Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11, 49/13 – US, 74/13 – US, 55/14 i 87/18) ocenio da revizija tuženog nije izuzetno dozvoljena.

Iz pobijane drugostepene presude između ostalog proizlazi, da je shodno odredbama Odluke o javnim parkiralištima i imajući u vidu da je korisnik obavezan da u vozilu poseduje važeću parking kartu, osim ako je plaćanje izvršeno elektronskim putem, kao i da je obavezan da parking kartu istakne sa unutrašnje strane prednjeg vetrobranskog stakla vozila, pravilna ocena prvostepenog suda da tuženi, na kome je bio teret dokazivanja nije dokazao da je izvršio obavezu plaćanjem dnevne parking karte, s obzirom na to da se u konkretnoj situaciji na fotografijama dostavljenim u spisima predmeta ne vidi da je tuženi postupao u skladu sa navedenom obavezom i da je na odgovarajući način istakao važeću parking kartu, već upravo suprotno, da je kontrolor izdao nalog za plaćanje doplatne karte i uručio korisniku na propisan način, odnosno pričvrstio na vozilo, te se dostavljanje naloga na ovaj način smatra urednim. Isto tako, da je osnovan tužbeni zahtev tužioca, imajući u vidu da tuženi nije platio tužiocu naknadu za korišćenje komunalnih usluga u iznosu od 1.870,00 dinara na ime četiri izdate doplatne karte i iznos od 300,00 dinara na ime naknade troškova slanja opomene.

Odredbom člana 404. stav 1. ZPP je propisano da, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Odredbom stava 2. ovog člana da, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Sa napred navedenog razloga u konkretnoj situaciji nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji, u smislu odredbe člana 404. stav 1. ZPP, s obzirom na to da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i potrebe novog tumačenja prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao i dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja na osnovu člana 413. a u vezi odredbe člana 479. stav 6. ZPP i utvrdio da revizija tuženog nije dozvoljena.

Inicijalni akt, predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave je 08.12.2016. godine primljen od strane Ortačkog društva izvršitelja Beograda, Miloš Dumić, javni izvršitelj iz Beograda.

Kako se radi o tužbenom zahtevu koji se odnosi na novčano potraživanje koje očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe u smislu odredbi člana 468. stav 1. i 2. ZPP, to se radi o postupku u sporu male vrednosti, u kojem protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija, na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.

S obzirom na to da je odredbom člana 467. ZPP propisano da ako odredbama ove glave nije drugačije propisano, u postupku u sporovima male vrednosti shodno se primenjuju ostale odredbe ovog zakona i ovaj sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, to revizija tuženog nije dozvoljena ni na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. i 413. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić