Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2560/18 od 14.06.2019. godine, odbijena je, kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, trećem i četvrtom izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 87/18) i utvrdio da je revizija osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, 29.06.2006. godine pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu overen je ugovor o zajedničkoj izgradnji i sufinansiranju poslovno stambenog objekta na kp.br. ... KO ... između ŽŽ (oca tužilje), kao investitora i AB Kompanije d.o.o. Beograd, koju je zastupala direktor BB, kao suinvestitora. Iz navedenog ugovora sledi da se ŽŽ, kao investitor obavezao da suinvestitoru potpiše punomoćje, kojim ga ovlašćuje da u njegovo ime i za njegov račun preduzima sve pravne i druge poslove pred nadležnim opštinskim, gradskim i drugim organima za dobijanje potrebne dokumentacije za otpočinjanje i izgradnju objekta, kao i prema izvođaču radova. Iz člana 5. navedenog ugovora sledi da su ugovorne strane izvršile razgraničenje prava i ugovorili da izvršenjem obaveze iz člana 2. i 3. ugovora na ime svojih učešća u finansiranju i izgradnji ugovorne strane stiču pravo svojine na novoizgrađenim poslovnim prostorijama, stanovima, garažnim mestima i pomoćnim prostorijama na objektu, da investitor ŽŽ stiče pravo svojine na stanu na ... spratu u stambenom objektu ..., površine 115,69 m2 i na stanu na ... spratu u stambenom objektu broj ..., površine 36,474 m2, a ugovorne strane su se sporazumele da ostatak površine stambeno poslovnog objekta, koji se dobija nakon odbitka površine koju dobijaju postojeći vlasnici stanova, pripada AB Kompaniji d.o.o. Beograd. Iz člana 6. navedenog ugovora sledi da je ugovoreno da će se eventualno usaglašavanje oznaka i opisa novoizgrađenih prostorija sa podacima iz građevinske dozvole izvršiti aneksom uz ugovor. Iz člana 7. stava 2. navedenog ugovora sledi da je ugovoreno da su ugovarači saglasni da svako od njih može prodati stanove i prostorije koje mu pripadaju po osnovu člana 5 ugovora, a iz člana 13. da ni jedna ugovorna strana ne može bez prethodne saglasnosti druge ugovorne strane preneti svoja prava i obaveze iz ugovora, niti bilo koji njihov deo na treća lica. Pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu 11.09.2006. godine overeno je punomoćje koje je dao i potpisao ŽŽ pod Ov br. .../..., a 16.07.2007. godine je GG dao i potpisao punomoćje pod Ov. br. .../..., koja punomoćja su istovetne sadržine i njima davaoci punomoćja ovlašćuju AB Kompaniju d.o.o. Beograd, koju zastupa direktor BB, da može u ime vlastodavca da podnosi zahteve radi dobijanja akta u urbanističkim uslovima, odobrenje za gradnju, zaključuje ugovore sa Direkcijom za građevinsko zemljište, zahtev za prijavu radova za dobijanje upotrebne dozvole radi uknjižbe vlasništva objekta u ... br. ..., na kp. ... KO ..., kao i za sve ostale pravne radnje, koje se odnose na izgradnju navedenog objekta. Između VV, kao preuzimaoca ispunjenja i AB Kompanije d.o.o. Beograd, kao ustupioca dužnika koje zastupa direktor BB 11.11.2006. godine zaključen je ugovor o preuzimanju i ispunjenju, kojim ugovorom preuzimalac preuzima ispunjenje svih ugovornih obaveza iz ugovora o zajedničkoj izgradnji i sufinansiranju poslovno stambenog objekta na kp. ... KO ..., potpisanih sa ŽŽ i sa GG 23.06.2006. godine. Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Gradske uprave grada Beograda, Sektor za sprovođenje planova i pripremu za građenje 23.06.2006. godine izdao je rešenje o odobrenju za izgradnju Preduzeću za unutrašnju i spoljnu trgovinu AB Kompanija d.o.o. Beograd, Društvu za trgovinu na veliko i malo, uvoz i izvoz „AD CORPORATION GROUP“ Beograd, VV, GG i ŽŽ, i to odobrenje za izgradnju stambeno poslovnog objekta spratnosti prema ulici Po+P+4+Pk (do ... br. ...) i Po+P+3-PS (do ... br. ...), ukupno br. GP za oba objekta po JUS 1766,48 m2 nadzemnih i podzemnih etaža, sve na građevinskoj parceli ..., formiranoj od kp.br. ... KO ... .

ŽŽ preminuo je 03.07.2007. godine i rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu O 1423/08 od 14.07.2008. godine za njegovog naslednika oglašena je tužilja, ćerka AA, pored ostalog i na imovini koju čine prava i obaveze iz rešenja Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove, Sektora za sprovođenje planova i pripremu za građenje od 19.06.2007. godine, pravnosnažnog 11.07.2007. godine, kojim je izdata građevinska dozvola. Nakon toga, tužilja je 19.11.2008. godine podnela zahtev Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove, Gradske uprave grada Beograda, Sektoru za sprovođenje planova i pripremu za građenje, koji je 22.01.2009. godine doneo rešenje kojim se menja pravnosnažno rešenje od 19.06.2007. godine u delu nosioca prava po prethodnom rešenju, tako da je umesto pokojnog ŽŽ, kao nosioca prava i obaveza označena AA, kao njegov naslednik po rešenju O 1423/08 od 14.07.2008. godine.

Pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu 09.01.2008. godine overen je ugovor o razvrgnuću zajedničke imovine zaključen između GG, ŽŽ, koga je po overenom punomoćju zastupala AB Kompanija d.o.o. Beograd, VV, Društva za trgovinu na veliko i malo, uvoz i izvoz „AD CORPORATION GROUP“ iz Beograda i AB Kompanije d.o.o. Beograd, kojim ugovorom je, i to članom 3. stavom 1. tačkom 2. ugovoreno da ŽŽ na ime udela na zajedničkoj imovini pripada u svojinu stan ... na ... spratu, četvoroiposoban, površine 110,65 m2 sa pripadajućom ostavom i stan ... na ... spratu, po strukturi jednosoban, površine 42,90 m2, u stambeno poslovnom objektu prema ulici do ... br. ..., dok je preostala imovina raspoređena ostalim ugovaračima, a u tački 5. je navedeno da ugovaraču „AD CORPORATION GROUP“ iz Beograda na ime udela u zajedničkoj imovini pored stana ..., na ... spratu, sa pripadajućom ostavom i garažnim mestom, pripada tavanski prostor i druge zajedničke prostorije, sva garažna mesta i ostava oba predmetna objekta, koji, u skladu sa ovim ugovorom nisu pripali u svojinu nekom od ugovarača. Aneksom broj ... od 21.01.2008. godine ugovor o razvrgnuću je promenjen u odnosu na obaveze prema ugovaraču GG, kome je umesto pripadajućih ostava za tri stana koja su mu po razvrgnuću pripala, pripalo garažno mesto. Ni osnovnim ugovorom, ni ugovorom o razvrgnuću zajedničke imovine u korist ŽŽ nije ugovoreno pravo svojine, odnosno zajedničke svojine na garažnim mestima, ali iz prepisa lista nepokretnosti ... KO ... od 10.05.2016. godine sledi da je na garažnom mestu oznake ...-... u ... br. ... u podrumu upisana tužilja sa obimom udela 1/6, kao i na garažnom mestu broj ... u podrumu ... br. ..., sa udelom zajedničke svojine, kao i sa pravom svojine i udelom od 1/1 na stanu oznake ..., površine 115 m2, na ... spratu, četvroiposoban stan i stanu oznake ..., površine 43 m2, jednosoban stan na ... spratu zgrade u ... br. ..., s tim što je tužilja manji stan prodala u toku postupka.

Nakon zaključenja ugovora o razvrgnuću zajedničke imovine VV je prodala nepokretnosti koje su joj pripale po spornom ugovoru o razvrgnuću zajedničke imovine tuženima DD, ĐĐ, EE, „Gramont“ d.o.o. Zemun i Kolubari invest gradnja.

Rešenjem Sekretarijata za poslove legalizacije objekata od 30.05.2013. godine o građevinskoj i upotrebnoj dozvoli odobreni su VV, AA i GG izvedeni radovi na izgradnji stambeno-poslovnog objekta, uličnog i dvorišnog dela objekta ukupne neto površine 1476,70 m2, ukupno bruto površine 1922,72 m2, sve na kp. br. ... KO ..., i u svemu prema projektu izvedenog objekta.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili, kao neosnovan zahtev tužilje, primenom člana 10, 17, 94. i 103. Zakona o obligacionim odnosima, jer su smatrali da sporni ugovor o razvrgnuću zajedničke imovine zaključen 29.01.2008. godine nije ništav u smislu člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, s obzirom da je zaključen na osnovu punomoćja koje nije prestalo da važi smrću davaoca punomoćja, oca tužilje, u skladu sa članom 94. stav 3. Zakona o obligacioni odnosima, a da ugovor o razvrgnuću zajedničke imovine predstavlja normalan sled i sledeći korak koji proizlazi iz obaveza preuzetih ugovorom o zajedničkoj igradnji i sufinansiranju i predstavlja njegovu dalju razradu i izvršenje, sve u skladu sa članom 17. Zakona o obligacionim odnosima, da sadrži iste elemente kao i ugovor o sufinansiranju zaključen u odnosu na oca tužilje, odnosno da se tim ugovorom samo potvrđuje da su ocu tužilje na ime udela u zajedničkoj imovini pripala u svojinu dva stana sa kvadraturom, kao što je ugovoreno ugovorom o zajedničkoj izgradnji i sufinansiranju, a što je bilo neopohodno radi dobijanja upotrebne dozvole, kao i legalizacije predmetnog objekta, koje rešenje je tužilja prihvatila, a koje rešenje joj je uručeno i na koje se nije žalila. Osim toga, nižestepeni sudovi su smatrali da je tužilja odobrila sporni ugovor i ukoliko bi se uzelo da punomoćje nije punovažno, i to svojim postupcima, prihvatanjem svih prava i obaveza preuzimanjem stanova i raspolaganjem jednih od njih. Stim u vezi nižestepeni sudovi su smatrali da nisu ispunjeni ni uslovi za ništavost kupoprodajnih ugovora koje je zaključila VV, ali i zbog nepotpune pasivne legitimacije, jer tužbom nisu bili obuhvaćeni svi kupci i vlasnici stanova, već samo nekolicina, zbog čega su taj tužbeni zahtev i sa tih razloga odbili, kao neosnovan, primenom člana 211. stav 2. ZPP.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano tužilja u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Članom 103. stavom 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima je ništav, ako cilj povređenog pravila ne upućuje na neko drugu sankciju ili ako zakon u određenom slučaju ne propisuje šta drugo. Članom 89. stavom 1. istog zakona, propisano je da je punomoćje ovlašćenje za zastupanje koje vlastodavac pravnim poslom daje punomoćniku, dok je stavom 2. istog člana propisano da postojanje i obim punomoćja su nezavisni od pravnog odnosa na čijoj je podlozi punomoćje dato. Članom 94. stavom 2. istog zakona, propisano je da punomoćje prestaje smrću punomoćnika, dok je stavom 3. istog člana propisano da punomoćje prestaje prestankom pravnog lica, odnosno smrću lica koje ga je dalo, osim ako se započeti posao ne može prekinuti bez štete po pravne sledbenike ili ako punomoćje važi i za slučaj smrti davaoca, bilo po njegovoj volji, bilo s obzirom na prirodu posla.

Tužbom se traži utvrđenje ništavosti ugovora o razvrgnuću zajedničke imovine, koji je zaključen nakon smrti oca tužilje, 09.01.2008. godine, a koji je u ime oca tužilje zaključila AB Kompanija d.o.o. Beograd, po punomoćju od 11.09.2006. godine, a stim u vezi i ništavost kasnije zaključenih ugovora o kupoprodaji.

ŽŽ, otac tužilje je, kao investitora sa AB Kompanijom d.o.o. Beograd, kao suinvestitorom 29.06.2006. godine zaključio ugovor o zajedničkoj izgradnji i sufinansiranju poslovno stambenog objekta na kp.br. ... KO ..., kojim ugovorom su regulisana njihova međusobna prava i obaveze. U skladu sa navedenim ugovorom otac tužilje je dao punomoćje AB Kompaniji d.o.o. Beograd, kojim ju je ovlastio da u njegovo ime podnosi zahteve radi dobijanja akta o urbanističkim uslovima, odobrenje za gradnju, zaključuje ugovore sa Direkcijom za građevinsko zemljište, podnosi zahteve za prijavu radova za dobijanje upotrebne dozvole radi uknjižbe vlasništva objekta u ... br. ..., na kp. ... KO ..., kao i za sve ostale pravne radnje, koje se odnose na izgradnju objekta. Ugovorom o razvrgnuću zajedničke imovine, koji je zaključen nakon smrti oca tužilje, 09.01.2008. godine, između GG, VV, Društva za trgovinu na veliko i malo, uvoz i izvoz „AD CORPORATION GROUP“ iz Beograda, AB Kompanije d.o.o. Beograda i ŽŽ (oca tužilje), koji ugovor je u ime oca tužilje zaključila AB Kompanija d.o.o. Beograd po punomoćju od 11.09.2006. godine, izvršeno je razvrgnuće zajedničke imovine. Kada se ima u vidu napred navedeno i citirane odredbe Zakona o obligacionim odnosima, to se ne može prihvatiti, kao pravilan zaključak nižestepenih sudova da punomoćje koje je ŽŽ, otac tužilje dao AB Kompaniji d.o.o. Beograd nije prestalo smrću ŽŽ, oca tužilje, a stim u vezi i da sporni ugovor o razvrgnuću zajedničke imovine nije ništav pravni posao, s obzirom da nižestepeni sudovi nisu utvrdili da li se započeti pravni posao (zajednička izgradnja i sufinansiranje poslovno stambenog objekta) mogao prekinuti bez štete po tužilju, kao pravnog sledbenika ŽŽ i s obzirom na prirodu pravnog posla, jer punomoćje prestaje smrću lica koje ga je dalo, osim ako se započeti posao ne može prekinuti bez štete po pravne sledbenike ili ako punomoćje važi i za slučaj smrti davaoca, bilo po njegovoj volji, bilo s obzirom na prirodu posla. Naime, ako se započeti pravni posao ne može prekinuti bez štete po pravne sledbenike, nastavak punomoćja nakon smrti davaoca punomoćja može biti opravdan zaštitom interesa naslednika koji bi pretrpeo štetu dok ne preuzme nasleđe, ako se započeti poslovi ne obave od strane punomoćnika. U ovom slučaju, iako naslednik nije dao punomoćje, on je posle smrti ostavioca „vlastodavac“. Pošto je punomoćnik dobio ovlašćenje za zastupanje od drugog davaoca punomoćja, on mora da poštuje njegovu volju, ali ne sme da zaboravi ni na činjenicu da sprovođenje dobijenog naloga ili drugog osnovnog posla mora da odgovara i volji naslednika. U situaciji ako je punomoćje dato da važi i za slučaj smrti davaoca punomoćja voljom samog davaoca ili s obzirom na prirodu posla, to samo znači da punomoćnik zaključuje pravne poslove koji će vezivati naslednike, jer zaključeni pravni posao posle smrti ostavioca od strane punomoćnika je posao naslednika. Što se tiče trećih lica, sa kojima je punomoćnik posle smrti davaoca punomoćja zaključio pravne poslove, koji o prestanku punomoćja smrću davaoca punomoćja nisu znali niti su morali znati, zaključeni pravni posao je punovažan i on obavezuje i stvara prava za zaostavštinu ostavioca, a punomoćje se smatra kao da nije prestalo. Imajući u vidu napred navedeno, to sledi da je ostalo sporno da li je punomoćje koje je otac tužilje dao AB Kompaniji d.o.o. Beograd i na osnovu kog punomoćja je AB Kompanija d.o.o. Beograd u ime oca tužilje zaključila sporni ugovor o razvrgnuću zajedničke imovine, prestalo smrću oca tužilje ili je važilo i nakon njegove smrti, s obzirom da su nižestepeni sudovi propustili da utvrde da li se započeti posao u vezi koga je dato punomoćje mogao prekinuti bez štete po tužilju, kao pravnog sledbenika davaoca punomoćja, kao i da li je sporno punomoćje važilo i za slučaj smrti oca tužilje, kao davaoca punomoćja, s obzirom na prirodu posla u vezi koga je punomoćje dato. Što se tiče trećih lica, sa kojima je punomoćnik posle smrti oca tužilje zaključio pravni posao, od uticaja je to da li su isti znali ili su morali znati o prestanku punomoćja smrću oca tužilje, a što je sve od uticaja na odluku o zahtevu tužilje kojim je tražila da se utvrdi ništavost spornog ugovora o razvrgnuću zajedničke imovine, na osnovu kog ugovora su kasnije zaključeni i sporni ugovori o kupoprodaji.

Stoga, je Vrhovni kasacioni sud ukinuo nižestepene presude, a ukinuta je i odluka o troškovima postupka, jer ista zavisi od odluke o glavnoj stvari.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će utvrditi napred navedene činjenice na koje je ukazano ovom odlukom, i nakon toga oceniti njihov pravni značaj za donošenje odluke o zahtevima tužilje.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić