U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Gordane Džakula, članova veća, u parnici tužioca Komercijalne banke a.d. Beograd, koju zastupa Milan Petrović, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., ..., koga zastupa Goran Stošić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4898/2018 od 06.11.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 08.07.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4898/2018 od 06.11.2018. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Surdulici P 237/2018 od 23.04.2018. godine, odbijen je kao neosnovan osnovni primarni tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tuženi obaveže da mu na ime sticanja bez osnova isplati iznos od 5.759.296,76 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom obračunatom na ovaj iznos, shodno odredbama člana 277. Zakona o obligacionim odnosima, počev od 18.12.2012. godine pa do konačne isplate. Usvojen je eventualni tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu na ime neispunjenja obaveze po osnovu ugovora o jemstvu od ...2010. godine isplati iznos od 5.759.296,76 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, obračunatom na ovaj iznos, shodno odredbama člana 277. Zakona o obligacionim odnosima, počev od 18.12.2012. godine, pa do isplate. Obavezan je tuženi da na ime troškova parničnog postupka isplati tužiocu iznos od 479.768,00 dinara, sa zateznom kamatom, počev od dana izvršnosti odluke o troškovima, pa do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 4898/2018 od 06.11.2018. godine, ukinuta je navedena prvostepena presuda, ukinuto rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Vranju, Sudska jedinica Surdulica Iv 161/2013 od 28.02.2013. godine u celosti, odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac zahtevao da se obaveže tuženi da tužiocu na osnovu menice serije ... od ...2010. godine, namiri potraživanja u visini od 5.759.296,76 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 18.12.2012. godine, pa do isplate. Obavezan je tuženi da tužiocu po osnovu ugovora o jemstvu uz ugovor o reprogramu kredita od ...2010. godine namiri potraživanje u visini od 5.759.296,76 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 18.12.2012. godine pa do konačne isplate i obavezan tuženi da tužiocu isplati iznos od 557.364,40 dinara, na ime naknade troškova parničnog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu blagovremeno je izjavio reviziju tuženi zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku i nalazi da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni kasacioni sud u postupku po reviziji vodi računa po službenoj dužnosti. Opisno ukazivanje na bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku, nije od značaja, jer ne predstavlja revizijski razlog u smislu člana 407. istog zakona. Navodi revizije da je pobijanom presudom pogrešno ukinut nepobijani, odbijajući deo prvostepene presude i o njemu ponovo odlučeno ne utiče na pravilnost i zakonitost drugostepene odluke, jer je i apelacioni sud odbio tužbeni zahtev u navedenom delu i tužilac ga ne pobija revizijom, niti za to ima pravni interes.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju između tužioca i DOO ''BB'' ..., čiji je direktor tuženi, zaključen je dana 13.09.2010. godine Ugovor o reprogramu kredita, na osnovu koga je korisniku kredita ''BB'' d.o.o. ... odobren reprogram ukupnog duga po osnovu Ugovora o kratkoročnom kreditu, ugovora o otvaranju i vođenju tekućeg računa i po osnovu zaduženja za Visa buisiness karticu u iznosu dinarske protivvrednosti 52.056,04 evra, što po srednjem kursu na dan zaključenja ugovora iznosi 5.457.774,06 dinara. Dana ...2010. godine između stranaka je zaključen ugovor o jemstvu, kojim se tuženi u svojstvu jemca – platca obavezao da na prvi poziv tužioca kao solidarni jemac ispuni obavezu dužnika po ugovoru o reprogramu kredita ukoliko dužnik to ne učini. Prilikom zaključenja ugovora o jemstvu tuženi je tužiocu predao dve sopstvene menice, kao instrument obezbeđenja potraživanja. Tužilac je u skladu sa članom 12. Ugovora o reprogramu kredita dana ...2012. godine raskinuo ugovor o reprogramu kredita zbog neizvršenja obaveza korisnika kredita, čime su navedenog dana dospele za naplatu sve neizmirene obaveze, glavnica, kamate i naknade. Tužilac je navedenu odluku dostavio preporučenim putem dužniku i jemcu, tuženom, ali je dostava bila bezuspešna jer su na datim adresama bili nepoznati. Rešenjem o izvršenju Iv 161/2013 od 28.02.2013. godine usvojen je predlog za izvršenje i određeno sprovođenje prinudnog izvršenja. Kako je tuženi uložio prigovor, rešenje o izvršenju je stavljeno van snage, ukinute sprovedene radnje i postupak nastavljen kao povodom prigovora na platni nalog. Veštačenjem preko veštaka ekonomsko- finansijske struke utvrđeno je ukupno dugovanje tuženog prema tužiocu sa obračunatom zateznom kamatom proporcionalnom metodom i troškovima naknade.

Nepobijanim delom drugostepene presude odbijen je tužbeni zahtev formulisan kao menično potraživanje tužioca usled pokretanja postupka prinudne naplate po isteku propisanog roka od dana dospeća menice.

Pravilno je pobijanom odlukom primenjeno materijalno pravo i to odredbe člana 124, 132. stav 2, 997, 1013. i 1004. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima, obavezivanjem tuženog, kao jemca platca da tužiocu na osnovu ugovora o jemstvu namiri potraživanje iz ugovora o reprogramu kredita sa kamatom.

U ovom slučaju tuženi se ugovorom o jemstvu od 13.10.2010. godine obavezao kao jemac platac, što saglasno članu 1004. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima, podrazumeva da on odgovara poveriocu na isti način i pod istim uslovima kao što odgovara i glavni dužnik i to za celu obavezu, s tim što poverilac, po svom izboru ima pravo da zahteva ispunjenje bilo od glavnog dužnika bilo od jemca, bilo od obojice istovremeno. Radi se o obliku jemstva gde jemac solidarno odgovara sa glavnim dužnikom i tužilac je kao poverilac ovlašćen da zahteva ispunjenje od jemca pre nego što je pokušao da se za svoja potraživanja namiri od glavnog dužnika. Revizijom se neosnovano ukazuje na povredu člana 1004. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, jer ugovorom o jemstvu nije propisano supsidijarno jemstvo, već je izričito opredeljen status tuženog kao jemca platca (solidarno jemsto), čije su obaveze regulisane članom 1004. stav 3. istog zakona. Suprotno navodima revizije tužilac nije bio u obavezi da tužbom u ovoj parnici obuhvati i korisnika kredita. Revizijom se neosnovano osporava visina duga, jer su sprovedenim veštačenjem obuhvaćene sve uplate korisnika kredita, na primedbe tuženog veštak se izjasnio, a tuženi nije imao predloge za dodatno veštačenje. Revizijom se neosnovano osporava pravilnost primene materijalnog prava.

Kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, odlučeno je kao u izreci odluke, na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić