Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2593/2021
16.06.2021. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Branka Stanića, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB, VV i GG, svi iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Boris Vrška, advokat iz ..., protiv tuženih DD i ĐĐ, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Dragan Vujović, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2950/20 od 11.02.2021. godine, u sednici održanoj 16.06.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2950/20 od 11.02.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2950/20 od 11.02.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi P 263/18 od 02.10.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca kojim su predložili da sud utvrdi da zaostavštinu pok. EE iz ... rođenog ...1926. godine koji je preminuo ...2001. godine sačinjava pravo svojine u 1/3 na nekretninama upisanim u list nepokretnosti .. KO ... sa upisanim suvlasničkim udelima u korist tužene DD u ¼ dela i u korist tuženog ĐĐ sa udelom ¾ dela bliže opisane u tom delu izreke uz obavezu tuženih da to priznaju a tužiocima izdaju ispravu podobnu za uknjižbu ovih nepokretnosti na ime pok. EE a u protivnom da takvu ispravu zameni ova presuda. Stavom drugim i trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se utvrdi da je testamentom pok. EE koji je sačinjen 12.01.1995. godine povređen nužni deo tužilaca u obimu bliže opisanim u tom delu izreke, te da se smanji raspolaganje navedenim testamentom i odredi nužni deo tužilaca svakom ponaosob u novčanim iznosima bliže opisanim u tom delu izreke. Stavom četvrtim i petim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se utvrdi da je testamentom pok. EE povređen nužni deo tužilaca u idealnim delovima bliže opisanim u tom delu izreke na nepokretnostima bliže opisanim u tom delu izreke, te da se obaveže tuženi ĐĐ da to pravo prizna tužiocima i izda im valjanu ispravu radi upisa tog prava u javnim knjigama, a da će u protivnom takvu ispravu zameniti ova presuda. Stavom šestim izreke, odlučeno je o troškovima postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2950/20 od 11.02.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužilaca, a žalba tuženih delimično usvojena a delimično odbijena pa je prvostepena presuda preinačena u delu odluke o troškovima parničnog postupka, tako što su tužioci obavezani da solidarno tuženima isplate na ime naknade troškova parničnog postupka pored iznosa dosuđenog prvostepenom presudom još i 52.475,00 dinar, ukupno 371.675,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate, a u preostalom pobijanom odbijajućem delu odluke o tužbenom zahtevu i nepreinačenom delu odluke o troškovima postupka prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava na osnovu člana 404. ZPP.

Tuženi su podneli odgovor na reviziju.

Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj jer pitanje primene članova 39, 41, 43, 44, 48, 51. Zakona o nasleđivanju nije sporno u sudskoj praksi niti zahteva novo tumačenje prava, dok pitanje šta može činiti zaostavštinu ostavioca predstavlja činjenično pitanje svakog konkretnog spora.

Revizija nije dozvoljena ni kao redovna.

Po članu 403. stav 3. ZPP, revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, odnosno 100.000 evra u privrednim sporovima, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.