Apelacioni sud u Kragujevcu je, presudom Gž 3314/19 od 30.06.2020. godine, preinačio presudu Osnovnog suda u Sjenica P 251/17 od 28.12.2018. godine tako da glasi da se stavom 1. izreke odbija tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se utvrdi da su oni održajem stekli pravo svojine na 2/15 koje ima tuženi VV 3/15 koje ima tužena GG na kp.br. ... pašnjak 6. klase u potezu „...“ površine 0.80,03 ha, uknjižena u katastru Službe za katastar nepokretnosti ... u list nepokretnosti broj ... K.O. ... na ime VV 2/15, GG ... i još dva lica suvlasnika sa udelom od po 5/15, kp.br. ..., potez „...“ livada 5. klase u površini od 0.22,00 ha; kp.br. ..., potez „...“ pašnjak 6. klase u površini od 2.36,78 ha; kp.br. ... potez „...“ njiva 5. klase u površini od 0.26,46 ha; kp.br. ... potez „...“ krš u površini 2.34,99 ha; kp.br. ... potez „...“ pašnjak 3. klase u površini od 5.07,62 ha; kp.br. ... potez „...“ njiva 5. klase u površini od 0.18,77 ha, sve uknjiženo u katastru nepokretnosti ... u list nepokretnosti broj ... K.O. ... na ime tuženih VV 2/5, GG 3/5 i da se obavežu tuženi da trpe da se brišu u katastru SKN ... i listovima nepokretnosti broj ... i broj ... K.O. ... kao suvlasnici navedenih iz katastarskih parcela u visini svojih udela te da trpe da se na njihovim suvlasničkim udelima na ovim katastarskim parcelama uknjiže tužioci kao suvlasnici sa udelima sa ½ na udelima tuženih, kao neosnovan. Stavom 2. izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su izjavili blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ...18/12) i utvrdio da je revizija tužilaca delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pokojni otac tužilaca, DD, bišvi iz ... - Opština ..., je od pokojne majke tuženih, ĐĐ, bivše iz ..., kupio u maju mesecu 1978. godine, na osnovu usmenog ugovora, parcele koje su predmet ovog spora. Od tada, predmetnu parcelu je prvo koristio pokojni DD do 2007. godine, kada je preminuo, a nakon njegove smrti predmetne nepoketnosti koriste tužioci, njegovi zakonski naslednici. Pokojna ĐĐ je bila isključivi vlasnik nepokretnosti upisane u list nepokretnosti broj ... K.O. ... i to kp.br. ..., kp.br. ..., kp.br. ..., kp.br. ..., kp.br. ..., kp.br. ..., kp.br. ... i kp.br. ... i suvlasnik u idelanom delu od 1/3 nepokretnosti upisane u ln.br.112 K.O. ... i kp.br. .... Pravnosnažnim rešenjem Osnovnog suda u Novom Pazaru O 643/13 od 04.10.2013. godine, tuženi su oglašeni za zakonske naslednike na zaostavštini pokojne ĐĐ, bivše iz ... čiju imovinu čine gore navedene nepokretnosti.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu tako što je odbio tužbeni zahtev tužilaca za utvrđenje njihovog prava vlasništva održajem na suvlasničkim udelima tuženih od 2/15 i 3/15 odnosno ukupnom suvlasničkom udelu od 1/3 na kp.br. ..., pašnjak 6. klase u potesu „...“ površine 0.80.03 ha, upisane u katastru Službe za katastar nepokretnosti ... u list nepokrtnosti broj ... K.O. ...

Odredbom člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano je da savestan držalac nepokretne stvari ne koje drugi ima pravo svojine stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom 20 godina.

Održaj je originarni način sticanja prava svojine kada sticalac svoje pravo ne zasniva na pravu vlasništva svog pravnog prethodnika već na činjenici da je savestan držalac stvari koja je u njegovoj državini onoliko godina koliko zakon propisuje da je potrebno za sticanje prava vlasništva. To znači da se održajem svojina stiče na stvari kao celini ili delu stvari koji je opredeljen merama i granicama u kojima je ostvarivana državina tužioca u periodu potrebnom za sticanje prava vlasništva održajem. Zbog toga se pravo vlasništva održajem ne može da stekne na idealnom suvlasničkom udelu nepokretnosti pa je tužbeni zahtev tužilaca kojim traže utvrđenje prava svojine na suvlasničkom udelu od 1/3 na kp.br. ..., neosnovan.

Navodima revizije tužilaca o tome da su oni savesni sticaoci, ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane presude, u odnosu na gore navedenu parcelu. Savesnom državinom stojina se stiče na realnom a ne na idealnom delu nepokretnosti.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo u smislu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Međutim, drugostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo kada je odbio tužbeni zahtev tužilaca za utvrđenje prava vlasništva održajem na preostalim parcelama koji su predmet ove parnice, a zbog toga nije cenio navode žalbe žalioca, pa je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.

Drugostepeni sud je zaključio da pokojni otac tužilaca nije bio savestan jer mu je moralo biti poznato da je za promet nepokretnosti potrebno da zaključi „makar pisani ugovor sa pokojnom ĐĐ“, pa pošto je pokojni DD bio u državini predmetnih nepokretnosti počev od 1978. godine do 2007. godine, a tužioci u njihovoj državini od 2007. godine do dana podnošenja tužbe 25.12.2013. godine, drugostepeni sud je zaključio da nije protekao rok propisan odredbom člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, za sticanje prava vlasništva održajem od strane tužilaca.

Takav zaključak drugostepenog suda je pogrešan. Postojanje pisanog ugovora, odnosno pravnog osnova, bitno je za ocenu zakonitosti a ne savesnosti sticaoca. Savestan držalac je onaj koji osnovano veruje da je stvar koju drži njegova. Savesnost državine se pretpostavlja, saglasno odredbi člana 72. stav 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. To što pravni prethodnik tužilaca nije zaključio pisani ugovor sa prodavcem predmetnih nepokretnosti, pokojnom ĐĐ, od koje ih je kupio na osnovu usmenog ugovora, ne znači da je on bio nesavestan nego znači da njegova državina nije zakonita. U toj situaciji, za sticanje prava vlasništva potrebno je da savesna državina traje 20 godina. Zbog pogrešne primene materijalnog prava, drugostepeni sud nije cenio navode žalbe tuženog VV iz ... i nije utvrdio da li je državina tužilaca na predmetnim parcelama savesna kao i da li je protekao rok za sticanje prava vlasništva održajem propisan odredbom člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, u odnosu na parcele kp.br. ..., ..., ..., ..., ... i ... koje su bile u isključivom vlasništvu pokojne majke tuženih, ĐĐ.

U ponovnom postupku potrebno je da drugostepeni sud pri oceni navoda žalbe žalioca ima u vidu primedba iz ovog rešenja i da u odnosu na parcele kp.br. ..., ..., ..., ..., ... i ..., sve upisane u Katastar nepokretnosti ... u list nepokretnosti broj ... K.O. ..., donese novu i na zakonu zasnovanu odluku.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo u smislu odredbe člana 416. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić