Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 683/20 od 01.10.2020. godine, stavom prvim izreke odbijena je žalba tužioca kao neosnovana i potvrđena prvostepena presuda, dok je stavom drugim izreke odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11... 18/20) i odlučio da revizija tužioca nije osnovana.

Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Pored toga što je u reviziji ukazano da je došlo do bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 371. stav 1. Zakona o parničnom postupku, revident nije posebno ukazao niti opredelio u čemu bi se takva povreda sastojala, odnosno koja odredba je povređena. Iz ovih razloga pozivanje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka, kao revizijski razlog iz člana 407. Zakona o parničnom postupku je bez uticaja u revizijskom postupku prilikom ispitivanja pobijane drugostepene presude.

Predmet tužbenog zahteva je da se utvrdi da tužilac ima pravo prvenstvenog namirenja iz sredstava ostvarenih prodajom imovine tuženog i to farme za tov pilića u ... kod ... sa pokretnom i nepokretnom imovinom, sve na zemljištu površine 4 ha, 18 a i 75 m2, na parceli ... upisanoj u LN ... KO .., i da se utvrdi da ima pravo hipoteke na svim objektima upisanim na parceli 2692/3 KO ... koja je upisana u LN ... KO ... i to zgrada koje su pojedinačno navedene od broja 1 do broja 15, što bi tuženi bio dužan priznati i trpeti da se na osnovu presude upiše pravo tužioca u katastar nepokretnosti i druge javne knjige, kao i zahtev da tuženi plati tužiocu iznos od 57.538.650,00 dinara sa opredeljenom zakonskom zateznom kamatom

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je bio u poslovnom odnosu sa DP IM „GG“ iz ..., po osnovu zaključenog Ugovora br. 10 od 14.02.2002. godine, a povodom tog poslovnog odnosa je doneta odluka Upravnog odbora DP IM „GG“ iz ... od 13.03.2002. godine, kojom je data saglasnost za konstituisanje hipoteke na imovini DP IM „GG“ iz ... u korist tužioca kao sredstvo obezbeđenja urednog izvršenja ugovornih obaveza ugovarača IM „GG“ iz ... za sve vreme trajanja Ugovora br. 10 od 14.02.2002. godine, kao i obezbeđenje izvršenih ulaganja i naplate štete u slučaju prevremenog raskida ugovora, sve u ukupnom iznosu od 800.000,00 evra. Na osnovu navedene odluke data je hipotekarna izjava od strane DP IM „GG“ na osnovu koje je rešenjem Opštinskog suda u Velikoj Plani DN 172/2002 od 13.03.2002. godine, izvršena uknjižba u ZKUL br. ... KO ... založnog prava na sva zemljišta u A listu na katastarskoj parceli br. ..., ..., ..., ..., ... i ... radi obezbeđenja novčanog potraživanja u iznosu od 48.185.840,00 dinara, u korist tužioca. Predmetne nepokretnosti su prodate tuženom na aukciji pred Opštinskim sudom u Velikoj Plani, dana 24.01.2005. godine, uz konstataciju da je nepokretnost opterećena hipotekom u korist tužioca. Nakon toga, nad tuženim je otvoren postupak stečaja rešenjem Privrednog suda u Beogradu St 264/10 od 08.03.2010. godine, a u stečajnom postupku, predmetna nepokretnost je jednim delom prodata, te je rešenjem stečajnog sudije izvršeno brisanje tereta u katastru. Tužilac je u stečajnom postupku nad tuženim prijavio razlučno potraživanje prema tuženom, koje potraživanje je bilo obezbeđeno hipotekom ustanovljenom na predmetnim nepokretnostima, a navedena prijava je pravnosnažno odbačena rešenjem Privrednog suda u Beogradu St. Br. 264/10 od 20.04.2011. godine. Tokom postupka je izveden dokaz veštačenja posredstvom veštaka veterinarske struke, te je prema nalazu i mišljenju veštaka data procena izgubljene dobiti tužioca u iznosu od 57.538.650,00 dinara. Iz sadržine osnovnog ugovora zaključenog između tužioca i davaoca hipotekarne izjave, proizlazi da je predmetnom hipotekom zasnovanom u korist tužioca, bilo obezbeđeno uredno izvršenje ugovornih obaveza ugovorača DP IM „GG“ za sve vreme trajanja ugovora broj 10 od 14.02.2002. godine, kao i obezbeđenje izvršenih ulaganja i naplate štete u slučaju prevremenog raskida ugovora sve u ukupnom iznosu od 800.000 evra odnosno 48.185.840,00 dinara, iz čega proizlazi da se radi o obezbeđenom budućem – uslovnom potraživanju tužioca, a navedeno potraživanje je bilo predmet spora u parnici koja se vodi pred Privrednim sudom u Požarevcu u predmetu P broj 2/2010, koja je prekinuta usled otvaranja postupka stečaja nad tuženima kao dužnicima (pravnim sledbenicima ugovorača DP IM „GG“), tako da u momentu presuđenja taj postupak nije okončan.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev tužioca u celini sa obrazloženjem da tuženi nije pasivno legitimisan u ovom postupku, da tužilac kao založni poverilac i tuženi kao kupac predmetne nepokretnosti nisu, u smislu zakonskih normi, postigli sporazum da založno pravo ostane na nepokretnosti i posle pravnosnažnosti rešenja o prodaji nepokretnosti, da tužilac nije stečajni poverilac, odnosno da nema potraživanje prema tuženom, niti obezbeđeno niti neobezbeđeno, te da je tužilac svoje pravo namirenja kao založnog poverioca mogao da ostvari u izvršnom postupku. Pored toga, nižestepeni sudovi zaključuju da tužilac nije dokazao da su se stvorili uslovi za naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom, jer za utvrđivanje visine pretrpljene štete nije dovoljan nalaz i mišljenje sudskog veštaka veterinarske struke, kojim je obračunat iznos maksimalne dobiti za period koji tužilac nije mogao da koristi farmu pilića, budući da tužilac nije dokazao postojanje svih paramatera potrebnih za utvrđivanje visine štete koju je pretrpeo zbog nekorišćenja farme, niti je dokazao da potraživanje naknade eventualno pretrpljene štete nije prestalo, s obzirom da je prijava tužioca u stečajnom postupku nad tuženim pravnosnažno odbačena čime je isključeno postojanje obaveze tuženog za naknadu predmetne štete. Posebno drugostepeni sud zaključuje da je tužilac, kao poverilac, bio u obavezi da dokaže postojanje obezbeđenog glavnog potraživanja i visinu istog, kako bi imao pravo na naplatu iz vrednosti nepokretnosti koja je opterećena hipotekom u njegovu korist i da kada nema potraživanja nema ni obezbeđenja istog niti mogućnosti naplate iz sredstava obezbeđenja.

Pravilno je drugostepeni sud na utvrđeno činjenično stanje primenio materijalno pravo kada je potvrdio prvostepenu presudu kojom je odbijen tužbeni zahtev tužioca kao neosnovan.

Revizijom tužioca ističe se da u ponovnom postupku nije postupljeno po uputu Vrhovnog kasacionog suda u pogledu utvrđivanja postojanja i visine potraživanja tužioca, te da je potpuno irelevantno ko je dužnik obaveze dokle god se radi o potraživanju obezbeđenom hipotekom, da hipotekarni poverilac može da bira da li će se naplatiti od glavnog ili hipotekarnog dužnika i da je tokom postupka nesumnjivo utvrđeno da je tužilac pretrepeo stvarnu štetu u vidu ulaganja koje je imao na farmi i izgubljenu dobit u vidu dobiti koju je mogao ostvariti, kao i da je potraživanje tužioca na ime predmetne štete obezbeđeno hipotekom. Revizijom se ukazuje i da odbačaj prijave u stečajnom postupku nad tuženim nije od značaja za tužioca, te da je pogrešno postupanje u pogledu prava prvenstvenog namirenja u samom stečajnom postupku dovelo do ovog postupka.

Navodi revidenta ne utiču na donošenje drugačije odluke.

Odredbom člana 63. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, koji je važio u vreme upisa hipoteke, propisano je da radi obezbeđenja određenog potraživanja nepokretna stvar može biti opterećena pravom zaloge u korist poverioca (hipoteka) koji je ovlašćen na način predviđen zakonom, da traži namirenje svog potraživanja iz vrednosti te nepokretnosti pre poverilaca koji na njoj nemaju hipoteku, kao i pre poverilaca koji su hipoteku na njoj stekli posle njega, bez obzira na promenu vlasnika opterećene nepokretnosti, kao i da se hipoteka odnosi na celu nepokretnost, na njene plodove dok su neodvojeni, kao i na druge njene sastavne delove i pripatke i da se za obezbeđenje jednog potraživanja može zasnovati hipoteka na više nepokretnosti (zajednička hipoteka), a založena nepokretnost u celini obezbeđuje potraživanje poverioca do potpunog namirenja tog potraživanja bez obzira na kasniju podelu nepokretnosti (nedeljivost hipoteke). Članom 64. stav 1. istog Zakona propisano je da se na osnovu pravnog posla ili sudske odluke hipoteka stiče upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajući način određen zakonom.

Dakle, hipoteka je založno pravo na nepokretnim stvarima čija je svrha obezbeđenje potraživanja i koja omogućava poveriocu da namiri svoje potraživanje pre drugih poverilaca i bez obzira na promenu vlasnika opterećene nepokretnosti. U konkretnom slučaju hipoteka je konstituisana na osnovu ugovora br. 10 od 14.02.2002. godine koji je regulisao poslovni odnos između tužioca i DP IM „GG“, a iz sadržine osnovnog ugovora proizlazi da je predmetnom hipotekom, zasnovanom u korist tužioca, bilo obezbeđeno uredno izvršenje ugovornih obaveza ugovorača DP IM „GG“ za sve vreme trajanja ugovora, kao i obezbeđenje izvršenih ulaganja i naplate štete u slučaju prevremenog raskida ugovora sve u ukupnom iznosu od 800.000 evra, odnosno da se radi o obezbeđenom budućem – uslovnom potraživanju. Utvrđivanje predmetnog potraživanja odnosno naknade štete zbog prevremenog raskida ugovora bilo je predmet parničnog postupka koji se vodio protiv pravnih sledbenika ugovorača DP IM „GG“ i koji nije okončan.

Kako odredbama Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa nije propisano da je pravni posao kojim se konstituiše hipoteka izvršna isprava na osnovu koje se može neposredno ostvariti naplata iz hipotekom opterećene stvari, te kako se u konkretnom slučaju radilo o obezbeđenom budućem – uslovnom potraživanju, to je bilo potrebno prethodno utvrditi postojanje samog potraživanja, ispunjenje uslova za njegovu realizaciju i utvrditi visinu potraživanja. Ovo iz razloga što vlasnik hipotekarne nepokretnosti ima status supsidijarnog dužnika prema poveriocu čije je potraživanje hipotekom obezbeđeno, pa poverilac prema takvom dužniku može tražiti naplatu potraživanja koje se može realizovati, odnosno potraživanje čije su postojanje i visina nesumnjivo utvrđeni. Stoga su neosnovani navodi revidenta da je potpuno irelevantno ko je dužnik obaveze dokle god se radi o potraživanju obezbeđenom hipotekom.

Nadalje, u pogledu visine utvrđenog potraživanja pravilno drugostepeni sud zaključuje da je tužilac, kao poverilac, bio u obavezi da dokaže postojanje obezbeđenog glavnog potraživanja i visinu istog, kako bi imao pravo na naplatu iz vrednosti nepokretnosti koja je opterećena hipotekom u njegovu korist, imajući u vidu da za utvrđivanje visine pretrpljene štete nije dovoljan nalaz i mišljenje sudskog veštaka veterinarske struke, kojim je obračunat iznos maksimalne dobiti za period koji tužilac nije mogao da koristi farmu pilića. Uslovno potraživanje koje je bilo obezbeđeno hipotekom bilo je uslovljeno urednim izvršavanjem ugovornih obaveza ugovorača DP IM „GG“, te je hipotekom obezbeđeno izvršeno ulaganje i naplata štete u slučaju prevremenog raskida bez krivice tužioca, pa je radi dokazivanja postojanja i visine potraživanja bilo neophodno imati u vidu celokupan ugovorni odnos između ugovorača, i njime sva preuzeta prava i obaveze, što je u konkretnom slučaju i u ponovnom postupku izostalo.

Sledom rečenog, u celosti su neosnovani revizijski navodi da je tokom postupka nesumnjivo utvrđeno da je tužilac pretrepeo stvarnu štetu u vidu ulaganja koje je imao na farmi i izgubljenu dobit u vidu dobiti koju je mogao ostvariti, kao i da je potraživanje tužioca na ime predmetne štete obezbeđeno hipotekom. Kod nedokazane visine potraživanja koje je obezbeđeno hipotekom nema namirenja tog potraživanja.

Na osnovu izloženog, primenom člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić