266. Porodičnog zakona, u sporu za zaštitu prava dece i vršenje roditeljskog prava sud je uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta, što je u konkretnom slučaju i učinio, budući da nije bilo prepreka da deca pristupe parnici kao novi tužioci uz majku GG (GG1) i time kao aktivno legitimisani poverioci izdržavanja ostvare pravo na povećanje iznosa kojim će tuženi kao otac učestvovati u njihovom izdržavanju, a tuženi se na ročištu za glavnu raspravu 09.06.2014. godine nije protivio stupanju novih tužilaca u parnicu, već se upustio u raspravljanje.

Pravilna je i odluka o troškovima postupka s`obzirom na to da o naknadi troškova postupka u vezi sa porodičnim odnosima sud odlučuje po slobodnoj oceni u svakoj konkretnoj parnici vodeći računa o razlozima pravičnosti ( član 207. PZ).

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. stav 1.ZPP doneo odluku kao u izreci presude.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić